Dragan Bjelogrlić o novom režiserskom poduhvatu: "Lančana reakcija" je autentičan i drugačiji film

Ekipa novog domaćeg filma "Lančana reakcija", koji se realizuje prema romanu "Slučaj Vinča" Gorana Milašinovića, u režiji Dragana Bjelogrlića, susrela se prvi put sa predstavnicima medija na konferenciji za novinare održanoj u Beogradu navedeno je na portalu Filmskog centra Srbije.

Poznati francuski glumci Aleksis Manenti, Žeremi Laert i Olivije Bartelemi će igrati neke od glavnih uloga u ovoj srpsko-francuskoj koprodukciji, dok će domaću postavu činiti glumci Radivoje Bukvić, Predrag Miki Manojlović, Jovan Jovanović, Alisa Radaković i drugi.

Nakon šest godina priprema i rada na scenariju, u Beogradu je 18. maja, kako je izvestio sajt FCS-a, pala prva klapa filma "Lančana reakcija", u čijoj realizaciji učestvuje više producentskih kuća iz regiona – Cobra Film, United Media, Perfo Production, Biter Frames, Skopje film studio, uz podršku Filmskog centra Srbije. Za svetsku distribuciju biće zadužena kompanija Wild Bunch, saopšteno je tokom konferencije za novinare.

Scenario odslikava šta se desilo u Institutu Vinča 1958. i kroz film se paralelno grade tri priče: izrada jugoslovenske atomske bombe u Beogradu, stanje ozračenih radnika nakon akcidenta i prva svetska transplatacija koštane srži u Parizu.

Bjelogrlić je napomenuo da je "slučaj Vinča" pre više od 60 godina prošao uglavnom nezapaženo, nekako "van radara", mada se o tome pisalo, sporadično, u francuskim i srpskim medijima.

- Pisalo se, ali nedovoljno. Film će progovoriti na tu delikatnu, osetljivu temu. U Vinči se u tom momentu sprovodio tajni projekat "Atomska bomba". Mene je najviše iznenadila priča oko čuvenog doktora Žorža Matea, koji je svojom humanošću zadužio Srbiju. Poznat kao francuski onkolog i imunolog, Mate je u novembru 1958. obavio prvu uspešnu transplataciju koštane srži, a francuski državljani su rizikovali svoje živote da pomognu našoj zemlji, tadašnjoj Jugoslaviji, da spasu ozračene radnike iz Instituta Vinča - rekao je Bjelogrlić.

On je istakao da obožava da istražuje na polju režije, kojom je počeo da se bavi pre više od 10 godina.

- Ovaj film je, baziran na istinitom događaju, autentičan, drugačiji, možda manje atraktivan u pogledu onoga šta su nudili moji prethodni filmovi. Biće to nešto sasvim novo u odnosu na moje ranije filmove ili serije. Ne razmišljam o tome da li će novi film biti mejnstrim, za širu publiku, što gledaniji, ili je autorski. Takve podele na komercijalni i art projekat mi smetaju. Onda ispada da i autorski film postaje neki novi žanr, što onda nije ideja da se tako posmatra. Filmove pravim za publiku, za ljude iz mog okruženja, komšije, onih kojih se te teme tiču, a ne mislim na neki imaginarni žiri svetskih filmskih festivala - istakao je reditelj i dodao da bi želeo da se "Lančana reakcija" prikazuje i u Francuskoj, jer je to njihova priča koliko i naša.

Bjelogrlić je sebi dodelio i jednu ulogu. Igraće Aleksandra Rankovića, šefa Državne bezbednosti, potporedsednika SFRJ i narodnog heroja.

Scenario za ovaj međunarodni projekat potpisuju Vuk Ršumović, Dragan Bjelogrlić i Ognjen Sviličić, a nastao je po motivima romana "Slučaj Vinča" (izdavač Laguna), pisca, lekara, profesora Gorana Milašinovića.

- Moram priznati da smo Bjelogrlić i ja doživeli priču na isti način, što je danas pretpostavljam retkost. Videli smo kako taj film treba da izgleda, a nisam ni sanjao da će moj roman imati ekranizaciju - rekao je pisac Milašinović, čiji je roman o Vinči dobio književne nagrade "Tronoški rodoslov" i "Branko Ćopić".

On je primetio da u scenariju preovladava više žanr psihološkog trilera nego što je u knjizi to izraženo.

Prvi roman o srpskom Černobilju, kako je najavljivan "Slučaj Vinča", smešta radnju u 15. oktobar 1958. kada se u poslepodnevnim satima oglasio centralni alarm za detekciju povišenog radioaktivnog zračenja. Grupa mladih naučnika je prilikom izvođenja naučnog eksperimenta osetila miris ozona, i ubrzo će svi oni oboleti od radijacione bolesti, za koju, naizgled, nema leka. Preostaje jedino da se u pariskom Institutu "Kiri" obave eksperimentalne, humane transplantacije koštane srži, prve u svetu, ali to samo ako se prethodno nađe dovoljno građana Pariza koji bi rizikovali život da pokušaju da pomognu potpunim strancima.

Spomenutog lekara Žorža Matea tumači sve traženiji francuski glumac i scenarista Aleksis Manenti, poznat iz francuskog filma "Jadnici" (2019) koji je u Kanu 2019. nagrađen Gran prijem. Kako mu je majka Srpkinja, a otac Francuz, na veoma dobrom srpskom jeziku, Manenti je rekao da mu je privilegija da igra velikog humanistu i naučnika Matea.

- Nadam se da će moja gluma biti barem približno na toj visini kakav je doprinost tog sjajnog čoveka, koji je spasio srpske naučnike - rekao je Manenti.

Radivoje Raša Bukvić igra dr Dragoslava Popovića, vođu stručnjaka koji su konstruisali nulti reaktor u Institutu Vinča, profesora Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.

- Posle prvog čitanja scenarija, video sam sve sličnosti i različitosti između mog lika i mene. Morao sam onda da se i fizički prilagodim, zato sada nemam kosu, a i smršao sam, prema zahtevima filma - napomenuo je Bukvić i opisao dr Popovića kao profesora, naučnika koji je napravio grešku na reaktoru i onda pratio stanje svojih studenata nakon radijacije, kojima je sve gore.

Predrag Miki Manojlović će svoje prve kadrove u ovom filmu snimati od oktobra, a čeka ga uloga akademika dr Pavla Savića koji je stvorio Vinču.

- Pavle Savić je bio čovek ispred svog vremena, odbio je da učestvuje u projektu "Atomska bomba", jer je uvideo na vreme sve njegove slabosti. Sa tim u vezi, nimalo me ne opterećuje što igram stvarnu ličnost, naprotiv, veći mi je izazov - rekao je Manojlović o svojoj ulozi srpskog hemičara i fizičara, i dodao da se raduje saradnji sa Bjelogrlićem.