Domaći proizvodi mogu da budu konkurentni na kineskom tržištu - Koji su putevi do olakšica za srpske izvoznike

Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom je na neki način očekivan, jer su ga predstavnici srpske vlade već određeno vreme najavljivali, kaže Katarina Zakić, naučna saradnica i načelnica Centra za studije Pojasa i puta u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, povodom vesti da je počela priprema nacrta ovog dokumenta, koji bi trebalo da bude potpisan do kraja godine. Ono što je bitno videti jeste kako će se formalno pravno formulisati ovaj sporazum, i kakve će biti konkretno njegove odrednice, naglašava ona. Članovi tima ovog instituta su pre mesec dana završili izradu javne politike pod nazivom "Mogućnosti unapređenja privredne saradnje NR Kine i Republike Srbije", u okviru koje su upravo analizirane i trgovina i investicije.

Što se tiče srpskog izvoza na kinesko tržište, Zakić kaže da on jeste dramatično porastao, i to na milijardu dolara, ali je i uvoz iz Kine dosta povećan, tako da je srpski deficit 3,3 mlrd USD.

– Najveći porast srpskog izvoza na kinesko tržište je usled izvoza neprerađenog bakra iz Bora, što bi bilo poželjno promeniti, i pokušati da se više izvozi prerađen bakar. Srbija izvozi i srebro, rezano i sirovo drvo, vodene pumpe i smrznuto goveđe meso – navodi naša sagovornica.

Zaključak koji je u okviru prethodno pomenute javne politike dat jeste da je Srbiji neophodan bilateralni trgovinski sporazum sa Kinom, u okviru koga bi za pojedine grupe proizvoda (za koje naša zemlja prema proračunima ima mogućnosti za izvoz u Kinu) bilo potrebno tražiti potpuno ukidanje ili smanjenje carina, kako bi se umanjio srpski deficit u trgovini sa Kinom. Uporednom analizom trgovine Srbije sa Kinom i EU uvidelo se da su za neke vrste srpskih proizvoda znatno veće carine u Kini, nego u EU.

– S obzirom na to da Kina ima sa pojedinim zemljama potpisane bilateralne sporazume u oblasti trgovine, predlažemo da se upravo za one proizvode za koje Srbija ima mogućnosti da bude konkurentna na kineskom tržištu (poput prerađenog i smrznutog voća ili duvana), traži smanjenje ili potpuno ukidanje carina. To za Kinu ne bi bio veliki ustupak, a za Srbiju bi to puno značilo. Dakle, preporuka našeg tima je bio bilateralni sporazum za neke vrste proizvoda, koji je znatno jednostavniji za pregovaranje nego sporazum o slobodnoj trgovini – napominje Zakić.

Ona smatra da EU sigurno neće gledati blagonaklono na potpisivanje ovakvog sporazuma, i takvu reakciju treba ukalkulisati u procenu rizika koji Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom može doneti Srbiji. Naša zemlja najveći trgovinski suficit ostvaruje u trgovini sa državama regiona (BiH, Crna Gora, Severna Makedonija), ali je u isto vreme i nivo trgovine sa pojedinim zemljama EU (Nemačka, Italija) veoma visok. Ne treba zaboraviti ni da u Srbiju 60-70 odsto od ukupnih investicija dolazi upravo iz EU, tako da i faktor investicija treba ukalkulisati posrednim putem u faktor procene uticaja Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kinom na odnose Srbije sa EU.

Iz Privredne komore Srbije navode da kineska vlada smatra da su sporazumi o slobodnoj trgovini (SST) nova platforma za dalje otvaranje prema svetu i ubrzanje domaćih reformi, efikasan pristup integraciji u globalnu ekonomiju i jačanje ekonomske saradnje sa drugim ekonomijama.

Napominju da Kina ima 24 sporazuma o slobodnoj trgovini u izradi, među kojima je 16 potpisano i već na snazi. Prve dve evropske zemlje koje su zaključile sporazum o slobodnoj trgovini sa NR Kinom su Island i Švajcarska. Sporazum sa obe zemlje stupio je na snagu 1. jula 2014. godine.

– Ako govorimo o prednostima ovakvog sporazuma za Srbiju, koji će nas na jedan poseban način povezati sa Kinom koja je sada najznačajniji faktor globalnog rasta BDP-a, oni će se razvijati u dva smera. Pre svega, u odnosu na trgovinsku razmenu, gde SST predviđa smanjenje ili ukidanje uvozne carine za srpske odnosno kineske proizvode. Ovo će zasigurno dovesti do povećanja obima robne razmene između naše dve zemlje – navode iz PKS-a.

Iako Srbija uživa status "najpovlašćenije nacije" u trgovini sa NR Kinom, carina velikog broja prehrambenih proizvoda koji se izvoze u Kinu i dalje je visoka, a za neke proizvode se kreće od 10 do 35%. Ukidanjem ovih carina, naši prehrambeni proizvodi postaju konkurenti na veoma zahtevnom kineskom tržištu.

– Dugoročno gledano, u odnosu na naše sada ograničene proizvodne kapacitete, sporazum može biti odličan signal za unapređenje investicione saradnje. Počev od prehrambenih pa do industrijskih proizvoda, SST motivisaće investitore da samostalno ili sa strateškim partnerima u Srbiji razmotre nove modalitete saradnje, pre svega ulaganje u proizvodne kapacitete, zatim zajedničku proizvodnju, nastup na trećim tržištima ali ovoga puta i na kineskom – napominju iz PKS-a.

IMPP Beograd

Privredna komora Srbije

PKS

Centar za studije Pojasa i puta

Katarina Zakić

mogućnosti unapređenja privredne saradnje NR Kine i Republike Srbije

kinesko tržište

izvoz u Kinu

uvoz iz Kine

smanjenje carina

bilateralni sporazum

sporazum o slobodnoj trgovini