Pad kineskog privrednog rasta u drugom kvartalu na 0,4%

Kineski privredni rast pao je u drugom kvartalu na samo 0,4% na godišnjem nivou velikim delom zbog zdravstvenih restrikcija vezanih za kovid koje su teško pogodile privrednu aktivnost, pokazuju zvanični podaci objavljeni danas.

Pad ekonomske aktivnosti bio je očekivan mada su analitičari koje je anketirao Frans pres predviđali manje usporavanje (1,6%).

U prvom kvartalu 2022. je bruto domaći proizvod Kine beležio rast od 4,8% na godišnjem nivou.

Zemlja od 2020. primenjuje politiku nula kovida, koja se sastoji u maksimalnim naporima za sprečavanje novih slučajeva preko ciljanih zaključavanja, masovnih testiranja, stavljanja u karantin osoba testiranih pozitivno i onih koje dolaze u zemlju iz inostranstva.

Proletos je ekonomski centar Šangaj bio zaključan dva mesca kao odgovor na najgori talas zaraze u zemlji u prethodne dve godine. Slično zaključavanje je neko vreme predviđeno u maju u Pekingu, glavnom gradu i centru političke moći.

Te mere su zadale težak udarac privredi, pošto su brojne kompanije, fabrike i trgovine bile primorane da prekinu aktivnosti, kao i lancima snabdevanja.

U junu je, međutim, maloprodaja, glavni indikator potrošnje domaćinstava ipak beležila snažan oporavak, rast od 3,1% na godišnjem nivou, posle trećeg uzastopnog meseca pada u maju, kada je zabeležen pad od 6,7%.

Industrijska proizvodnja je prošlog meseca porasla 3,9% na godišnjem nivou, posle neočekivanog skoka od 0,7% u maju.

Nezaposlenost je bila 5,5% u junu u odnosu na 5,9% mesec dana ranije.

Stopa nezaposlenosti koju vlasti posebno prate dostigla je apsolutni rekord od 6,2%, u februaru 2020, u najvećem jeku epidemije, a posle se smanjivala.

Usporenje privrednog rasta beleži se u ovoj, posebno osetljivoj godini kada se očekuje da Si Đinping ponovo bude izabran na čelo Komunističke partije Kine na jesen.

Prošle godine zemlja koja se tada oporavila od šoka prvog talasa epidemije korona virusa, zabeležila je rast BDP-a od 8,1%.

kineski privredni rast

pad

BDP

vrednost

kovid

zaključavanje

maloprodaja

rast

industrijska proizvodnja

stopa nezaposlenosti