Nema oporavka za avio transport robe još nekoliko godina - Srbija mnogo očekuje od aerodroma Morava

(Foto: robert paul van beets/shutterstock.com)

I taman kad smo pomislili da pandemija prolazi i da će se u sektoru avio transporta robe, situacija donekle normalizovati, desio se novi udar u vidu rata u Ukrajini.

Kako potresi poput pandemija i masovnog otkazivanja letova utiču na ovaj sektor, koje rute najviše pate, kako se Srbija snalazi, kada će aerodrom Morava u Lađevcima postati regionalni centar za prevoz robe, kako je više puta najavljivano – sve su to teme koje smo pokušali da istražimo.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je u vazdušnom saobraćaju, u 2020, u odnosu na prethodnu godinu, došlo do pada količine prevezene robe od 25,7%. Podaci Međunarodne asocijacije za vazdušni transport (IATA) ohrabruju - potražnja za avio-kargo transportom tokom 2021. godine porasla je za 6,9% u poređenju sa prepandemijskom 2019. godinom. Ipak, kako su naveli, prilika za rast je propuštena zbog ograničenosti u logističkim sistemima i smanjenja radne snage.

Oporavak tek za tri do četiri godine

A budućnost, sudeći po procenama stručnjaka, nije naročito svetla. Nerealno je očekivati da će se u skorijoj budućnosti obim avio-saobraćaja vratiti na nivoe iz početka 2020. godine, bar ne u naredne tri do četiri godine, smatraju sagovornici portala eKapija iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Kako podsećaju, u svetu avio-karga, 2019. godina je bila veoma teška, pošto su trendovi rasta koji su postojali u 2017. godini, značajno opali u naredne dve godine.

- Takav trend je bio rezultat jake recesije koja je bila aktuelna na globalnom nivou već sredinom/krajem 2018. godine, pre svega usled trgovinsko-carinskog rata na relacijama SAD-EU i SAD-Kina. Pomenuta recesija je smanjila obim prevoza robe, odnosno potražnju za prevozom. Krajem 2019. godine došlo je do velikog pomaka, pošto su carinski sukobi prestali, tako da je početak 2020. godine pokazao snažan pozitivni trend rasta potražnje za avio-prevozom.

Ali, sa početkom pandemije, dolazi do novog sloma u logističkim lancima, nezapamćenog u novijoj istoriji. Masovno otkazivanje letova, pad raspoloživih kapaciteta za prevoz obeležili su početak pandemije. A uprkos delimičnom poboljšanju, potpuni oporavak se neće desiti preko noći.

- Imajući u vidu i dalja postojanja pandemijskih ograničenja, pogotovo tržište Kine, koje je jedno od glavnih proizvodnih kapaciteta svetske ekonomije, nije za očekivati da će se u skorijoj budućnosti obim avio-saobraćaja vratiti na nivoe iz početka 2020. godine, bar ne u naredne tri do četiri godine – smatraju u Ministarstvu.

Nedostatak teretnih kapaciteta i rast profita

Pandemija je donela novinu - putničke letove bez putnika. Prema podacima Međunarodne asocijacije za vazdušni prevoz (IATA), oko 45-50% tereta širom sveta prevozi se u trupu putničkih aviona. Ali, nedostatak teretnih kapaciteta postao je tako značajan problem da su avio-kompanije počele da nude svoje putničke avione isključivo za teretne čartere, a pojedine da čak i teretom popunjavaju sedišta. Desila se i jedna, samo na prvi pogled, nelogičnost – uprkos velikim problemima, avio-transportna industrija postala je profitabilnija.

Nedostatak teretnih kapaciteta postao je veliki problem (Foto: tratong/shutterstock.com)

- Pad raspoloživih kapaciteta na tržištu je bio daleko veći od pada potražnje za prevozom što je po tržišnim zakonima rezultiralo povećanim cenama prevoza. Na taj način, iako je fizički obim prevoza robe smanjen, avio-transportna industrija je postala profitabilnija beležeći do sada najveće stope profitabilnosti u domenu prevoza robe i pošte - objašnjavaju u Ministarstvu.

Period pandemije obeležio je i značajan rast e-trgovine - potrošači nisu mogli fizički da odlaze u prodavnice, pa su kupovali od kuće.

- Ove pošiljke se na kraju takođe preusmeravaju na avio-saobraćaj, kao poštanske pošiljke, time nadoknađujući deo obima posla koji se usled tržišnih zakona preusmerio na jeftinije vidove prevoza - napominju u Ministarstvu.

Na čelu liste najvećih avio-kargo prevoznika i u 2020. godini bili su FedEx, UPS i Qatar Airways. Osim Severne Amerike, rast teretnog prometa je inače zabeležen jedino kod prevoznika u regiji Afrike (1,8% u odnosu na godinu pre), podaci su IATA. Za robu koja se prevozi avio transportom karakteristična je nesrazmera između obima i vrednosti.

- Oko 34% ukupne svetske vrednosti roba u izvozu se preveze avio-kargo pošiljkama, iako je u pitanju fizički obim prevoza na nivou samo 1% ukupnog obima prevoza. Avio-kargo pošiljkama se na godišnjem nivou, npr. u SAD i EU uveze oko 50% farmaceutskih proizvoda, 60% preciznih i medicinskih instrumenata, 45% elektro-uređaja i opreme - kažu u našem Ministarstvu.

Rat u Ukrajini i zatvaranje vazdušnog prostora

Na pandemijom već oslabljen sektor avio-kargo transporta, dodatno je uticao rat u Ukrajini. Otkazani letovi ka Rusiji iz Evropske unije, SAD i Velike Britanije, kao i zatvoren vazdušni prostor iznad Rusije i Ukrajine vodili su ka dužim rutama, posebno ka azijskim tržištima, kao što su Japan, Južna Koreja i Kina.

