D Days 2022: Nema digitalizacije bez obrazovanja - Zadržavanje mladih talenata i "proizvodnja" kvalitetnog IT kadra najveći izazovi za region

Digitalna transformacija postojećih i kreiranje novih biznisa postali su realnost i imperativ za sve kompanije koje žele da napreduju. Nekada su inovacije bile preduslov za razvoj, a danas su one pre svega preduslov za opstanak, pa tek onda za rast i razvoj. Ako ne inovirate, ne postojite. A da biste inovirali i išli napred potreban vam je adekvatan kadar, poručeno je sa panela "Jednačina uspjeha: Obrazovanje + digitalizacija = uspješan biznis" koji je održan u okviru D Days konferencije.

Zemlje regiona pravi su rasadnik talenata, kada je reč o IT industriji. Međutim, postavlja se pitanje kako te talente zadržati, kada su mogućnosti koje pruža svetsko tržište beskonačne.

Kreiranje inovacionog ekosistema veoma je složen proces, u kojem je možda i najvažnije da iza sebe imate institucije koje to razumiju, poručila je Gordana Danilović Grković, direktorka Naučno-tehnološkog parka Beograd.

- Saradnja mora biti na više nivoa, to je prvi i osnovni uslov. Takođe, veoma je važno da znate i razumete zašto nešto radite, šta je to što želite da postignete, ali i šta je to uopšte naučno-tehnološki park. Još jedan važan sastojak zaslužan za uspešno kreirenje inovacionog ekosoistema je vera. Mi u ovom regionu kao da smo prestali da verujemo da možemo. A možemo, zašto bi mogle da se razvijaju samo jedna Njemačka, ili Holandija? Mi to zaista možemo, samo je važno da u startu definišemo instrumente koji su nam potrebni da uspemo u tom procesu - rekla je Danilović Grković.

Sve zemlje regiona, kako je navela, pate od odliva mozgova.

- Divno je videti i biti deo pomeranja koja se dešavaju u regionu. Međutim, svi mi patimo od odliva mozgova. Imamo jako istraživačko jezgro, ali je transfer znanja i tehnologija na slabim osnovama - poručila je ona.

Ukazala je na činjenicu da se na univerzitetima krije ogroman potencijal.

- Univerziteti su rudnik dijamanata koji je pokriven i sakriven i niko ne zna za njega, čak ni oni koji su unutra ne razumeju koja je to vrijednost. Ono što je važno jeste da studentima osim tehničkih, prenesemo i znanja iz oblasti preduzetništva, jer ćemo samo tako ostvariti napredak u mnogim oblastima - kazala je Danilović Grković.

Naučno-tehnološki park Beograd predstavlja pozitivan primjer kreiranja inovacionog ekosistema u društvu i danas je partner i pomaže na razvoju sličnih projekata u okruženju. Put od prvog projekta od 8 mil EUR, pa do nedavno potpisanog ugovora o finansiranju vrednog čak 84,5 mil EUR nije bio lak. Najvažnije u svemu je da uspostavite sistem, kazala je Gordana Danilović Grković.

- Mi smo u Srbiji, na primer, prvi Zakon u inovacionoj delatnosti dobili 2005. godine, godinu kasnije smo registrovali prvi inkubator, od 2011. imamo Inovacioni fond, dok smo prvi naučno-tehnološki park otvorili 2015. Međutim, i pored svega toga, mi smo 2019. godine prema istraživanju Startup Genome-a bili u inicijalnoj fazi razvoja inovacionog ekosistema. Zato stalno ponavljam koliko je važan sam proces i svi koraci u njemu - kazala je.

Ukazala je na primer Izraela, ističući i značaj države u celom procesu.

- U Izraelu je od '91. do '94. godine u inovacioni ekosistem ulagala samo država. Mi moramo da gledamo kako su oni počeli i praviti svoj put. Danas tamo ulaže samo privatni sektor, međutim, u toj inicijalnoj ranoj fazi ako ne ulaže država, ko će? - podvlači Danilović Grković.

- Ali oni dolaze kad postoji kritična masa startapa, dobrih startapa koji imaju potencijal i koji pokazuju da oni tu mogu da zarade. Neće doći na početku, nemojte da se oko takvih stvari lažemo i dvoumimo da je to nečija tuđa obaveza. Nije - naša je. I država mora u toj prvoj, najranijoj fazi inovacija da pomogne i podrži razvoj grantovima. Tu na scenu stupa i Inovacioni fond koji je u Srbiji postavljen na dobrim osnovama, i koji je za 10 godina omogućio desetostruko ulaganje, pa se od onih početnih osam, došlo do 84,5 mil EUR - navela je direktorka NTP Beograd.

Još jednom je ukazala na problem odliva mozgova.

- NTP Beograd je celu priču o razvoju inovacionog ekosistema u Srbiji izneo i sa psihološke strane. Dokazali smo da možemo. Suština je i da pokažemo i da možemo da zadržimo mlade talente. Jedina i osnovna poruka izraelskih konsultanata je upravo ta - zadržite talente. I to je osnova svega - poručila je Gordana Danilović Grković.

