Film o Branku Miljkoviću - Munja koja je udarila u samu sebe

Film počinje pričom o Brankovoj strasti za čitanjem i učenjem još u ranom detinjstvu. Kroz film se prožimaju i svi užasi Drugog svetskog rata kojima je pesnik bio okružen, kao i njegovi gimnazijski dani, kada umalo nije bio izbačen iz škole zbog erotske poezije koju je pisao. Upravo je Miljkovićeva poezija bila jedan od velikih motiva za snimanje filma, jer su se pesnikovoj vanserijskoj inteligenciji svi divili. Zato se neskriveno tvrdi da je Brankova poezija preživela i da je možda sada i jača nego u vreme kada je stvarana.

U filmu je istaknuto da je živeo u Nišu i Beogradu, gde je studirao filozofiju, da je pisao rodoljubive pesme i pesme o devojkama u koje se zaljubljivao. Među njima je studentkinja filozofije Madlen, koja se nakon njegove smrti zamonašila.

Jednoj od njegovih najlepših pesama, "Uzalud je budim", autori su takođe dali dosta prostora u filmu. Njegovi savremenici, prijatelji i poznanici davno su otkrili kako je nastala ova Brankova pesma - na Veliki petak 1944. godine desetogodišnji Branko posmatrao je kako bombe savezničke avijacije ruše nišku Sabornu crkvu, padaju na škole i kako stradaju njegovi susedi. Ugledao je i kako njegovu godinu dana stariju drugaricu i komšinicu, kako devojčicu Ružu njegovu prvu dečačku ljubav, teško ranjenu u bombardovanju i u nesvesnom stanju iz dvorišta odvoze u bolnicu. Uzalud su se danima nakon toga Brankova majka i ostale žene iz komšiluka molile za Ružu. Devojčica je preminula ne došavši svesti, nije se probudila. Svoja dečačka osećanja pretočio je Branko godinama kasnije u stihove svoje pesme "Uzalud je budim".

Na mermernoj ploči njegovog spomenika uklesan je za sva vremena verovatno i najpoznatiji i najjači stih prerano preminulog pesnika - "Ubi me prejaka reč".

Ime Brankovo u Nišu ponela je jedna ulica, jedna osnovna škola, ali i velika i tradicionalna niška književna nagrada. U njegovu čast i uz titulu princa poezije tradicionalno se održavaju svake godine poetske svečanosti u Gadžinom Hanu, kao i manifestacija u ovom mestu u Zaplanju, nedaleko od Niša, za mlade književne stvaraoce i đake.

Branko Miljković rođen je u Nišu 29. januara 1934. godine, kada su njegovi roditelji Marija i Gligorije živeli u obližnjem Gadžinom Hanu, a tragično je završio svoj život samo dve nedelje pošto je napunio 27 godina – 12. februara 1961. godine u Zagrebu. Osnovnu školu i gimnaziju, završio je u Nišu, a onda je otišao u Beograd na studije filozofije. Za zbirku poezije "Vatra i ništa" poneo je izuzetno značajno priznanje Oktobarsku nagradu Beograda kao najmlađi dobitnik u tom trenutku, ali i sve do sada.

Film je rađen u produkciji niškog Sinopsisa, a sniman je godinu i po dana, uglavnom u Nišu, uz nekoliko scena u Beogradu. Prezenter je glumac niškog Narodnog pozorišta Aleksandar Mihailović, a narator Dejan Cicmilović.