- Severna ruta letenja ka Kini je, de fakto, zatvorena za mnoge prevozioce, usmeravajući ih na južnu rutu, koja je sama po sebi operativno skuplja, jer je duža. Ovo je primoralo mnoge redovne prevozioce bilo da otkažu letove (ne zaboravite da je i cena avio-goriva u proteklih godinu dana porasla gotovo dvostruko) bilo da lete po neuporedivo višim troškovima - kažu u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Porasla je i cena avio-goriva (Foto: Pierre-Yves Babelon/shutterstock.com)

Cene su porasle i pre rata u Ukrajini. Prema podacima IATA, u decembru 2021. godine, cena za avio prevoz robe od Hong Konga do Severne Amerike dostigla je rekord od 12,75 USD po kilogramu. Ali, kao što su nakon blokade Sueckog kanala u julu prošle godine, mnoge kompanije birale avio umesto brodskog transporta, tako i sada mnoge prednost daju drugim vidovima.

- Avio-kargo je odraz potrebe nečijeg poslovanja. Fabrici automobila proizvođač treba da dostavi auto delove, fabrici lekova proizvođač treba da dostavi neophodne sirovine itd. Jednom rečju, bilo kakav poremećaj u logističkim lancima dovodi do zastoja ili prekida u proizvodnji. Ovo traži ili redefinisanje nivoa zaliha (da bi se obezbedila kontinualna proizvodnja) ili usporenje proizvodnje. Svakako, logistički lanci su manje pouzdani usled otkazivanja letova što sve utiče na krajnjeg korisnika. Time će se korisnik usmeriti ka pouzdanijem rešenju, iako je ono do samo pre nekoliko meseci bilo neprihvatljivo, jer je podrazumevalo veliko vreme isporuke (prelaz sa avio-karga na drugi vid prevoza).

Od Beograda do Čikaga roba stiže za dva dana

I dok je neke rute, poput onih ka Kini i Rusiji, teže ostvariti u trenutnim okolnostima, druge, poput onih ka SAD, cvetaju. Kompanija IBA, koja se bavi prikupljanjem i analizom podataka u avio industriji, predviđa da će se operatori iz Severne Amerike brže oporaviti i već ove godine dostići prepandemijske nivoe.

Naša Air Serbia čak i povećava obim letova ka SAD, povezujući Srbiju ne samo sa SAD, pri čemu roba od Beograda do Čikaga stiže za dva dana, već i sa Južnom Amerikom i Kanadom u oblasti avio-karga, objašnjavaju u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Isto važi i za evropske destinacije. U Ministarstvu podsećaju da nas Air Serbia uspešno povezuje sa bezmalo čitavom Evropom, a ovaj trenutak, ma koliko bio težak i izazovan, vide i kao veliku priliku za dalji razvoj, otvaranjem novih destinacija i angažovanjem novih aviona većih kargo kapaciteta, imajući u vidu potencijal i zamajac koji avio-kargo predstavlja.

- Beograd, pored putničkog čvorišta, sve više poprima i obrise kargo čvorišta i svi smo ovo identifikovali kao tačku velikog razvojnog potencijala. Globalne studije su pokazale da sa povećanjem avio-kargo konekcija, 1% rasta konekcija rezultira sa 6,3% rasta uvoza i izvoza, gde je jasno da je avio-kargo, doduše nevidljivo na prvi pogled, jak motor razvoja svake ekonomije.

Aerodrom Morava će biti regionalni centar za prevoz robe

Nije samo Beograd nada srpskog avio transporta roba, već je to i Kraljevo. Nadležno Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture završava izradu Prostornog plana područja posebne namene za aerodrom Morava Kraljevo. Plan treba da omogući izgradnju najsavremenije poletno-sletne staze i pratećih sadržaja neophodnih za prihvat i otpremu najvećih tipova vazduhoplova koji se koriste u kargo saobraćaju. Kako je ranije najavljeno, nova pista biće izgrađena po svim standardima kargo saobraćaja, dužine 3,5 kilometara i širine 60 metara.

- Time će Aerodrom Morava postati ne samo centralni srpski aerodrom za prevoz robe, već i ozbiljan regionalni centar, a sve imajući u vidu završen auto-put Miloš Veliki, izgradnju deonice Preljina – Pojate, koja će omogućiti brzu vezu sa auto-putem E75, kao i brze saobraćajnice od Batočine do Mrčajevaca. Iz svih krajeva Srbije, pa i regiona, moći će da se brzo transportuje roba do aerodroma, a onda sa aerodroma dalje u ceo svet, što je najznačajnije. Važno je istaći da ovakvu prednost i ovakvu poziciju, gotovo da nema ni jedan veliki aerodrom u okruženju - napominju u Ministarstvu.

Velika očekivanja od aerodroma Morava ipak ne znače da su Beograd i Niš manje vredni u kargo transportu.

- Danas smo u situaciji da u okviru Ministarstva govorimo o seriji ulaganja u aerodrome. Bilo da je reč o aerodromu Nikola Tesla, bilo da je reč o aerodromu Konstantin Veliki ili aerodromu Morava, ali i izgradnji i stavljanju u funkciju ostalih, manjih aerodroma na teritoriji Republike Srbije. Nije realno očekivati i nije moguće da svi aerodromi budu međunarodni i opremljeni za prihvat i otpremu kargo vazduhoplova, ali svakako da sva tri međunarodna aerodroma imaju potencijal za rast i razvoj kargo saobraćaja - zaključuju u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Marija Dedić