Da li ukrštanje autohtonih sorti grožđa daje superiornije potomstvo?
Komentari
(Foto: Shulevskyy Volodymyr/shutterstock.com)
Izdvajanje najboljih klonova autohtonih i regionalnih sorti vinove loze preduslov je za očuvanje i promovisanje tradicionalnog vinogradarstva i vinarstva. Klonska selekcija je složen, dugogodišnji, a ponekad i višedecenijski proces, zasnovan na naučnim i stručnim istraživanjima kojima se poboljšavaju osobine, u ovom slučaju autohtonih i regionalnih sorti vinove loze.
Zbog toga je u periodu od 2015/2019 godine na pojedinim vinogradarskim lokalitetima i vinogradima kod individualnih proizvođača u Skopskom regionu ispitivan citogenetski status semena dobijenih unakrsnom oplodnjom i samooplodnjom kod pojedinih autohtonih i regionalnih sorti grožđa. To su sorte – Vranac, Mavrud, Manastirsko belo, Ohridsko crno i Čauš. Nasumično su hibridizovani unakrsnom oplodnjom izabranih cvetova između dve sorte i samooplodnjom izabranih cvetova iste sorte. Semenski materijal od dobijenog grožđa unakrsnom oplodnjom i samooplodnjom se dalje delio na semenski materijal za ispitivanje citogenetskog statusa i semenski materijal za dalju sadnju i klijanje kako bi se eventualno u narednim godinama dobile nove sorte sa novim poboljšanim svojstvima.
Istraživanje je radila Biljana Korunoska sa Poljoprivrednog instituta Univerziteta "Sv. Kiril i Metodij" u Skoplju, zajedno sa Vladanom Pešićem i Nenadom Bunjcem sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a naučni rad na ovu temu prezentovn je na 16. Kongresu voćara i vinogradara Srbije sa međunarodnim učešćem održanom početkom godine u Vrdniku. Cilj ispitivanja su citološke karakteristike odabranih autohtonih i regionalnih sorti kako bi se pokazale njihove kompatibilnosti i potencijal početnog kombinovanja i stabilnosti osobina.
U kombinaciji ukrštanja bile su sorte Vranac i Mavrud, Čauš i Manastirsko belo, Ohridsko crno i Mavrud, a samooplodnjom sorte Vranac i Manastirsko belo.
Zaključeno je da kod ispitivanih sorti sličnog geografskog porekla nema razlike u broju i strukturi hromozoma. Oni imaju normalnu metafazu, nema anomalija u strukturi i broju hromozoma i pod mikroskopom se jasno može razlikovati 38 hromozoma. Disperzija hromozoma je nešto manja, a citoplazma deblja i iz tog razloga hromozomi izgledaju manje i nejasno. Kombinacije imaju diploidan broj hromozoma, izveštava sajt Agroportal.
Tagovi:
Poljoprivredni institut Univerzitet Sv. Kiril i Metodij u Skoplju
Biljana Korunoska
Vladan Pešić
Nenad Bunjac
očuvanje autohtonih sorti vinove loze
autohtone sorte
Vranac
Mavrud
Čauš
Manastirsko belo
Ohridsko crno
veštača oplodnja
Kongres voćara i vinogradara
genetski status semena
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.