Naftaši sve više dobijaju struju iz obnovljivih izvora

Cena po kojoj će se ovde proizvedena električna energija prodavati je 57,72 EUR po megavat-satu u narednih 20 godina. Očekuje se da će isporučiti oko 320 miliona kilovat-časova godišnje, a posebnost ovog parka je što se nalazi na nadmorskoj visini od 1.500 metara i područje je sa dosta sunčanih sati u godini, dodaje Kapelos.

Budući da propisi Evropske unije nalažu sve veće učešće čiste energije, Helenik, iako naftna kompanija, krenuo je u ozbiljnu energetsku tranziciju što potvrđuje i ovaj solarni park.

Grčka ima najveći udeo solarne i energije vetra u proizvodnji struje na Balkanu. Kako se moglo čuti tokom predstavljanja ovog velikog projekta, cilj ove zemlje je da udvostruči svoj instalisani kapacitet iz obnovljivih izvora energije na više od 19 gigavata do 2030. godine što je rezultat inicijative Evropske komisije da se ubrza prelazak na zelenu energiju.

Ono što je međutim novinarima koji su obišli solarni park u gradu Kozani zapalo za oko, to je da uprkos insistiranju da se struja u zemljama EU ne proizvodi više iz uglja zbog velike zagađenosti vazduha, iz dimnjaka tri od četiri termoelektrane u ovoj regiji video se dim, što znači da električnu energiju proizvode iz uglja. To i ne čudi ako se zna da se megavat struje na berzi prodaje za više od 200 EUR.

Primer proizvodnje električne energije iz solarnih panela uskoro bi mogao biti prenet i u Skoplje. Iznad rafinerije u glavnom gradu Severne Makedonije nalazi se dovoljno prostora koje je u vlasništvu Helenika da se izgradi manji solarni park koji bi pokrivao potrošnju struje same kompanije ali bi bilo i za izvoz.

Inače, da države ne mogu baš preko noći da se odreknu fosilnog goriva potvrđuje i činjenica da se termoelektrana Negotin koja je u državnom vlasništvu vratila na proizvodnju struje iz mazuta. To za mnoge nije iznenađenje ako se zna da se u ovo vreme skupe energije uvozi između 25 i 30% domaćih potreba, pa proizvodnja iz mazuta dođe mnogo isplativija.