Recesija kao način da se izbegne stagflacija? - Coface Barometar poslovnog rizika za drugo tromesečje 2022.

Četiri meseca nakon izbijanja sukoba u Ukrajini mogu se izvući i prve pouke: sukob, koji će najverovatnije potrajati, je već poremetio svetsku geoprivrednu ravnotežu. U kratkoročnom smislu, rat dovodi do povećanja tenzija u sistemu proizvodnje, koji je već pretrpeo štetu izazvanu dvogodišnjom pandemijom, i povećava opasnost od pojave novih posledica po svetsku privredu: iako se nad svetskom privredom još pre samo nekoliko nedelja nadvijala pretnja stagflacije, zbog izvesne promene u načinu na koji navedenom problemu pristupaju centralne banke, suočene sa ubrzanim rastom inflacije, ponovo postoje izgledi za pojavu recesije, posebno u ekonomski razvijenim zemljama.

U ovako složenim privrednim okolnostima, kompanija Coface je unela negativne korekcije u procene poslovnog rizika 19 zemalja, od kojih su 16 evropske zemlje – posebno u slučaju Nemačke, Španije, Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva - dok je u samo dve takve procene unela pozitivne korekcije (u slučaju Brazila i Angole).

Što se tiče privrednih sektora, broj negativnih korekcija (ukupno 76 nasuprot devet pozitivnih korekcija) nedvosmisleno ukazuje na širenje uzastopnih privrednih potresa na sve sektore, kako na one koji podrazumevaju veliku potrošnju energije (petrohemijski sektor, zatim sektor metalurgije, proizvodnje papira itd.), tako i na one koji su direktno povezani sa kreditnim ciklusom (sektor građevine). Kako na privrednom nebu nastavljaju da se gomilaju tamni oblaci, prirodno se javljaju rizici od dugoročnog pada cena na tržištu, pa se shodno tome nijedan scenario ne može isključiti.

Pokazatelji ekonomskog rasta su tokom prvog tromesečja u većini razvijenih zemalja bili ispod očekivanja. Osim toga, vrednost BDP-a je u evrozoni tek neznatno porasla drugo tromesečje za redom, dok je u Francuskoj zabeležen i pad od 0.2%. To je usledilo kao posledica kombinacije pada privatne potrošnje i sve manje kupovne moći.

I u SAD je došlo do pada privrednih aktivnosti koje su bile sputane problemima u spoljnoj trgovini, kao i otežanim dopunjavanjem zaliha u proizvodnom sektoru. Uzevši u obzir da su u tom periodu privredne posledice rata u Ukrajini tek počele da se osećaju, navedene brojke utoliko više zabrinjavaju.

Imajući u vidu ubrzani rast inflacije, sve manja očekivanja poslovnih kuća kao i pogoršanje globalnih ekonomskih prilika, privredne aktivnosti u drugom tromesečju ne izgledaju mnogo bolje ni u razvijenim zemljama, dok su u zemljama u razvoju one značajno manje povoljne. Iako je po svoj prilici još uvek isuviše rano da bi konstatovalo da je svetska privreda ušla u režim stagflacije, trenutni privredni pokazatelji se u potpunosti uklapaju u takvu sliku.

Iako je nedavno došlo do stabilizacije cena proizvoda, one su i dalje veoma visoke. Na primer, cene nafte nisu pale ispod 98 USD još od početka rata, jer još uvek postoji bojazan da može doći do prekida u snabdevanju.

Ovakav splet okolnosti odgovara izvoznicima proizvoda, a još više izvoznicima nafte. Jedine dve pozitivne korekcije koje je kompanija Coface unela u svoje procene poslovnog rizika tiču se Brazila i Angole dok se reklasifikacije privrednih sektora po osnovu poslovnog rizika uglavnom odnose na energetski sektor zemalja okrenutih proizvodnji.

Što se tiče negativnih korekcija rizika po privrednim sektorima, one se odnose na energetski sektor zemalja čije su kompanije vezane za kasnije faze proizvodnog lanca (uglavnom u Evropi).

Na sličan način, poslovni rizik u privrednim granama čiji lanac vrednosti u proizvodnim procesima iziskuje veliku potrošnju energije, kao što su proizvodnja papira, hemijska industrija i proizvodnja metala, korigovan je u pozitivnom smislu. Poljoprivredna proizvodnja je jedan od sektora sa najvećim brojem negativnih korekcija u ovom tromesečju, pri čemu su pogođene skoro sve regije.

Naposletku, kompanije koje nisu u potpunosti prenele teret uvećanih troškova proizvodnje na cene svojih proizvoda će to tek učiniti. Tako će cene proizvoda u sektorima u kojima je moguće značajno povećati cene bez ugrožavanja potražnje nastaviti da rastu. Ovo važi za farmaceutski sektor u kom mali broj kompanija dominira svetskim tržištem. Taj sektor je već prepoznat kao jedan od najotpornijih, a ujedno je i jedini sektor u našem Barometru sa ocenom "niskog rizika".

Evropska centralna banka je, po ugledu na Američku federalnu banku i Centralnu banku Engleske, postepeno pooštrila svoju politiku do te mere da je već najavila budući rast kamatnih stopa. Kao i druge velike centralne banke (izuzev Centralne banke Japana), Evropska Centralna Banka u okviru svojih strogo ograničenih ovlašćenja nema drugog izbora osim da značajno pojača mere predostrožnosti, uprkos činjenici da bi to moglo da dovede do drastičnog usporavanja privrednih aktivnosti i da ponovo podgreje strah od nove krize evropskog suverenog duga.

U uslovima otežanog kreditiranja, sektor građevine se pokazao kao jedan od najranjivijih. Očekuje se da će se rastuće cene pozajmica odraziti na tržište stambenih objekata, a u krajnjem smislu i na aktivnosti vezane za građevinarstvo. Ovo se već dešava u Americi u kojoj prodaja stambenog prostora naglo opada.

Usled naglog pogoršanja privrednih i finansijskih uslova, kompanija Coface je snizila kreditni rejting 16 zemalja na evropskom kontinentu, uključujući i rejting svih razvijenih zemalja – sa izuzetkom Italije koja već ima rejting A4.

- Naš osnovni scenario predviđa značajno usporavanje privrednih aktivnosti tokom narednih 18 meseci, što će dovesti do postepenog usporavanja rasta inflacije. Naše prognoze privrednog rasta u razvijenim zemljama su naročito loše. Postoje mnoge opasnosti od usporavanja svetske privrede dok su rizici povezani sa rastom inflacije i dalje prisutni. U pokušaju da obuzdaju rast inflacije centralne banke, po svemu sudeći, razmišljaju da gurnu privredu u recesiju u nadi da bi ta mera bila blaža od žestokih monetarnih mera koje bi morali da sprovedu naknadno ukoliko bi dozvolili neometan rast cena. Rizik koji se u takvom scenariju ne može isključiti podrazumeva pad potražnje dok bi inflacija ostala na visokom nivou, prvenstveno zbog cena proizvoda koje bi se usled dugoročnih prekida u snabdevanju teško mogle sniziti - navedeno je u saopštenju.