Srbija beleži pad u izvozu čokolade - Gorke muke domaćih proizvođača

Čokoladno carstvo se vrti oko pet multinacionalnih kompanija, koje kontrolišu gotovo polovinu ovog tržišta. Prema podacima koje iznosi Branislav Vlahović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, najveći udeo ima Mars sa 14,4%, a slede Ferrero (10,4%), Mondelez International (9,4%), Meiji (7,8%) i Hershey (6,4%).

Trgovina "najslađa" sa komšijama

Ma koliko domaći proizvođači čokolade voleli da se hvale "svetskim izvozom", naša "slatka tajna" mahom završava kod najbližih suseda. Teško da bi i moglo drugačije, imajući u vidu žestoku konkurenciju i podatak da samo u Nemačkoj posluje preko 230 "čokoladnih" fabrika. One proizvedu čokolade u vrednosti od 5,4 mlrd EUR, a samo u izvoz ode prosečno 878.000 hiljada tona godišnje.

To je preko 24 puta više nego što Srbija ukupno proizvede čokolade za godinu dana, odnosno u proseku 36.240 tona, Ipak, domaća proizvodnja je značajno rasla u poslednjih nekoliko godina, više od 6% godišnje, dok i kod nas korona nije rekla svoje, poguravši ovo tržište nizbrdo za preko 13%.

Proizvodnja se odvija, uglavnom, u nekoliko velikih industrijskih kapaciteta: Štark Beograd, Pionir Subotica, Bambi Požarevac, SL Takovo, Gornji Milanovac i Vršac i drugi. Industrijski proizvođači čine više od 90% ukupne proizvodnje čokolade kod nas, a preostalo mali zanatski pogoni koji prave specifične vrste čokolade i kojih je poslednjih godina sve više. Očekuje se da će proizvodnja rasti u narednom periodu, zahvaljujući otvaranju nove fabrike čokolade u Novom Sadu, u vlasništvu švajcarske kompanije Barry Collebaut.

Srbija godišnje izvozi u proseku više od 18.600 tona čokolade, a sve do pandemije izvoz je rastao po stopi od približno 1,8% godišnje, dostigavši u pretkriznoj 2019. godini rekordnih 20.849 tona. U međunarodni promet dospeva više od polovine domaće proizvodnje čokolade, što govori o značajnoj izvoznoj orijentaciji, ocenjuje Vlahović.

Srbija je prema ostvarenom izvozu čokolade prošle godine bila na 33. mestu u svetu, ali je njeno tržišno učešće od 0,3% u svetskom izvozu i dalje veoma skromno, dok je ono veće (1,5%) u evropskom izvozu. Sa ovakvim učešćem i vrednošću izvoza od prosečnih 62,1 miliona dolara godišnje, naša zemlja ne predstavlja ozbiljnog konkurenta najvećim svetskim izvoznicima. Ohrabruje podatak da vrednost izvoza raste u odnosu na njegov obim za oko 3,5% godišnje, a najveća je bila 2019. godine, kada je dostigla 69,9 mil USD. To je značajno povećanje u odnosu na 2016. godinu, kada je ukupan izvoz vredeo 53,7 mil USD.

Prosečna izvozna cena čokolade iz Srbije od oko 3,3 dolara po kilogramu je ispod svetskog proseka, koji iznosi 4,9 dolara po kilogramu. Cena čokolade na međunarodnom tržištu zavisi od kvaliteta, vrste, obima tražnje, stepena konkurencije, carinskih barijera, veličine pakovanja i još nekih faktora.

Kada bi se politička i ekonomska saradnja merila izvozom čokolade, onda bismo najslađe odnose imali sa komšijama. Naime, preko 68% naše čokolade koja se plasira na stranim tržištima završava u CEFTA regionu, u Evropsku uniju odlazi nešto više od 22% ukupnog izvoza, a u ostale zemlje svega 9,6%. Srbija izvozi čokoladu u 64 države, najviše u Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju, Crnu Goru, Rusiju i Mađarsku.

