U Srbiji se proizvodnja biogoriva ne isplati, a može da zameni 50% dizela koji potrošimo - Jedini domaći proizvođač mašina za biodizel skoro sve izvozi za Ukrajinu

U Srbiji proizvodnja biodizela već celu deceniju nije isplativa zbog akciza koje se plaćaju na biogorivo, ali zato u Ukrajini trenutno cveta ova delatnost.

To za eKapiju kaže Srećko Radovanović, direktor firme IN Pak iz Banatskog Karlovca koja jedina u Srbiji pravi procesore za proizvodnju biodizela.

- Otkad je krenuo rat u Ukrajini povećali su se zahtevi za izvoz. Najviše prodajemo Ukrajincima, jer oni naftu nemaju, a ne mogu da izvezu sirovinu i onda prave biodizel – kaže Radovanović.

Dodaje da IN Pak 99% procesora za proizvodnju biodizela osim u Ukrajinu izvozi i u Uzbekistan, Kirgistan, Švedsku, Finsku, Austriju i čitavu severnu Afriku.

- U Alžiru koji je najveći proizvođač kikirikija u svetu kilogram košta 10 evrocenti, a imaju 60 posto ulja u njemu, tako da mogu da proizvedu litar biodizela za 20 dinara.

Nemačka je, navodi naš sagovornik, tek posebna priča.

- Nemačka vlada daje 98 evrocenti na svaki napravljeni litar biodizela. Tamo kad odete sve se žuti od uljane repice, oko 40% zemljišta je pod tom kulturom. I od nas otkupljuju 100% iskorišćenog ulja, i dobro plaćaju – kaže Radovanović, koji napominje da Nemci od ove godine imaju obavezu namešavanja 15% biodizela u evrodizel.

Dodaje i da Šveđani čak plaćaju Nemcima 20 evrocenti po kilogramu da uzmu otpadnu mast iz njihovih klanica, od koje oni onda prave biogorivo.

- Mi smo to videli pa smo ponudili Šveđanima koji su vlasnici klanica naše mašine tako da sada u Švedskoj više od 100 klanica proizvodi svoje biogorivo na srpskim procesorima, i to po preporuci njihovog Ministarstva za zaštitu životne sredine. Naše mašine imaju i skoro sve klanice u Srbiji, na kojima po skraćenoj proceduri proizvode bio lož-ulje za zagrevanje objekata i proizvodnju suve pare za meso. Međutim, za proizvodnju biodizela trenutno u Srbiji nema potražnje za IN Pakovim procesorima – kaže Radovanović.

On podseća da je ta proizvodnja bila masovnija do uvođenja akciza na biogoriva 2013. godine:

- Proizvodio se biodizel u Srbiji, mi od 2008. pravimo mašine i prodavali smo po nekoliko hiljada. Ali sada se jednostavno ne isplati, nije konkuretno sa evrodizelom. Mi smo jedina država sa akcizom na biogoriva. Svi imaju subvencije, mi imamo akcizu. Tek kad se to ukine možemo da očekujemo da proradi ta grana industrije koja je trenutno satrvena. Biodizel proizvode jedno pojedini poljoprivrednici za sopstvene potrebe, na pumpama ga nema, niti ga uvozimo.

Radovanović kaže da se akcize na biogoriva plaćaju i kada se proizvode za sopstvene potrebe:

- Vi morate državi da prijavite da ste napravili biodizel i da joj platite 55 dinara a oni vam vrate 44 posle nekog vremena. U Zakonu o akcizama je do 2018. stajalo da se akcize plaćaju "osim za sopstvene potrebe", a onda je to obrisano "preko noći", nije prošlo ni skupštinu proceduru.

Dodaje da je i do 2016. godine država davala i subvencije na procesore za biodizel, pa je i to ukinuto.

Prema rečima sagovornika, država bi do 1. juna trebalo da počne primenu namešavanja biogoriva u standardna goriva sa udelom od 10%, što bi podrazumevalo i ukidanje akciza.

- To od nas zahteva EU, ali to namešavanje se obećava već pet godina, posledni put je primena trebalo da počne prošle godine, tako da ne verujem ni da će sada da desi do juna, jer tek predstoji formiranje vlade – kaže direktor IN Paka.

A proizvodnja biodizela je, tvrdi Radovanović, svakako isplativa ali i pre svega neophodna:

- Nije problem samo u ceni evrodizela na pumpi. Platićemo mi 300 dinara za litar, ali problem je - šta ako ga ne bude bilo? Šta bi bilo da su zatvorili Janaf, da bi se to dovelo u normalu posle zatvaranja treba da prođe 6 meseci. A treba da se poseju njive. U Srbiji su onda jedina alternativa konji ili biodizel.

A proizvodnja se, kaže, isplati jer imate mogućnost da prodate sojinu ili suncokretovu pogaču za stočnu ishranu:

- Tako vam ostane ulje za džabe, litar ulja vas košta kao kilogram suncokreta, to se isplati. A tu je i ekologija, ne zagađuje se životna sredina, za 15 dana se razgradi u prirodi tako da možete i organsku hranu da gajite ako hoćete. Ne može da bude evrodizel kvalitetan ako ne stavite nešto da podmazuje mašinu, a kod nas dodaju dvotaktol ulje, koje opet zagađuje.

On objašnjava da je za proizvodnju potrebna mašina, ulje ili svinjska masta tj. bilo koja životinjska mast, ili pak iskorišćeno ulje, koje je i najbolje.

Ulaganja u pogon su, kaže, mala:

- Potrebno je oko 4.400 EUR, a tu računam mašinu i presu za ceđenje ulja. Dnevno može da se proizvode i 150 litara biodizela.

Kada je reč o kvalitetu proizvedenog goriva, Radovanović kaže da IN Pak obučava svoje kupce kako da proizvode gorivo.

- Postoje naravno evropski standardi proizvodnje i kvaliteta sa kojima se treba usklađivati, ali kada bi čovek svaki dan radio te analize, to bi ga koštalo 800 evra dnevno.

IN PAK BANATSKI KARLOVAC

Srećko Radovanović

biogorivo

biodizel

bio lož ulje

procesori za proizvodnju biodizela

akcize

subvencije

Zakon o akcizama

namešavanje

evrodizel

uljarice

kikiriki

uljana repica

suncokret

reciklažno ulje

klanice

Janaf

sojina pogača