Početna

Vesti

SB: Procena rasta crnogorske ekonomije snižena na 3,6%

Izvor: Mina

Subota, 14.05.2022.

16:38

Komentari

Podeli

(Foto: Pixabay.com/Gerd Altmann)

Produženo trajanje rata u Ukrajini i povezane sankcije Rusiji direktno utiču na oporavak Crne Gore kroz smanjeni turizam i investicije, koji bi mogli dodatno da snize rast, ocijenili su iz Svjetske banke (SB). Kako je navedeno, upravo ovi događaji doveli su do toga da procjena rasta ekonomije sa prvobitnih 5,9% bude snižena na 3,6%.

- Stanje u okruženju koje se pogorošava predstavlja dodatne značajne rizike po izglede. Rizici proizilaze kako iz eksternog, tako i domaćeg okruženja - navodi se u redovnom ekonomskom izvještaju SB za Zapadni Balkan, koji je objavljen početkom maja.

U tom dokumentu, u posebnom odjeljku za Crnu Goru, navodi se da bi, pored toga, uticaj konflikta na ključne trgovinske partnere Crne Gore - Zapadni Balkan i Evropsku uniju (EU), imao efekat negativnog prelivanja na rast, ali i na doznake.

- Rizici takođe dolaze i od postrožavanja monetarnih uslova, što bi se odrazilo na skuplje eksterno finansiranje - dodali su iz SB.

U SB smatraju da je politička nestabilnost glavni domaći rizik.

- Ostali rizici proizilaze iz izazova u pogledu administrativnih kapaciteta za implementaciju programa Evropa sad i uticaja koji će program imati na fiskalni deficit na srednji rok, što može skrenuti sa puta srednjoročne planove za smanjenje duga - navodi se u izvještaju.

Potrebno je ubrzavanje strukturnih reformi, uključujući penzione, i prudencijalna fiskalna politika, kako bi se ublažili povećani rizici i neizvjesnosti.

U izvještaju SB se navodi da su u okruženju povećane neizvjesnosti, a izgledi slabi.

- Izbijanje rata u Ukrajini i povezanih događaja su značajno pogoršali izglede za Crnu Goru, za čiju ekonomiju se sada očekuje rast od 3,6% u ovoj godini, što je pad sa procijenjenih 5,9 odsto prije početka rata. Glavni kanal za prenošenje efekata rata na ekonomiju Crne Gore je turizam - navodi se u izvještaju.

Iz SB su naveli da su u prošloj godini turisti iz Rusije, Ukrajine i Bjelorusije, činili 22% ukupnih noćenja.

- Pod pretpostavkom nastavka snažnog oporavka primitaka u turizmu iz drugih zemalja i pada noćenja turista iz Rusije, Ukrajine i Bjelorusije od 75%, ukupni primici u turizmu ostaju na nivoima sličnim onima iz prošle godine - poručili su iz SB.

Očekivani pad u turizmu usljed rata usporava izvoz i privatnu potrošnju. Očekuje se da će potrošnja ipak ostati snažna, zbog pozitivinih efekata većeg raspoloživog dohotka, oporavka zaposlenosti i inflacije koja je veća od očekivane.

- Očekuje se da će se investicije povećati kako se obnove radovi na završetku auto-puta i poveća ostala kapitalna potrošnja, dok će se paralelno sa tim nastaviti sa investicijama u sektorima turizma i energetike, ali sporijim tempom - saopštili su iz SB.

Za inflaciju se očekuje da ostane na povećanom nivou.

- Globalni inflatorni pritisci i u manjoj mjeri domaći pritisci, koji proizilaze iz povećanja zarada nakon sprovođenja programa Evropa sad, će pogurati inflaciju na procijenjenih pet odsto u ovoj godini - dodaje se u dokumentu.

Iz SB su naveli da će skokovi cijena glavne berzanske robe i hrane direktno uticati na domaćinstva, iako će uticaj biti nadoknađen povećanjem zarada za formalno zaposlene kroz program Evropa sad.

