Šta su neobanke? - Praktična primena finteka i kroz plaćanje na rate, na šta smo odavno navikli

Postoje dve vrste novca, novac na papiru i novac u banci, a nastala je i treća vrsta novca, decentralizovan novac – kripto. Krahovi se podjednako dešavaju i na klasičnom tržištu i na kripto tržištu – zaključak je panela koji je organizovan u okviru konferencije SEE Fintek Foruma – Finticipate, nedavno održan u Beogradu.

- Bitkoin ima više osobina nego druge kriptovalute. Ima neke specifičnosti pa ga možemo smatrati pričom za sebe – kaže Aleksandar Matanović CEO i osnivač ECD Srbija.

Prema njegovim rečima, bitkoin je lansiran bez pripreme i bez marketinga.

- Nije postojao način da se to kupi ni proda, a ostaje i ta jedna stvar nepoznanica ko je lansirao bitkoin. Nakon njega imali smo prvi naredni talas kriptovaluta koje su bile dosta slične i pokušavale su da imaju više transakcija u sekundi, ali ništa novo nije kreirano – nastavlja Matanović.

Značaj kripto valuta je što one omogućavaju da se kroz sutrukture može slati neka vrednost. Bez cenzure, bez granica i bez problema.

- Nije to više samo mreža za protok informacija, to je kompjuter gde možete kreirati tokene koji imaju različite uloge. Poenta je razlika tokena i kriptovaluta, a to je da kriptovaluta ima svoj blokčejn hardversku strukturu – dodaje Matanović.

Prema rečima Linarda Martinčevića, CNB Fintech koordinatora i savetnika u kancelariji guvernera Narodne banke Hrvatske blokčejnu je potrebna struka da bi se održava infrastruktura.

- 2015. godine je počelo lego finanisranje i to ne bi postojalo da nema centralizovanih izvora – navodi on.

Matanović je stava da najveći deo ljudi i dalje vidi dolar kao osnovu.

- Kao tehnološka tranzicija, nekada je net išao preko telefonskih linija, a danas telefonija ide preko interneta. Mi smo u režimu da tražimo šta je najbolje. Gubimo pare sa Unom kako bismo videli šta radi, a šta ne radi – podvlači Matanović.

Kako je naveo, krahovi se podjednako dešavaju i na klasičnom tržištu kapitala.

- Novac je stabilnost koju neko mora garantovati. Ako nema toga – tu je država, a u kripto imamo neki protokol koji može biti i čovek – pojašnjava Linardo Martinčević.

Nikola Škorić, osnivač i direktor Electrocoin Hrvatska navodi na na kripto tržištu postoje legitimni projekti.

- Industrija linearno pada, ali se ne pravi razlika između legitimnih projekata i izgleda mi kao da je bitkoin nastao kao sredstvo za plaćanje onima koji novac nemaju. On se pretvorio u neku vrstu zlata – ističe Škorić.

Kako je objasnio, poenta bitkoina je da omogući prenos vrednosti decentralizovanim putem ne koristeći banke, koje su 2008. bile u rasulu.

- Prvih nekoliko godina je išlo sjajno dok se mreža nije počela koristiti. U kripto svetu nemamo guvernera, nego savetnike. Sve je prepušteno slobodnom tržištu – priča on.

Kripto je, kako je pojasnio Škorić, treća vrsta novca, nije na papiru, nije u banci, ali ga je moguće preneti.

- Iako je ovakav oblik novca jako pogodan za finanisranje terorizma, analize pokazuju da su te brojke manje od 1% svih transakcija, odnosno procentualno manje nego što se za te stvari koristi keš – naglašava Škorić.

- Praktična primena finteka može da se ogleda kroz dva segmenta - neobanke, odnosno debitno plaćanje i drugi koji čini kreditni prostor odnosno plaćanje na rate. A plaćanje na rate ovde u regiji postoji odvajkada – navodi Miša Živić CEO i suosnivač LeanPay Slovenija, koji se na panel uključio putem Zoom aplikacije.

Kako objašnjava, ovde je suština da su kreirani proizvodi koji su bolje rešili potrebe potrošača.

- Potrošačima su potrebni proizvodi, sofa, auto.... A mi imamo gomilu bankarskih proizvoda da bismo to kupili. Onda su tehnološke kompanije napravile proizvode da ne moramo da idemo u banke i da sve ide preko aplikacije. Tržišta gde su ti "plejeri" najjači su Australija i Amerika. A Australiji imamo 40% opšte populacije, a Velika Britanija više od 20% populacije koja koristi pogodnosti – napominje Živić.

Prema njegovim rečima najveća banka tipa neobanke je Klarna koja posluje na preko 20 tržišta na svetskom nivou.

- Ako izuzmemo Indiju i Kinu i njihove banke, Klarna banka je rekorder – priča on.

- Kinezi su napravili skok sa keša na "pejment volet" i tako preskočili kartice. Mislim da će nove generacije preobraziti svet "pejmenta". Imamo tradicionalno tržište sa obimnom regulacijom, a sa druge strane imamo fintek ttržište. Potrebno je kripto jače regulisati kako bi se stvorila ravnoteža – kaže Škorić.

Prema rečima Aleksandra Martinovića, ono što je dobro a što može da donese regulacija je sprečavanje zloupotreba.

- Ako se setimo početaka kripta, prvo je bila crna berza gde je osnivač osuđen na doživotnu robiju, jer su hteli da pošalju poruku. Nije ništa ukrao, samo se ponašao nesavesno. To što neko radi sa kriptom ne znači da treba da bude oslobođen od odgovornosti, ali mislim da treba biti "labaviji" – objašnjava Martinović.

Druga stvar zašto je potrebna regulacija kripto i finteka je da bi se zaštitili ljudi od gubitaka.

Prema rečima Miše Živića fintek je u velikom izazovu.

- Kompanije moraju da urade veliku transformaciju, a fintek bi trebalo da bude okrenut potrošačima. Takođe, potrebno je da banke budu u pozadini – zaključuje Živić.

Medijski partner konferencije, između ostalih, bila je eKapija.