Stranci privatizovali naše fabrike mineralnih voda - Koliko je proizvodnja vode za piće unosan biznis?

Vest da je Ilon Mask zainteresovan za kupovinu dela novosadske kompanije Minakva (Minaqua) došla je nedugo nakon informacije da je Rosa Homolje postala deo kompanije Koka-Kola (Coca-Cola). Time su se ponovo "podgrejale" stare sumnje - može li stranac da kupi izvorište vode u Srbiji?

Kako se navodi u informacijama koje je eKapiji dostavio Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS, u Srbiji ima oko 300 izvorišta, a flaširanjem vode bavi se 25-30 fabrika, različitog kapaciteta. Ističe se da bi izvore trebalo racionalno koristiti i upravljati tim prirodnim resursom kao dragocenim bogastvom koje u svetu dobija sve više na značaju.

- Koliko su značajne naše fabrike mineralnih voda govori i činjenica da su privatizovane od strane inopartnera i to: najveća fabrika Knjaz Miloš prešla u ruke vlasnika američkog Pepsika i češkog proizvođača bezalkoholnih pića Motoni 1873. Fabrika Vlasinka sa brendom Rosa je postala deo Coca Cola sistema. Mg Mivela je u vlasništvu Fortenova Grupe iz Hrvatske, a Palanački kiseljak posluje u okviru Atlantik grupe iz Hrvatske. Minaqua, fabrka mineralne vode iz Novog Sada je društvo sa ograničenom odgovornošću, sa vlasnikom kompanije koji je Pandam NS koji posluje u sastavu internacionalnog investicionog fonda Global Water Investment Group LTD - navedeno je.

U vlasništvu Koka Kole je i proizvođač vode Duboka. Naime, Allied Beverages Adriatic sklopila je ugovor o kupovini udela kompanije Anđelković al, pa je ona nakon završetka transkacije pod indirektnom kontrolom kompanije Koka Kola preko njenih povezanih kompanija Barlan Inc. i The Coca-Cola Export Corporation.

To znači da su u domaćem vlasništvu, kada govorimo o većim fabrikama koje flaširaju vodu, ostale Heba iz Bujanovca, čiji je vlasnik Nektar iz Bačke Palanke, Voda Vrnjci (Ekstra pet), Prolom voda (mali akcionari), Voda voda (Vojin Đorđević) i Voda Jazak (NIS).

Privatizaciju fabrika na potpuno drugačiji način doživela je svojevremeno ekonomista Nada Vidović, koja je na predavanju pod nazivom "Voda kao javno dobro ili strateški interes", koje je organizovao Zrenjaninski socijalni forum 2016. godine istakla da je "Srbija u tišini prodala izvorišta - bez javne rasprave, bez mišljenja javnosti i saglasnosti svojih građana".

Kako je tada navela, "naša zemlja nije iskoristila šansu da kroz svoj najbogatiji prirodni resurs državu pretvori u strateški važnu i bogatu zemlju. Tih 60 mil EUR ostvarenih prodajom nije iskorišteno da se reše problemi sa vodosnabdevanjem u našim gradovima", preneo je Danas.

- Mi smo prodali svoja prirodna bogatstva tretitajući ih kao "robu" i to za tepsiju ribe, pa sada na vodi zarađuju privatna preduzeća i strane kompanije - rekla je tada Vidovićeva.

Govorila je i o privatizacija javnih vodovoda, čime bi Srbija, kako je navela, u potpunosti izgubila samostalnost u raspolaganju ovim resursom.

Tada je upozorila da na prodaju čekaju još i Ribarska banja, Banja Žubor, Specijalna bolnica Banja Koviljača, kao i druge specijalne bolnice koje se, ne slučajno, nalaze na izvorima geotermalnih ili mineralima bogatih voda.