Inovaciona struktura treba da bude most između naučne zajednice, odnosno akademskog i privatnog sektora. I Crna Gora upravo treba da radi na njenom jačanju, poručio je na panelu Đorđije Brkuljan, koordinator Inovaciono preduzetničkog centra (IPC) Tehnopolis iz Nikšića. On je ukazao na značaj institucije koja nije u dovoljnoj meri izražena u zemlji, koja bi morala da bude uspostavljena.

- To je kancelarija za transfer tehnologija koja mora biti uspostavljena, operativna i snažan instrument u rukama našeg inovacionog ekosistema, koji će najviše da radi na tom povezivanju akademskog i realnog sektora. Nama treba izuzetno jaka takva institucija koja će, pored svih redovnih aktivnosti koje će raditi, da ima razvijen dobar program i da prevashodno radi na osvešćivanju ljudi da uvide koliki se neiskorišćeni potencijal krije na našim univerzitetetima, i kakve sve to benefite može da donese realnom sektoru - poručio je Brkuljan.

Složio se da je veoma važno imati snažnija ulaganja države.

- Mi u Crnoj Gori sada imamo Fond za inovacije koji kroz svoje grantove treba da ojača i daje izdašniju podršku, pogotovu kroz instrument koji se tiče tzv. kolaborativnih šema, jer vi morate imati saradnju između nauke i privrede. Ti grantovi moraju biti češći i moraju biti izdašniji i veći. Država koja ulaže u to sigurno će ulagati u svoju budućnost - istakao je.

Brkuljan je ukazao i na to da u Inovaciono-preduzetničkom centru Tehnopolis imaju Data centar, Biotehnološku laboratoriju, kao i Laboratoriju za industrijski dizajn.

- Sve tri strukture postoje da bi dale podršku radu i razvoju inovativnog ekosistema. U smislu edukacije planiramo da budemo ozbiljan razvojni centar za 3D i CNC tehnologije, da dajemo razne vrste obuka i to od osnovnih i srednjih škola i fakulteta. U nekom trenutku moći ćemo da radimo i dokvalifikacije i prekvalifikacije, jer je to, osim programera, kadar koji nedostaje Crnoj Gori, a sigurno i celom regionu. Radimo još jednu veoma značajnu stvar - mislim da smo u Crnoj Gori jedino mesto gde svaki inovator može da dobije prototip kao podršku. Imamo više od 150 partnera u regionu i EU, i sad smo već u mogućnosti da te proizvode šaljemo kod naših partnera da ih dalje testiraju i daju određene preporuke za unapređenje i slično - kazao je Brkuljan.

Naučno-tehnološki parkovi od ogromnog su značaja za razvoj inovacionog ekosistema, pa će i Banjaluka uskoro krenuti u izgradnju jednog. Naime, u okviru univerzitetskog kampusa biće izgrađen objekat na 7.500 m². Kako je ukazao moderator panela Saša Petković, profesor Ekonomskog fakulteta u Banjaluci, u BiH trenutno posluje samo jedan naučno-tehnološki park Intera u Mostaru, a pored plniranog parka u Banjaluci, u toku je izrada prefizibiliti studije za inovaciono tehnološki park Kantona Sarajevo.

Nikola Dragović, savetnik u Ministarstvu za naučnotehnološki razvoj, visoko obrazovanje i informaciono društvo (MNRVOID) u Vladi Republike Srpske kazao je da konstantno osluškuju realni sektor i poslodavce. Kako je rekao, jedne, posmatrajući situaciju tokom poslednjih 10 godina, shvatili su da se inovacije konstantno dešavaju, bilo adhok, bilo da su one podržane na određeni način.

- Međutim, kada se određena inovacija dovede do faze izrade prototipa, tada nastaju prave muke. Izrada prototipa, probne serije, i njihovo testiranje na nekom komercijalnom tržištu uglavnom je misaona imenica za ogromnu većinu naših preduzeća. Nažalost, mnoge potencijalno uspešne inovacije propadaju upravo na tom polju, jednostavno iz nedostatka mehanizama države s jedne strane, ali i raspoloživih investicija s druge strane. Dakle, tehnološki park bi bio prvo mesto gdje bi mogli preskočiti tu nepremostivu stepenicu koja nas sad koči - rekao je Dragović.

Upravo tu, kako je rekao, vidi i potencijal za onaj, kako je rekao, bolni deo, a to je sufinansiranje kroz mrežu naučno-tehnološkog parka, kao i da sve te inovacije u realnom vremenu dospevaju do ogromnog broja potencijalnih partnera i suinvestitora.

- Zato smo se i odlučili da prvi naučno-tehnološki park postavimo u samom kampusu univerziteta u Banjaluci. Vlada RS će izdvojiti većinu sredstava kroz povoljno keditno zaduženje kod Banke Saveta Evrope, a isto tako očekujemo da nam se pridruže potencijalni suinvestitori u smislu gradova i opština, ali i pojedincaca i određenih kompanija koje imaju interes da se tako nešto dogodi. Okosnicu naučno-tehnološkog parka činiće fakulteti i kadrovi koje imamo na raspoloaganju - dodao je.

