Borko Stefanović, politički direktor Ministarstva spoljnih poslova - Pregovarač od poverenja

Borko Stefanović (Foto: mc.rs)

To što je politički direktor Ministarstva spoljnih poslova Borko Stefanović postavljen za šefa pregovaračkog tima u predstojećim razgovorima Beograda i Prištine znači da je predsednik Tadić želeo da pregovarački proces ima pod direktnom kontrolom.

Iako spada među mlade lavove za koje je predsednik javno posumnjao da li je pogrešio što ih je tako mlade uzeo u službu, Borko Stefanović iza sebe ima dosta obavljenih poslova.

Bio je šef pregovaračkog tima u prodaji NIS-a i sklapanju gasnog aranžmana. Takođe je bio glavni pregovarač oko "umanjivanja štete" u aferi "Satelit".

Oko njegove uloge na rezoluciji koja je poslata u Njujork posle mišljenja Suda u Hagu podeljena su mišljenja: jedni kažu da je zdušno radio na našoj prvoj rezoluciji i da je kao lični poraz doživeo kasniju izmenu. Drugi opet tvrde da ima velike zasluge u kasnijem usaglašavanju teksta sa EU.

Rođen je početkom februara 1974. godine. Astrolozi bi rekli da kao vodolija uvek ide korak ispred ostalih, ima viziju i spreman je da lične interese zanemari radi opštih.

Oni koji na stvari gledaju s prizemnije strane, politički analitičari, kažu da je diplomata od karijere, ne koristi prideve, pogotovo ne teške reči i "odrađuje posao".

Kada gostuje u tv emisijama nema te teme koja liniju njegovog srčanog rada može naročito da poremeti: u stanju je da više puta ponovi iste rečenice, istim redom i istim tonom.

Pre nekoliko meseci pričalo se da će šef pregovaračkog tima biti pomoćnik ministra spoljnih poslova za bilateralu Zdravko Ponoš.

Međutim, novine koje dobro poznaju prilike "na dvoru" pišu da je Borko pretekao Zdravka zbog toga što je ovaj drugi bio Vukov kandidat; Vuk opet u poslednje vreme ne stoji dobro kod Borisa; a kada Borko kaže šef – misli na Borisa.

Završio je Pravni fakultet u Novom Sadu, a kao student je 1999. bio vicešampion u parlamentarnoj debati, ali onoj pravoj kada se teme nisu znale unapred. Novosađanke kažu da je uz sve bio i dobar frajer, panker, a popularnosti je doprinelo i što je bio basista u grupi "Generacija bez budućnosti". Iz advokatske kancelarije se prijavio na konkurs MSP-a.

Od tada datira i priča ko je koga doveo u ministarstvo: da li ga je na konkursu progurao stric Mirko Stefanović, diplomata koji je višedecenijsku karijeru po Bliskom istoku završio kao ambasador u Izraelu, ili je Borko njega iz penzije vratio na mesto državnog sekretara u MSP-u.

Oni koji su mu naklonjeni potvrđuju da je od 2003. pet godina opsedao kancelarije u Američkom kongresu, pa je tamo maltene kampovao: jeo, brijao se i šišao, skoro kao Tom Henks u filmu "Terminal".

Ipak, u odnosu na Viktora Navorskog, koji se u Spilbergovom filmu na tlo SAD spustio s Balkana, Borko je imao gde da se vrati, a i radio je uz podršku svojih sadašnjih šefova.

Nismo baš proveravali tačan broj, ali se priča da je u tom periodu zahvaljujući kontaktima u Američkom kongresu zaustavio 15 proalbanskih rezolucija, a progurao i desetak srpskih.

Od te 2003. je član DS-a i Glavnog odbora. Najgora afera koja se vezuje za njega je zataškavanje "slučaja Miladin Kovačević".

(Napomena:tekst je preuzet iz lista "Politika" od 5.12.2010.)