Vujanić: Umesto reklame, beogradskom javnom prevozu nedostaju brži tramvaji i izdvojene trase

A da li je to pravi put za promenu slike o javnom prevozu i šta je potrebno uraditi da se to desi, pitali smo profesora Milana Vujanića sa Saobraćajnog fakulteta u Beogradu.

- Nije problem u reklami, nego u onom što se reklamira. Pritom, Beogradu ne nedostaju vozila javnog gradskog prevoza, imamo oko 1.300 autobusa, 200 trolejbusa, oko 80 tramvaja, što može da zadovolji količinu putnika koju treba prevesti. Nisu problem ni linije ni red vožnje, šema linija javnog prevoza je kod nas zrakasta, najbolja kombinacija, sa linijama od centra ka periferijama i kružnim linijama. Dakle prevoz nije loše organizovan, ali nedostaju svi neophodni vidovi prevoza - kaže Vujanić.

On ističe da ovako veliki grad ne može bez metroa, ali da postoji i jedno prelazno rešenje:

- Kad imate više od 10.000 putnika na sat na nekoj liniji, to može jedino metro da opsluži, ili kao prelazni model ka metrou tramvaj sa izdvojenom trasom, takozvani brzi tramvaji, koji idu 60 kilometara na sat. Tramvaji su visokokapacitativni prevoz, autobus to nije, u zglobni autobus stane najviše 150 ljudi, a tramvaj može da ima i dve prikolice. Ali suština nije u širenju tramvajske mreže, nego u omogućavanju veće brzine tramvaja. Takođe treba i najvažnije trase tramvaje izdvojiti, omogućiti im apsolutnu autonomnost, i time bi se dobila veća brzina, a onda i prilagoditi prugu za veće brzine. Nije to toliko daleko od nas ako bi se tome prišlo ozbiljno.

Sada, međutim, tramvaji mile, kaže profesor Vujanić:

- Primera radi, kad tramvaj ide ulicom pored Sajma, a tamo se vozila parkiraju tako da moraju da pređu tramvajski prugu, kolika može biti brzina tramvaja kad tu vozila prelaze? Vi sad u Beogradu imate tramvaj koji mora da stane na svakoj raskrsnici i koji mora da se ukršta sa svim ostalim vidovima prevoza. Brzina obrta od početne do krajnje stanice ovakvih tramvaja se kreće oko 10 km/h. Normalno da će kod dugih linija, a Beograd ima linije i od 15 kilometara, to da traje i traje i da građani gube želju da se voze takvim prevozom i opredeljuju se za putničke automobile.

Profesor kaže da povećana upotreba sopstvenih automobila u gradskom saobraćaju problem javnog prevoza diže na jedan novi nivo.

- Popunjenost automobila u gradskom saobraćaju je takva da na 10 automobila imate 12 putnika. Tako se prave gužve i to ometa gradski javni prevoz. Ponegde na Zapadu, oni koji u automobilu imaju tri i više putnika, smeju da koriste žute trake. To bi moglo i kod nas, dovoljna je jedna gradska odluka - smatra Vujanić.

On predlaže i uvođenje žutih traka u jednosmernim ulicama - u suprotnom smeru:

- Recimo, u jednosmernoj ulici, žuta traka ide u suprotnom smeru od pravca saobraćaja, a to čini da niko ko nema pravo - ne vozi žutom trakom, jer mu u čelo ide autobus - kaže Vujanić i ističe postoji mnogo konceptualnih rešenja kojima se mogu ubrzati vozila javnog prevoza i omogućiti veći kapacitet postojeće ulične mreže.

Podseća i na veliki problem od kojeg Beograd pati, a to je nedostatak garaža.

- Zato se ulice koriste kao parking mesta. U centralnoj zoni je uvek gužva, jer imate mnogo vozila parkiranih na ulicama. Kad taj problem rešite i sklonite automobile sa kolovoza, dobijate efekat kao da ste izgradili još ulica, a zapravo niste - kaže naš sagovornik.

Najzad, profesor ukazuje i da je bitno da sredstva javnog prevoza, kao i stanice, budu opremljene sadržajima koji privlače putnike da ih koriste, olakšavaju im putovanje i čine ga komfornijim, ali i skraćuju im vreme koje moraju da provedu u čekanju i putu.

- Prvo i osnovno, ako u autobusu nema dobre klime, nećete više ni da se vozite, a ako morate, nećete da platite. Zatim, potebni su neki multimedijalni sadržaji, neki ekrani na kojima se "vrte" reklame ili čak i filmovi, pa ogledala, da ljudima prođe vreme. Dakle, neki sadržaj zbog kojeg bi neko pristao da izgubi vreme vozeći se javnim prevozom, i da nema utisak da će to biti bačeno vreme. Sve je važno pre svega prilagoditi potrebama, a onda i psihologiji korisnika - zaključuje Vujanić.