Dragović preduslove za naučno-tehnološki razvoj vidi u adekvatnom obrazovnom sistemu izgrađenom prema budućim potrebama tržišta rada i digitalno transformisanom.

- Suština uspešne digitalne trasnformacije je ostvarivanje tzv. pune interoperabilnosti, što podrazumeva jedinstvenu informaciono komunikacionu platformu koju će osnovati država, a koja će omogućiti nesmetanu digitalnu komunikaciju kroz četiri ključne strane sistema koje moraju da digitalno komuniciraju u uslovima tzv. pune sajber sigurnosti - naveo je Dragović.

U BiH, odnosno RS još uvek, kako je rekao, nemaju infrastrukturne uslove za to, kako zbog složenog ustavnog uređenja, tako i zbog nedostatka sredstava.

- Način da se to prevaziđe nije samo da se finansira od strane države, već i da se pozovu privatni partneri, odnosno relani sektor, da se uključe svi članovi sistema i mi zaista radimo na tome. S druge strane započeli smo reformu obrazovnog sistema, u proceduri je usvajanje novog Zakona o visokom obrazovanju i čitavog niza podzakonskih akata koji će omogućiti, pre svega, reviziju studijskih programa da budu više u skladu sa budućim potrebama poslodavaca, odnosno tržišta rada - zaključio je Dragović.

Svesni da je IT kadar deficitaran ne samo u Crnoj Gori, već i šire, klaster crnogorskih IT kompanija - ICT Cortex, pokrenuo je Cortex Akademiju čiji je glavni fokus upravo "proizvodnja" kvalitetnih IT stručnjaka.

- Tome doprinosi i činjenica da postoje velike kompanije iz inostranstva koje grabe kadar koji vredi i koji je izgrađen, a u isto vreme se ne "proizvodi" dovoljan broj juniora koji bi mogli da nadomeste taj nedostatak - rekla je Valentina Beg Deljanin, projektna menadžerka u ICT Cortexu.

Prema njenim rečima, u Cortex Akademiji počeli su najprije pilot projekat sa srednjoškolcima.

- Išli smo na tako mlad uzrast, jer je to bazen iz kog se crpe talenti. U okviru tog pilot projekta koji je sprovodilo sedam kompanija, organizovali smo praksu za srednjoškolce koji su bili treći razred. Praksu je prošlo 28 đaka koji su nakon završetka bili na niovu koji je bio nezamisliv pre početka prakse, nekoliko njih je dobilo profesionalni angažman, a jedan je već u stalnom radnom odnosu - kazala je Valentina Beg Deljanin.

Ono što su uočili kod mnogih srednjoškolaca, a zbog čega su se i odlučili na obuku tako mladog uzrasta, jeste nedostatak svesti, navela je.

- Postoji među ljudima koji uče o programiranju, ali i njihovim roditeljima veliki jaz između svesti šta je stvarno moguće i šta oni stvarno mogu. To uveliko utiče na samu efikasnost obrazovanja. Institucije kao što su gimnazije i fakulteti nisu toliko voljni sagovornici na temu kooperativnog obrazovanja, dosta su tradiciionalni i tromi, što usporava proizvodnju kadra. Mi smo se tu našli kao nekakva neformalna podrška formalnom obrazovanju - dodala je.

Gotovo sve kompanije članice ICT Cortexa sprovode dodatne edukativne programe za ljude koji žele da se zaposle u kompanijama.

- To im dođe kao nekakav "onboarding" proces i značajno im usporava razvitak ako gledamo dugoročno. Iz toga proizilazi potreba da se taj "onboarding" proces pojača na jednom mestu, da se upotpune rupe koje postoje u školstvu, a koje je jako teško prevazići kada tome ne postoji sistemski pristup. Zato ICT Cortex ide ka cilju da se uvede kooperativno obrazovanje - kazala je Beg Beljanin.

Cortex akademija, kako je navela, bavi se i edukacijom studenata i odraslih, jer su oni zapošljivija grupacija od srednjoškolaca. A, kako je navela, primarni cilj je upravo pronalaženje kadra, kojeg već sad fali.

- Obrazovanje je primarno tu da bi proizvodilo ljude koji će u privredi vući društvo napred, jer je privreda glavno gorivo društva. A ako obrazovanje radi po jednom modelu, ne slušajući inpute privrede, to znači da ne proizvodi kvalitetan kadar, odnosno kadar koji adekvatno odgovara njihovim potrebama. Iz tog razloga je jako bitno ne samo raditi transfer znanja i obrazovanja u privredu, već i transfer inputa te prve linije, odnosno iz privrede - navela je.

- Uvedemo li digitalizaciju koju niko ne zna da koristi, ili o kojoj ne postoji svest da stvarno živi ništa nam ne vredi. Isto je i za prilike za programere i prilike za obrazovanje. Ne produbimo li tu svest, ne podstaknemo li na sistemskom nivou produkciju takvih ljudi i protočnost takvnih informacija, teško da će se moći stvoriti i to pogonsko gorivo koje gura i privredu i društvo u celini napred - zaključila je Valentina Beg Beljanin.