Bosna i Hercegovina predstavlja najznačajnije izvozno tržište, gde završi oko 6.200 tona čokolade iz Srbije. To je trećina našeg ukupnog izvoza ovog proizvoda, sa prosečnom godišnjom vrednošću od 20,3 miliona dolara, odnosno 3,3 dolara po kilogramu. Na drugom mestu je Severna Makedonija, gde godišnje plasiramo više od 3.900 tona, odnosno nešto više od petine ukupnog izvoza čokolade. Prosečna godišnja vrednost "čokoladnog" izvoza na ovo tržište iznosi 11,5 mil USD, ili 2,9 dolara po kilogramu. Trećeplasirana je Crna Gora, gde isporučujemo nešto manje od 2.500 tona čokolade, ili nešto preko 13% ukupnog izvoza ovog proizvoda. Vrednost prodate čokolade na crnogorskom tržištu kreće se oko 8,5 mil USD, što dođe oko 3,4 dolara po kilogramu.

Struktura slatkog uvoza je bitno drugačija. Sa prosečnih 17.900 tona godišnje, uvoz čokolade u našu zemlju raste po stopi od preko 18%. Tokom pandemijske 2020. godine, nasuprot izvozu koji je padao, uvoz čokolade je porastao na preko 24.600 tona, i skoro se udvostručio u poređenju sa 2016. godinom. Mada je odnos uvoza i izvoza bio znatno nepovoljniji po nas, Srbija je prema ostvarenom uvozu čokolade prošle godine bila na 43. mestu u svetu, što je deset mesta iza u odnosu na izvoznu poziciju.

Prosečna vrednost uvezene čokolade kreće se na oko 75,8 mil USD godišnje, dok je 2020. premašila 102 mil USD, sa prosečnom cenom od 4,2 dolara po kilogramu. Četiri petine uvezene čokolade stiglo je iz Evropske unije, nešto manje od 18% iz zemalja CEFTA regiona, i svega 1,5% iz ostatka sveta. Srbija uvozi čokoladu iz 35 država, a preko dve trećine stiže iz Nemačke, Poljske, Bosne i Hercegovine, Austrije i Hrvatske.

Najviše čokolade uvozimo iz Nemačke, više od 4.300 tona, a zanimljivo je da odmah iza nje sledi Poljska koja inače nije među našim najvećim spoljnotrgovinskim partnerima. Ovakvom rangiranju je doprineo i trgovinski lanac "Lidl", koji u svojoj ponudi, pored domaćih, ima nemačke i poljske brendove čokolade.

Poljska je četvrti najveći izvoznik čokolade u svetu, sa oko 355.000 tona godišnje i vrednošću ovog izvoza od 11,8 miliona dolara. Ova zemlja ima najveću industriju čokolade u centralnoj i istočnoj Evropi, a polovina proizvodnje potiče iz samo tri kompanije: Lotte Vedel, Mondelez i Ferrero. Prosečna uvozna cena čokolade iz Poljske iznosi 3,57 dolara po kilogramu, što je niže od uvozne cene nemačkih čokolada od 4,8 dolara po kilogramu, ali više od 2,7 dolara po kilogramu koliko iznosi uvozna cena čokolade iz Bosne i Hercegovine.

Srbija poslednjih godina više uvozi čokolade nego što izvozi, a negativan bilans je u 2020. dostigao 40,7 miliona dolara. Lošija vest od ove je da iz godine u godinu opada izvoz naše čokolade u zemlje CEFTA regiona, gde plasiramo ubedljivo najveće količine ovog proizvoda. Jedan od razloga je sve oštrija konkurencija, ali struktura našeg izvoza koji ne odgovara novim navikama potrošača, koji sve više troše kvalitetnije vrste čokolade, poput tamne i sa nižim količinama šećera, obogaćene vitaminima ili sa dodatkom voća i meda.