Pastel de nata - Portugalski i brazilski slatkiši sa Novog Beograda

U Srbiju su svi zajedno došli u posetu široj porodici krajem 2019. godine, neposredno pre izbijanja pandemije i ovde i ostali.

U međuvremenu su na nagovor prijatelja počeli uslužno da prave portugalske i brazilske slatkiše, a kako je Žaklina profesionalni poslastičar, mnogim Beograđanima se dopao taj spoj, pa se rodila ideja o otvaranju poslastičarnice Pastel de nata Belgrade na Novom Beogradu.

- Dvadeset godina smo vodili poslastičarnicu u Luandi, glavnom gradu Angole. Mama je u Brazilu završila kurs za poslastičara i tamo je radila neko vreme, a u Portugaliji se takođe usavršavala u toj oblasti i dobila brojne profesionalne sertifikate usklađene sa standardima Evropske unije. Ona je šef i pravi sve kolače, dok je tata zadužen za dostavu i organizaciju, a ja za marketing - prenosi Davor deo priče sa dušom njegove porodice.

Njegova supruga Soraja trenutno je u drugom stanju i koliko može pomaže svekrvi oko pripreme kremova i preliva.

Ona je rođena u Lisabonu, mama joj je Portugalka, a otac Angolac. Dosta je putovala zahvaljujući majci koja je stjuardesa, a pre dve godine se sa suprugom Davorom skrasila u Beogradu.

Žaklina je u Angoli bila na čelu poslastičarnice Boca cheia (Puna usta). U Portugaliji je završila kurseve i Akademiju za samostansko poslastičarstvo i za dizajn kolača. Otuda i specijalitet iz manastira, izuzetno tražen kod njih na Novom Beogradu - kolač pastel de nata, koji turisti obavezno probaju u Lisabonu i Portou.

- Manastirsko poslastičarstvo predstavljaju kolači po receptima koje su osmislili fratri i časne sestre. Konkretno, pastel de nata je kolač koji je izašao iz manstira i koji je danas brend Portugalije i portugalskog poslastičarstva - priča Žaklina za Priče sa dušom.

- Supruga je vodila poslastičarnicu u Luandi, ja sam joj pomagao. Imali smo dvadesetak radnika u prostoru na oko 700 m². Naziv "Puna usta" nastao je na osnovu igre reči, dok je Žaklina sa kolegama, još pre otvaranja poslastičarnice, radila ketering za nacionalnu avio-kompaniju u Angoli. Pošto su radnici stalno nešto žvakali, Žaklina im je rekla: "Jednog dana kada budem otvorila poslastičarnicu, nazvaću je po tome što su vam usta uvek bila puna", objasnio je Slobodan kroz osmeh.

Po preseljenju u Srbiju samo su nastavili ono što su dve decenije radili u Africi.

- Rodbina i prijatelji su nam tražili da im napravimo nešto lepo i tako je počelo, malo po malo, hobi se pretvorio u posao - kaže Davor, a Žaklina dodaje:

- Pastel de nata, odnosno paštel de nata kako se izvorno kaže na portugalskom ima sve originalno kao i u Portugaliji. Lisnato testo i krem. Naravno, cimet je nezaobilazan začin, jedan od osnovnih u više vrsta kolača koje pravim.

U slatkom programu izdvajaju se i čokoladni kolačić brigadero (brigadeiro), zatim izuzetno popularan mus od marakuje koji se pravi od voća, pa mus od limuna, banof (banoffe) od banane, ali i kindim (quindim), brazilsko-portugalski kolač od žumanaca i kokosa.

- Što se tiče kindima, i jedni i drugi govore da su ga oni izmislili, a ja bih ipak rekla da je reč o jednoj simbiozi. Nekako je logično da su slatka žumanca stigla iz Portugalije, a da je kokos došao iz Brazila, pa da je tako nastao jedan izuzetno lep slatkiš - dodala je Žaklina i osvrnula se i na slani program:

- Od slanih tu su koišinja (coxinhos) odnosno takozvani "batačići" sa piletinom, empada (empadas) koje izgledaju kao naše projice, a mogu da budu od mesa, sira i povrća, bolinja d kejžo su kuglice sa sirom, a popularni trouglići sa piletinom i začinom se zovu šamusa (samosas).

Jovanovići kažu da su na početku ponudili gostima više specijaliteta, kako bi u narednom peridou videli šta će izazvati više interesovanja, a šta manje. "Testiranje" je u toku, a sve slano i slatko iz Portugalije i Brazila može se probati na Novom Beogradu.

- Naišli smo na lep odziv Beograđana, pogotovo onih koji su putovali po svetu pa mogu da uporede ono što su probali u Brazilu i Portugaliji i sada kod nas. Dolaze nam i Portugalci koji žive i rade u Beogradu, bili su i ljudi iz ambasade. Neskromno ću reći da su oduševljeni, jer, prema njihovim rečima, paštel de nata je kod nas bolji nego na nekim mestima u Portugaliji - rekla je Žaklina i naglasila da je jedan od njenih recepata za uspeh dnevna proizvodnja.

U vitrinama nema kolača koji tamo stoji duže od jednog dana.

- Videćemo kako će se sve ovo razvijati u Srbiji. Planiramo da dovedemo nekoliko naših saradnika, sa kojima smo radili od samog početka u Angoli. To su bili momci od 13 godina kada smo počeli, oni su učili zanat kod nas, sada imaju više od 30 godina i bogato iskustvo - rekao je Slobodan.

- Verujemo da se ništa ne dešava bez razloga. U Srbiji smo ostali tokom proputovanja ka Brazilu. Imali smo ponudu da otvorimo poslastičarnicu u Portugaliji, Dubaiju i Brazilu, gde nam žive drugi sin i familija. Za sada smo odabrali Beograd kao prvu destinaciju posle Angole i našu novu gastronomsku destinaciju - rekla je Žaklina na kraju Priče sa dušom.