Srbiji od EAEU izvozne kvote za sir, puter, alkohol i cigarete

Srbiji će od naredne godine biti omogućen povlašćen izvoz određenih količina sira, putera, alkohola i cigareta posle ranijih teškoća da se na tržište Evroazijske ekonomske unije (EAEU) odobri bescarinski plasman nekoliko za nas značajnih proizvoda. Ruski mediji su preneli da će od 2023. Srbiji za to zajedničko tržište biti omogućene bescarinske uvozne kvote za određene vrste sireva, alkoholnih tinktura i cigareta.

Agencija Beta objavila je da da će prema nacrtu odluke, bescarinska kvota do 400 tona godišnje važiti za neke vrste sireva i puter. Kvota za izvoz u Rusiju biće 253,53 tone, Jermeniju 2,07 tona, Belorusiju 20,04 tone, Kazahstan 121,4 i Kirgistan 2,96 tona. Srbija će moći godišnje da izveze bez carine i 35.000 litara čistog alkohola u vidu alkoholne tinkture dobijene destilacijom vina ili komine grožđa. Kvota za ta tržišta za cigarete iznosi dve milijarde komada godišnje. Obezbeđivanje kvote Srbiji predviđeno je sporazumom između EAEU i Srbije od 25. oktobra 2019. godine.

Taj sporazum na snagu je stupio 10. jula prošle godine. Podrazumeva bescarinski uvoz i izvoz robe iz Srbije u Rusiju, Kazahstan, Belorusiju, Jermeniju i Kirgistan. Kako je ranije rečeno, taj sporazum omogućava veću šansu za plasman domaćih proizvoda na tržište od 183 miliona potrošača.

U sebi već sadrži sporazume o slobodnoj trgovini koje je Srbija ranije imala sa Ruskom Federacijom, Belorusijom i Kazahstanom, s delimično izmenjenim listama izuzetaka iz režima slobodne trgovine, uz proširenje zone slobodne trgovine na Kirgistan i Jermeniju. Takođe, inovirane su i odredbe u delu koji se odnosi na preferencijalna pravila o poreklu robe.

Srbija je i pre ovog sporazuma izvozila brojne proizvode u države EAEU, najviše hranu i poljoprivredne proizvode. Svakako najviše u Rusiju gde plasiramo sir i određene mlečne proizvode. Recimo, od 2017. do 2019. izvoz sira u Rusiju iznosio je 8.764 tone, što je 63% ukupnog izvoza sira iz Srbije.

– Što se tiče kvota za sireve ovo su male količine na godišnjem, pa čak i na mesečnom nivou. Šta je 250 tona za Rusiju? Ima prostora da se povećaju u budućim pregovorima i treba pregovarati da se spuste carinska opterećenja preko te kvote. Kada se ona ne realizuje, kao što je slučaj s junećim mesom, onda nemate šta da tražite jer ni ne izvozite. Ali Srbija može više mlečnih proizvoda da izveze i na to tržište gde uglavnom plasiramo krem sireve, namaze i još neke druge dugotrajne proizvode – rekao je za Politiku Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda u Privrednoj komori Srbije.

On je istakao da trenutno, zbog blage nestašice sirovog mleka u Srbiji, ne bismo ni mogli da postignemo više od realizovanog izvoza na to tržište.

– U svakom slučaju, naši proizvođači imaju dobru cenu i s kvotom i bez kvote. Nismo imali u proteklom periodu situacije da su se žalili da bi mogli više da izvoze ali da im je cena nekonkurentna – istakao je sagovornik Politike.

Upravo oko izvoza sireva na zajedničko tržište u toku pregovora nastao je problem početkom 2019. Srbija je, podsetimo, tražila bescarinski režim, a kako to nije bilo moguće, onda da kvota za izvoz sireva bude hiljadu tona – ciljajući na proširenje povoljnijeg plasmana na rusko tržište.

Ovome se usprotivila Belorusija koja je veliki proizvođač s godišnjom proizvodnjom od 200.000 tona dok u Rusiju izvozi čak 185.000 tona. Naša strana insistirala je na tome da sa traženom izvoznom količinom Srbija ne može da utiče na položaj beloruskih proizvođača. Poteškoća tokom ranijih razgovora s ekonomski integrisanom grupacijom (s kojom se pregovora u celosti) bilo je i s plasmanom alkohola jer su se neke države usprotivile štiteći svoje ekonomske pozicije. Jermenija je bila izričita da se ne dozvoli izvoz vinjaka smatrajući da će to ugroziti položaj njihovog konjaka na ruskom tržištu. Obe države takođe su bile protiv bescarinskog izvoza cigareta iz Srbije.

Kako je ranije objavljeno, iz Srbije u EAEU u 2020. godini, najviše su plasirane jabuke, gume za putničke automobile, hula-hop čarape, soja u zrnu, lekovi, a uvozili smo najviše prirodni gas, naftu i industrijska ulja.

Prema podacima iz jula prošle godine u strukturi razmene Srbije i EAEU, Ruska Federacija je najznačajniji trgovinski partner naše zemlje sa učešćem od 93% u izvozu Srbije na tržište EAEU, i oko 90% uvoza sa ovog tržišta.