- Međutim, nepovoljniji uticaji na sektor turizma predstavljaju rizik po budžete domaćinstava - kazali su iz SB.

U SB smatraju da je potreban najveći fiskalni oprez da bi se javni dug vratio u okvire fiskalnog pravila Crne Gore od 60% bruto domaćeg proizvoda (BDP).

- Nasuprot prethodnim planovima, sada se ne očekuje da će fiskalni bilans biti u suficitu do 2025, dok će primarni suficit biti ostvaren vjerovatno tek 2024. godine - dodaje se u dokumentu.

Očekuje se da će javni dug pasti na 77% BDP-a u ovoj godini, a na 73% u 2024.

- Uz očekivano pooštravanje monterne politike u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) i globalne geopolitičke neizvjesnosti koje smanjuju sklonost ka rizicima inestitora, Crna Gora mora biti fiskalno oprezna, jer euroobveznica iz 2018. od 500 mil EUR dolazi na naplatu u 2025. godini - upozorili su iz SB.

Kako su naveli, s obzirom na nepotpunu implementaciju prihodnih mjera iz programa Evropa sad, potrebna su dodatna fiskalna prilagođavanja kako bi se izbjeglo značajno povećanje fiskalnog deficita u ovoj godini i omogućilo uspostavljanje primarnog fiskalnog suficita na srednji rok, što je od presudnog značaja za smanjanje duga.

- Očekuje se da će doći do proširenja deficita tekućeg računa i da će ostati na nivou od oko 12% BDP-a na srednji rok. Pauza tokom ove godine u oporavku turizma i povećanje cijene berzanske robe će rezultirati većim deficitom tekućeg računa - rekli su i SB.

Istovremeno, izvoz roba, naročito izvoz aluminijuma i električne energije, će djelimično nadomjestiti negativne efekte.

Samo je u januaru ove godine Crna Gora izvezla 25% ukupne vrijednosti alumunijuma i 40% ukupne vrijednosti električne energije izvezene u prošloj godini.

Pod pretpostavkom nastavka oporavka turizma u narednoj godini i dodatnog povećanja izvoza energije, očekuje se oporavak izvoza.

- Istovremeno, najavljene investicije u ova dva sektora će održavati uvoz na povećanom nivou od oko 64% BDP-a u periodu 2023-2024. Procjenjuje se da će neto primarni i sekundarni dohodak djelimično pokriti trgovinski deficit, pod pretpostavkom da doznake ostanu na nivou od 90 odsto njihvog nivoa koji je evidentiran u periodu 2020-2021 - objasnili su iz SB.

Za neto strane direktne investicije se očekuje pad na osam odsto BDP-a u ovoj godini, ali oporavak na 8,7 odsto u narednoj, kao i da će da nastave da finansiraju deficit tekućeg računa.

Tagovi:

Svjetska banka

SB

Izvještaj Svjetske banke

Komentari

Vaš komentar

Naš izbor

Tabaković na zasedanju MMF-a i Svetske banke: U 2023. u Srbiji očekujemo rast BDP-a do 3% Finansije

Đukanović: Bankarska kriza ne može da se smiri, dok inflacija divlja Finansije

Svetska banka: Privredni rast Srbije 2,3% u 2023, u srednjem roku 3% - Inflacija se sledeće godine vraća u ciljani okvir do 4,5% Finansije

Arsić: Privredni rast u Srbiji u 2023. godini oko 2% Finansije

MMF: Dugotrajna visoka inflacija zamagljuje izglede svetske ekonomije Finansije

Crnogorska ekonomija će u ovoj godini rasti 3,4%, u narednoj 3,1% Finansije

Svetska banka: Umanjeni izgledi za ekonomski rast u zemljama u razvoju Evrope i Centralne Azije - Inflacija veća za siromašne Finansije

Vlahović: Ne predviđam recesiju Srbiji Finansije

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.

Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu

Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.

SB: Procena rasta crnogorske ekonomije snižena na 3,6%

Naš izbor

Rubrike za dalje čitanje