Mapa puta Crne Gore ka cirkularnoj ekonomiji - Zeleni model poslovanja kompanijama pruža brojne prilike i uštede na duge staze

Zelena ekonomija, zaštita životne sredine, održivo poslovanje, te transformacija iz linearne ekonomije u cirkularnu postaju nužnost u svakom društvu. Ti procesi u bliskoj budućnosti neće biti stvar naših individualnih i kolektivnih izbora, već i suštinska potreba. Zato je Privredna komora Crne Gore (PKCG) inicirala izradu Mape puta ka cirkularnoj ekonomiji koja je predstavljena krajem aprila ove godine. Upravo će taj dokument, navode u ovoj privrednoj asocijaciji, biti glavni vodič na putu ka prosperitetnoj, razvijenoj i ekološkoj Crnoj Gori.

Mapa puta predstavlja prvi dokument te vrste koji identifikuje prioritetne sektore za razvoj cirkularne ekonomije i implementaciju cirkularnih praksi u Crnoj Gori. U svim procesima transformativnog i inovativnog karaktera, biznis zajednica je ta koja ima glavnu ulogu i pokretačku snagu. Upravo zbog toga je Privredna komora bila predvodnik u procesu izrade ovog dokumenta.

- Kao institucija koja odgovorno razmišlja o izazovima sa kojima se poslovna zajednica, tj. naše članice i društvo u cjelini susreću, smatrali smo svojom obavezom i pokrenuli kreiranje dokumenta kojim će se prepoznati i navigirati potencijali održivog razvoja kroz prizmu cirkularne ekonomije, jer cirkularnost u poslovanju jeste važan preduslov održivosti. Smatramo da Mapa puta predstavlja kamen temeljac transformaciji crnogorske ekonomije iz linerne u cirkularnu. Naša ideja naišla je na puno razumevanje i podršku kancelarije UNDP u Crnoj Gori. Njihova podrška, kao i pomoć renomiranih eksperata u ovoj oblasti koji su radili na ovom dokumentu, bili su nam od velikog značaja - kažu iz Privredne komore Crne Gore za eKapiju.

Kako objašnjavaju, cilj Mape je da posluži svim akterima u crnogorskom društvu kako bi se unapredio kvalitet njihovog života, motivisali privredni subjekti da integrišu cirkularne poslovne modele koji bi poboljšali kvalitet njihovog rada, unapredili poslovne procese, proširile i povećale mogućnosti za zapošljavanje i podstakla poslovna i kulturna evolucija.

- To nas vodi ka sistemskim promenama odnosno podsticanju transformacije u načinu razmišljanja i delovanja u pogledu korišćenja resursa, kao i uzrokovanje samoobavezujuće posvećenosti donosioca odluka da prilagode politike koje predlažu, a koje su u skladu sa principima cirkularne ekonomije, ali i razviju adekvatne finansijske mehanizme koji bi podržali ovaj proces. Ovaj dokument, ne samo da služi kao orijentir za ono što u bliskoj budućnosti neće biti stvar naših individualnih i kolektivnih izbora, naročito u pogledu procesa pristupanja Evropskoj uniji, već je i suštinska potreba i glavni vodič na putu ka prosperitetnoj, razvijenoj i ekološkoj Crnoj Gori - kažu iz Komore.

Kroz Mapu puta definisano je pet prioritetnih oblasti u okviru kojih se prepoznaje značajan prostor i prilika za uvođenje cirkularnih praksi. One su, kažu nam iz PKCG, definisane nakon opsežnih i vrlo sadržajnih konsultacija održanih za različitim akterima u crnogorskom društvu kroz 1-na-1 sastanke i radionice.

- U pitanju su prehrambeni i šumski sistemi, izgrađeno okruženje, turizam i proizvodnja, a prirodni resursi i bogati biodiverzitet Crne Gore u osnovi su njene cirkularne transformacije. Pet područja fokusa su međusobno veoma povezani i kroz principe industrijske simbioze i sinergije mogu donijeti sistemske promene našoj zemlji, što smatramo izuzetno važnim za postizanje svih onih ambicija i iskorišćavanja potencijala definisanih ovim dokumentom - navode.

Glavnu ulogu i pokretačku snagu na prelazu iz linearne u cirkularnu ekonomiju ima biznis zajednica.

- Upravo to smo se trudili da emitujemo i preslikamo kroz učešće Privredne komore u procesu izrade dokumenta Mape puta, kroz preuzimanje uloge onoga ko predvodi ovaj proces. S obzirom na to da smo udruženje koje su formirali privrednici, čine ga sva privredna društva u Crnoj Gori, i da smo tu da zastupamo interese privrede, kako onda kada je dobro, tako i onda kada su teška vremena tj. kad se privreda suočava sa određenim izazovima, time smo se vodili i ovoga puta. Maksimalno smo se trudili da iz ovog procesa iskoristimo sve ono što će sjutra biti od vitalnog interesa za razvoj naše zemlje - ističu.

