Situacija sa šećerom se polako stabilizuje

Situacija sa šećerom se polako stabilizuje i prema podacima sa tržišta u prethodna dva dana potrošači su ipak uspevali da kupe ovu namirnicu u većini trgovina. Kako navode iz trgovinskih lanaca, pitanje je vremena koje je potrebno da se rafovi popune, ali deluje da se stanje stabilizuje i da ima sve manje paničnih kupovina.

U pojedinim velikim trgovinama, onima koje imaju veće objekte, u ponudi su i pakovanja šećera od 25 kilograma, kako bi se kupci koji imaju potrebu za većim količinama zbog proizvodnje snabdeli, a opet da se ne remeti nabavka potrošača koji kupuju kilogramska pakovanja.

Kako kažu oko 15% objekata i dalje nije potpuno snabdeveno, dok većina najčešće na rafovima ima šećera. Trgovci očekuju da će u narednih nekoliko dana situacija u potpunosti da se smiri, jer se već primećuje da je manja tražnja nego prethodnih desetak dana.

Ovaj proizvod se, da podsetimo, u prethodne dve nedelje kupovao dva i po puta više nego u istom periodu prošle godine, a razlozi su već dobro poznati. Uredbom o ograničenju cene samo kilogramskih pakovanja, napravila se razlika, pa je na tržištu šećer u rinfuzu dostigao i duplo veću cenu, a onda su i mali proizvođači počeli da kupuju kilogramska pakovanja i napravili veštačke nestašice. Dopunom uredbe cena šećera je izjednačena za sva pakovanja, ali je ipak trebalo neko vreme da se potražnja smanji i tržište stabilizuje.

Agrarni ekonomista Milan Postran za Politiku kaže, da je država posle dopune uredbe trebalo odmah da reaguje šećerom iz robnih rezervi kako bi umirila potrošače i pokazala im da nema razloga za brigu.

– Naš potrošač je u poslednjih 30 godina prošao teške psihološke momente i jako je osetljiv na svaku vrstu nestašica, a posebno hrane i to osnovnih životnih namirnica. Šećer je važan, možda ne toliko, ali se upravo pokazalo kako kupci reaguju čak i na najmanju pomisao da nešto može da nestane ili da poskupi. Prošli smo 1992. teško, a taman kada su nam ukinute sankcije i malo smo se opustili, došlo je bombardovanje. Da dodamo i pandemiju i sasvim dovoljno, da sa sigurnošću možemo da kažemo da je potrošač u Srbiji prošao kroz teške psihološke tražnje i nepravedno je da se iko igra njegovim strpljenjem. Možete im reći da neće biti šibica ili nekog drugog proizvoda koji nema veze sa standardom, tvrdim da će pokupovati sve što ima na policama – navodi Prostran.

Prema njegovom mišljenju greška je napravljena kada je utvrđena gornja cena samo kilogramskog pakovanja, dok je onaj u rinfuzu i drugim pakovanjima ostao na slobodnom formiranju. Bilo je, dodaje, samo pitanje momenta kada će špekulanti iskoristiti priliku za brzu zaradu.

– Uvek je u krizama neko zarađivao veliki novac, ali je većina snosila posledice. Nije čudo sve što nam se dešava jer smo ušli u jedan surovi neoliberalizam u kome najviše cene plaćaju najsiromašniji. Ako je naša država u ovim tržišnim uslovima i ovako teškoj globalnoj situaciji našla način da ograničava cene, onda mora da računa i na to da pravi poslovne i džentlmenske sporazume sa proizvođačima i da na dnevnom nivou prati tržište i snabdevenost – objašnjava sagovornik Politike.

Stručnjaci navode da Srbija ima dovoljno šećera. Domaće potrebe iznose oko 200.000 tona, a proizvedemo oko 300.000. Dodaju da država ima mehanizme da reaguje i tako treba i da radi.

– Ako je rečeno da imamo rezerve, trebalo je da se rafovi dopune, da kupci to vide, a ako je potrebno čak i da se kupovina privremeno ograniči kako bi svi potrošači mogli da podmire svoje potrebe i to nije problem. Sve se poklopilo i sa spremanjem slatka koje je kod nas tradicija, tako da je i zbog toga tražnja bila veća. Nadležna ministarstva posle ovoga dnevno moraju da prate stanje rezervi i da odgovornost bude na najvišem nivou – napominje Prostran.

Upitan šta se generalno može očekivati u budućnosti kada je reč o osnovnim životnim namirnicama, sagovornik Politike odgovara da se ne bi bavio prognozom jesenje žetve, ali da mu se čini da država neće uspeti da drži tako nizak nivo cena osnovnih namirnica još dugo, s obzirom na visoke inpute.

– Mi smo odlukom o zabranu izvoza pšenice sačuvali deo poslednjeg roda, tako ćemo moći da trgujemo čak i uz lošiju ovogodišnju žetvu. Najveća je neizvesnost jesen. Zato ono što imamo u rezervama i zalihama kod proizvođača treba pametno pratiti i raspoređivati. Jer ovo je nezapamćeno stanje na svetskom tržištu hrane i energenata – zaključuje on.