Veštačko đubrivo je počelo da poskupljuje i pre pandemije

Mineralna đubriva apsolutni su rekorder u poskupljenju u sektoru domaćeg agrara i takve tržišne prilike sve drastičnije se odražavaju na cene hrane na domaćem i svetskom tržištu. U prvom kvartalu ove godine, u odnosu na isti period prošle, mineralna đubriva poskupela su za 133,4%, hrana za životinje za 27% a za procenat više i sredstva za zaštitu bilja, pokazalo je najnovije istraživanje Republičkog zavoda za statistiku.

Iako i cene pšenice, kukuruza, soje dostižu istorijske rekorde taj rast je ipak nešto manji u odnosu na poskupljenje đubriva. Na svetskom tržištu njihova cena počinje drastičnije da raste još od juna prošle godine. Glavni uzrok je ozbiljna kriza u snabdevanju gasom i drugim energentima zbog čega su najveći proizvođači masovno smanjivali proizvodnju i izazvali nestašice.

Domaći ratari su takve poremećaje osetili na početku prošlogodišnje prolećne setve jer su im troškovi u proizvodnji naglo uvećani. To je ipak bio samo nagoveštaj budućih dešavanja jer je u drugom kvartalu 2021, u odnosu na isti period 2020. mineralno đubriva bilo skuplje za 14,3%. Tada je najveći uticaj na krajnju cenu imalo poskupljenje hrane za životinje i to za 31,3%.

Veštačka đubriva najviše se upotrebljavaju kod uzgoja kukuruza, ječma, soje i suncokreta, ali i voća, povrća i cveća. Njihovom pravilnom upotrebom prinos poljoprivrednih kultura može biti uvećan i do 50%. Zaboravlja se ipak da pandemija i kriza u Ukrajini nisu preko noći doveli do rasta cena prihrane, izveštava Politika.

Komisija za zaštitu konkurencije u svom izveštaju o analiza tržišta, od 2017. do 2019. godine, objavila je kako je u tom periodu prosečna prodajna cena đubriva imala rastući trend. Srbija je najviše đubriva uvozila iz Rusije, oko 60%, a potom iz Hrvatske, Austrije, Mađarske i Rumunije, ali u daleko manjim količinama, objavio je portal "Agronjuz" krajem 2020.

U analizi se navodi da je naša zemlja tada najviše uvozila azotna i složena đubriva. Ukupna prosečna prodajna cena, u trogodišnjem periodu, povećana je za pet odsto, ali je cena azotnih porasla za 13%, a uree, kao najzastupljenije vrste azotnih đubriva na našem tržištu za 17%.

Prema navodima komisije, rast cene uree naročito je bio izražen u drugoj polovini 2018. To bi, kako su tada naglasili, moglo da bude posledica stečaja jedinog domaćeg proizvođača uree (Azotara) što je uslovilo preorijentaciju na uvoz. Drugi faktor poskupljenja bio je rast cena na svetskom tržištu u ovom periodu.

Analiza je takođe pokazala da su prosečne prodajne cene složenih đubriva, za razliku od azotnih imale negativan trend. To se može objasniti činjenicom da se ova đubriva u znatnoj meri na tržište plasiraju iz domaćih izvora, navode predstavnici komisije.

Ukupna svetska proizvodnja azotnih đubriva iznosila je u 2017. godini 123 miliona tona. Najveći proizvođači u svetu bili su SAD i Rusija i ove dve zemlje su pokrivale trećinu svetske proizvodnje. Veliki proizvođači su i Kanada i Indonezija.