Ovo je potvrda dodaju, da Komora kao krovna poslovna asocijacija zelenu i cirkularnu ekonomiju prepoznaje kao veliku šansu za sve ekonomske aktere u našem društvu, tim pre što se način i modeli poslovanja itekako preslikavaju na društvo u celini, utiču na njega i na duge staze diktiraju to kako će sutra izgledati budućnost mladih ljudi u Crnoj Gori.

- S tim u vezi, od velikog je značaja to na koji način koncipiramo i reformišemo ekonomsko okruženje danas, i tu smo, kao noseća privredna institucija u zemlji prepoznali i odlučili da preuzmemo odgovornost - da uradimo ono što je do nas, aktivno učestvujući u procesu, angažujući naše članice, uključujući institucionalne partnere i civilno društvo, a sve uz podršku međunarodnih organizacija koji su naši dugogodišnji saradnici - kažu nam iz Komore i dodaju da se tu neće zaustaviti.

- Verujemo da je inkluzivnost upravo ono što utiče na to da se ovaj proces nastavi, da preuzmemo odgovornost i da iskoristimo stečeno iskustvo i znanje, da ga implementiramo i delimo, da činjenjima podstičemo jedni druge i da radimo na sebi, i kao individue i kao akteri i kao donosioci odluka, kako bi istinski i transformativno uticali na društvo u Crnoj Gori.

Prilikom predstavljanja dokumenta navedeno je da cirkularna ekonomija izazove pretvara u prilike na putu ka usvajanju inovativnijih poslovnih modela. Te prilike su, smatraju u Komori brojne, i zavise od sektora o kojem govorimo. A upravo Mapa puta razrađuje te prilike na osnovu prioritetnih oblasti koje su definisane.

- Ove prilike razvrstane su na osnovu i u okviru horizontalnih područja koja omogućavaju cirkularnu tranziciju - svijest i obrazovanje, sistemska saradnja, pravni okvir, zelene javne nabavke, obnovljiva energija, upravljanje otpadom, upravljanje vodama, transportni sistem, prostorno planiranje i digitalizacija i sledljivost. Naravno, u svakom sektoru postoje specifičnosti povezane sa integracijom horizontalnih oblasti, ali generalno se može prihvatiti da su ova područja vrlo relevantna za svaki privredni segment - objašnjavaju.

Cirkularni poslovni model, pored unapređenja i osavremenjavanja načina poslovanja, omogućava kompanijama brojne uštede na duže staze.

- To znači da uvođenjem cirkularnih praksi, privredna društva prvenstveno pomažu sebi, a kao posledica toga i okruženju i zajednici u kojoj posluju. I upravo je to najvažniji razlog zbog kojeg zagovaramo ovaj poslovni model.

Biznis zajednica i institucije treba da budu pokretač kada je reč o sprovođenju cirkularne ekonomije. Međutim, ovaj proces je nešto što se tiče svakog pojedinca, smatraju u Komori. Zato je nužno dobro osmišljenim medijskim kampanjama, te edukativnim aktivnostima promovisati ovaj koncept kao garant održivosti, jer on to, navode, bez sumnje i jeste.

- Komora uskoro pokreće serijal od 12 radionica podeljenih u četiri modula kojima će obuhvatiti prvenstveno privredu u prioritetnim oblastima definisanim Mapom puta, ali i javnu upravu, a koje imaju za nameru da polaznicima pruže glavne informacije, te praktične primere na koji način se može doprineti transformaciji sa linearnog na cirkularno poslovanje. Takođe, Ministarstvo ekonomskog razvoja i turizma, Investiciono razvojni fond, Eko fond, Elektroprivreda Crne Gore, Glavni grad, EBRD kao i jedan broj drugih lokalnih uprava i komercijalnih banaka različitim aktivnostima i podsticajima usmerenim na privredu, ali i na građane deluju u pravcu da svako privredno društvo i pojedinac u našoj zemlji razume i bude tvorac naše sigurne zelene budućnosti - navode.

Put ka cirkularnoj ekonomiji nije jednostavan proces, a izazovi su brojni.

- Ipak, reklo bi se da u crnogorskom društvu nema podeljenih mišljenja o tome da je ovo nužnost, te da sinergetskim delovanjem treba da učinimo sve da cirkularna i zelena ekonomija zažive kao način privređivanja i svakodnevnog življenja - zaključuju iz Privredne komore Crne Gore za naš portal.

Celokupan sadržaj tematskog biltena pogledajte OVDE.