Preteranim boravkom na suncu i vrućini ugrožavamo zdravlje, ali i život

Topli i sparni dani, tropske noći. Takve vremenske prilike zahtevaju da vodimo računa koliko vremena provodimo na suncu, a kakve posledice mogu biti ukoliko preteramo, govori dr Marina Đikić iz Urgentnog centra.

U letnjem periodu u Urgentnom centru se prosečno dnevno zbrine 500 pacijenata, ali taj broj je znatno veći tokom zime i proleća. S obzirom na to da je leto period godine kada više vremena provodimo napolju, najveći broj hitnih lekarskih intervencija se odnosi na traume, bilo u poljoprivredi ili u saobraćaju, naglašava dr Marina Đukić iz Urgentnog centa, gostujući u Dnevniku.

- Naravno, bilo je i pacijenata sa sunčanicom i toplotnim udarom. To su dva entiteta koja su vrlo slična, a nastaju kada se organizam izloži nepovoljnim vremenskim uslovima, u ovom slučaju toplotnom zračenju i sunčevoj toploti - dodaje doktorka.

Sunčanica se dobija kada je pre svega glava izložena sunčevoj toploti, jer je moždana cirkulacija potpuno izolovana od drugog dela cirkulacije i radi samo u svrhu održavanja rada i funkcije moždanih ćelija.

- Kada je glava preterano izložena sunčevoj toploti dolazi do širenja krvnih sudova i javljaju se tegobe kao što su glavobolja, mučnina, povraćanje, vrtoglavica, poremećaj vida. Ukoliko dođe do pregrevanja hipotalamusa, gde se nalazi termoregulacioni centar, onda dolazi i do poremećaja stanja svesti - objašnjava dr Đikić.

Ova dva stanja mogu da se razlikuju s obzirom na to gde se osoba nalazi, jer je toplotni udar izlaganje celog organizma toploti i može da se javi nezavisno od sunca, već i kod ljudi koji, recimo, rade u velikim industrijskim postrojenjima gde je jako visoka temperatura ili kod radnika u pekari.

Kako da reagujemo

Najbitnije je da prepoznamo šta nam se dešava i da se sklonimo iz tako nepovoljnih klimatskih uslova. Međutim, prostorija ne bi smela da bude mnogo rashlađenija u odnosu na prostor u kome smo se nalazili. Deset stepeni je maksimum.

Imajući u vidu, kako pokazuju istraživanja, da toplotni udar nastaje kada boravimo duži vremenski period na temperaturi preko 40,5 stepeni, dovoljno je skloniti se u prostor u kome je temperatura između 25 i 30 stepeni.
Prva pomoć kod sunčanice i toplotnog udara

Jedan od simptoma ovih stanja je i pad krvnog pritiska, te dolazi do gubitka svesti i padova koji dovode do dodatnih povreda.

- Takva osoba treba da se postavi na ravnu površinu, da joj se podignu noge i da se isprska vodom ili da joj se stave hladne obloge. Pošto dolazi i do dehidracije, bitno je pojenje čistom običnom vodom - naglašava doktorka.

Istaživanja pokazuju da 21 do 63 posto bolesnika koji se jave u urgentni centar sa simptomima toplotnog udara, nažalost završi fatalno, što zavisi i od drugih faktora rizika koje svaki organizam nosi sa sobom.

Najugroženiji su jako stari i jako mladi. Jako stari zbog slabih bioloških rezervi, a jako mladi, posebno deca do godinu dana, zato što nemaju razvijen termoregulacioni sistem.

Pored toga, ugrožena su deca, osobe sa hroničnim bolestima, kardiovaskularni bolesnici, ljudi sa respiratornim i neurološkim problemima, kao i gojazni.

Treba izbegavati izlazak u najtoplijem delu dana, redovno uzimati propisanu terapiju, ali imati u vidu da pacijenti koji piju beta blokatore i diuretike imaju dodatni faktor rizika da dožive sunčanicu ili toplotni udar.

- Radnici koji rade na otvorenom ne bi smeli u najtoplijem delu dana da borave duže od jednog do dva sata na otovrenom, već da ih ima dovoljno i da se redovno menjaju, jer će u suprotnom sigurno doći do pregrevanja - naglašava dr Marina Đikić.

Urgentni centar

Marina Đikić

toplotni udar

sunčanica

zaštita od sunca

sunčeva toplota