U Srbiji niču "planine" građevinskog otpada - Zašto kasni reciklaža za nove proizvode?

Dejan Bojović ističe za RTS da te poslove rušenja gledamo svakodnevno, a da nismo ni svesni količine tog materijala, koji predstavlja 75% ukupne količine otpada u Srbiji, tako da su to, kako je rekao, planine koje se stvaraju.

- Svakog dana vidimo i na teritoriji Bograda i cele Srbije da su to ogromne količine materijala od koga nastaju divlja smetilišta, deponije. A problem je bio u jednoj zakonskoj regulativi koja još uvek stoji u Ministarstvu životne sredine. Ta vrsta otpada je ni na nebu, ni na zemlji, jer se njime prekriva komunalni otpad i ima kategoriju, do skoro da je to inertni komunalni otpad, što on svakako nije - smatra Bojović.

Naglašava da se u svetu se reciklira, u razvijenim zemljama do 99% proizvoda dobijenih otpadima od rušenja građe. Zavisno od zemlje do zemlje, ali i u Srbiji, čelik ima primenu, ali i drvo, cigla.

Objašnjava da je najvažnije da se razdvoji komunalni od građevinskog otpada. Na licu mesta je važno da se građevinski otpad razdvaja, jer ako je u mešanom obliku on je neupotrebljiv. Neophodno je potom, obezbediti mesta za transport, koja ne bi trebalo da su daleko i na taj način reciklažom dobiti nove materijale koji se lako upotrebljavaju.

- U Srbiji nemamo nijednu firmu koja se bavi pravilnim uklanjanjem azbesta, jer nemamo nijedno mesto za njegovo trajno zbrinjavanje i nadamo se da će prvo mesto biti Beograd. Javlja nam se dosta građana koji imaju problema s azbestom, bilo da su to montažne kuće, vikend naselja, krovovi zgrada. Nećete verovati da je u bloku 44 zaista azbestni krov, beli azbest, i ima ga puno, 15% ga je već u vazduhu - naglašava Bojović.

Iz tog razloga, Asocijacija organizuje i kurs za obuku i nakon njegovog završetka izdaju evropski sertifikat. Polaznici nauče, pre svega šta je azbest, gde se nalazi, kako se skida, načine njegovog pakovanja i transporta.

- Umesto da nam komunalni otpad bude energent koji koristimo a da ovaj otpad bude novi materijal mi trenutno nemamo ništa, imamo planinu jednog otpada koji moramo da konzerviramo i zaštitimo - ukazuje on.

Ističe da bi zaživela nova industrija, mora što pre da se radi na zakonskoj regulativi, počev od Zakona o izgradnji i prostornom planiranju, davanju odreženih podzakonskih akata i pravilnika do novog Zakona o upravljanju otpadom.

- Najveće teškoće u ovom poslu su donosioci odluka, koji nikako da razumeju koje su to količine otpada i šta se to dešava - upozorio je Bojović.

Smatra da je Asocijacija svojim radom zaslužila taj akcioni plan i neke buduće dokumente, jer je bila deo tima koji je radila i Protokol EU o reciklaži 70 posto otpada od rušenja i građenja.

Takođe, dodaje, asocijacija je davala komentare i na direktivu o azbestu u Evropskoj komisiji, i dosta su aktivni u evropskoj legislativi.

- Evropska komisija sa evropskom asocijacijom organizuje nagradu, a nosioci posla su nacionalne asocijacije da bi se u zemljama koje nemaju legislativu kao što je i Srbija, dobio novi mlad kadar za tu novu industriju, koja je inače već stara u Evropi, da aktiviramo akademsku zajednicu da počne da se bavi cirkularnom ekonomijom u građevinarstvu - naveo je Bojović.

Naglašava da je to polje velikih inovacija sa lakom primenom u saradnji s lokalnom samoupravom.

- To je dobar početak jedne nove industrije koji treba da isprati i zakonska regulativa - zaključio je Bojović.