Po kućama u Srbiji kreće proizvodnja struje na energiju sunca

Sledeći korak je priključenje elektrane na elektroenergetski sistem, koji je u obavezi da uradi operator distributivnog sistema i to u roku od pet dana od zaključenja ugovora. Nakon priključenja, u narednih pet dana, operator distributivnog sistema upisuje krajnjeg kupca u Registar kupaca–proizvođača, koji tako i stiče taj status. Dakle, mogućnost da u Srbiji neko istovremeno bude i kupac i potrošač električne energije postoji i oni koji to žele mogu da to i da urade.

Po rečima lidera za energitiku u Deloitte Beograd Željka Markovića, ulaganje u solarne panele, odnosno proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije isplati se nakon desetak godina, što je oko polovine veka trajanja solarnih sistema. Uz to, ostvaruje se i niz pozitivnih efekata - štedi se sopstveni novac, potom i energija, povećava se proizvodnja zelene energije i pozitivno utiče na zaštititu životne sredine.

- Visina ulaganje u ovakve sisteme zavisi od instalisane snage, a određeno je karakteristikama potrošnje - kaže Marković. - Na cenu utiče mnogo faktora, razlikuje se od kupca do kupca i kreće se od 0,7 EUR po vatu instalisane snage do 1,1 EUR za privredu, dok je za domaćinstva cena nešto viša. Prosečan rok isplativosti takve investicije za privredu je od šest do osam godina, a kod domaćinstava, kod kojih je isplativost investicije u direktnoj vezi s potrošnjom, između devet i deset godina. To je u skladu s važećim standardima jer se, praktično, duže od polovine veka trajanja ovakvih sistema struja troši besplatno. Ipak, najvažnije je da onaj ko želi da bude kupac/proizvođač struje stavi na papir sve troškove, dobro dimenzioniše sistem koji planira da koristi i proveri njegovu isplativost i tek onda krene u investiciju.

On ukazuje da je količina struje koju kupac/proizvođač može proizvoditi ograničena na osnovu snage priključka koju ima, a mora se poštovati i uslov da proizvodnja ne sme biti veća od njegove godišnje potrošnje. To zapravo znači, ukazuje Marković, da se količine koje će biti isporučene u mrežu utvrđuju na godišnjem nivou i ukoliko proizvodnja u tom periodu nadmaši potrošnju, razlika ispručene količine u mrežu kupcu/potrošaču neće biti plaćene.

- Ako je, recimo, mesečna potrošnja kupca/proizvođača 500 kilovata, odnosno godišnje 6.000 kilovata, tokom meseca, odnosno godine mogu se proizvoditi te količine struje, koje su dovoljne za njegove potrebe. U slučaju kad je potrošnja kupca/proizvođača manja od redovne mesečne, a proizvodnja na mesečnom nivou, odnosno 500 kilovata, što se uglavnom dešava leti, višak će se predavati u mrežu - kaže Marković.

Različiti ugovori za domaćinstva i firme

Da bi neko postao proizvođač/kupac, odnosno da bi domaćinstva i firme koje nameravaju da proizvode električnu energiju iz obnovljivih izvora za sopstvene potrebe, uz mogućnost da isporuče u sistem viškove energije ili preuzmu električnu energiju kada im je to potrebno, moraju pribaviti odgovarajuću dokumentaciju. S domaćinstvima se zaključuje ugovor o potpunom snabdevanju s neto merenjem, a s firmama ugovor o potpunom snabdevanju sa neto obračunom. Suštinska razlika između neto merenja i neto obračuna je da kod neto obračuna cena preuzete električne energije ne mora biti ista kao cena po kojoj se isporučuje električna energija u elektroenergetski sistem.

Pre podnošenja zahteva za zaključenje ugovora neophodno je da kupac izgradi elektranu koja koristi obnovljive izvore energije i čija instalisana snaga nije veća od odobrene snage priključka objekta kupca. Neophodno je i da se prilagodi merno mesto, odnosno postavi dvosmerno brojilo, kao i da se operatoru sistema dostavi potvrda da su uređaji, instalacije i merno mesto ispravni i u skladu sa propisima i standardima.