SET 2022: Šta je izazvalo turbulencije u cenama i trgovini strujom u EU i regionu?

Jedan od panela Samita energetike Trebinje 2022 bavio se upravo turbulencijama na tržištu struje: šta je to prouzrokovalo rast cena širom EU, kako su se ponašali trgovci, koliko su te turbulencije uticale i na naš region, a posebno su se panelisti osvrnuli na berze i kako je važno da se region drži jedinstvene berze struje. Jer to je, kako su rekli, put ka sigurnom snabdevanju i stabilnosti sistema, što je i akcentovala Jasmina Trhulj iz Energetske zajednice.

- Krizu u EU je izazvalo nekoliko faktora, pri čemu nijedan od tih faktora nije uticao na cenu struje u regionu Zapadnog Balkana. Prvo, u EU je najrpe nastupilo povećanje cene gasa, a kako je elektro-energetski sistem EU zavisan od gasa, to se i te kako odrazilo na cenu električne energije. Ako se osvrnemo na ovaj naš region, imamo zavisnost od gasa manju od 2%, pa taj uticaj nije toliko značajan - rekla je Trhulj.

Drugi razlog povećanja cena struje u EU, navela je Trhulj, je što je došlo do naglog zatvaranja termoelektrana na ugalj, kao i nukelarnih, čega opet nije bilo u našem regionu.

- I treći razlog zašto je EU rasla cena struje je taj što kad je cena gasa porasla, onda je došlo do povećanja cene uglja, pa se više proizvodilo struje iz uglja, a onda i potražnja za CO2 sertifikatima, što opet nije slučaj u regionu, jer se ovde još ne naplaćuje taksa. Takođe, porastao je udeo proizvodnje struje iz OIE širom EU, a ti izvori su varijabilani i zakazali su. To se nije desilo kod nas, jer ovde je još mali udeo OIE u proizvodnji struje - pojasnila je Trhulj.

Ona kaže da se cena struje i u zemljama Zapadnog Balkana pratila poskupljenje struje u EU, cene i kod nas su pratile evropske berze, zbog toga što smo deo zajedničkog tržišta.

- Ono što je u regionu dovelo do krize u većini zemalja je upravo to što su izvori iz uglja bili nepouzdani, zbog nedovoljne pripremljenosti kopova, zbog nepouzdanosti blokova, i to je dovelo do krize. Onda se struja morala uvoziti, a ta struja je bila po ceni koja je diktirana sa evropskog tržišta. Međutim, ni u jednoj zemlji Zapadnog Balkana nismo imali krizu snabdevanja i sigurnosti sistema, a nismo je imali upravo zbog toga što smo imali tržište. Kome god da je bila potrebna struja, mogao je da uveze. Jedinstveno tržište je bilo ključno da se izbegne kriza sigurnosti snabdevanja, samo smo imali krizu u smislu cene - koliko je trebalo platiti količinu koja nedostaje. Treba da integrišemo tržište, jer je to put ka sigurnom snabdevanju - kazala je Trhulj.

Berza električne enegije je savršeno ogledalo tržišta struje, nadovezao se Miloš Mladenović iz SEEPEX-a, koji je licencirani operator za organizovano tržište električne energije u Srbiji. Kaže da berza pokazuje stvarnu situaciju na veleprodajnom tržištu.

- Referentna cena struje je referentna cena na veleprodajnom tržištu, i sada imamo signale iz Evropske komisije da se ograniči ta cena, a to bi značilo da bismo morali da menjamo ceo dizajn tržišta. U ovoj krizi pokazalo se da sve države intervencije mogu ići u pravcu ublažavanja posledica na krajnje potrošače, eventualno i da utiče država na proizvodnju.
Velika prednost postojanja veleprodajnog tržišta je postojanje sigurnosti trgovine, ističe Mladenović.

- Kada kompanije prodaju struju danas, novac legne odmah sutra. Znači imamo umanjivanje rizika i referentnu cenu koja ima važnost i u novom okviru finansiranja OIE. O tome se malo priča, a bez organizovanog SPOT tržišta i bez referentne cene ne možete ući u investicioni ciklus. Kompanije se moraju okrenuti tržišno orijentisanom okviru za finansiranje projekata iz OIE i likvidno SPOT tržište daje referentnu cenu za eventualni sistem podsticaja kroz feed in tarife i aukcije. Vrlo je bitno imati organizovatno SPOT tržište, a to ne mora da znači i ne treba da znači uspostavljanje lokalnih berza električne energije, jer je to vrlo skupa igračka, pogotovo u ovim okolnostima i sa ovim cenama. Iz našeg iskustva, mi smo krenuli 2015. godine. Minimum obrta koje brza mora imati na "dan unapred" tržištu je tri teravat sata. Ispod toga, kompanija ne može biti uspešna.

Mladenović kaže da on lično dugo zagovara koncept regionalne berze energije, "jer ni u Evropi nije trend da se uspostavljaju lokalne berze". Bez obzira što zemlje Zapadnog Balkana nisu u EU, povezanost prekograničnih kapaciteta nas čini delom internog evrpskog tržišta, kaže on.

- Prosečna cena na SEEPEX-u prošle godine bila 114,03 EUR po megavat satu, na HUPEX-u 113,98, to je pet evro centri razlike kad se gleda godišnji nivo. To znači da ima kapaciteta, da je dizajn tržišta u Srbiji dovoljno dobar, i mogu reći da smo već sada deo evropskog tržišta i u tom smislu treba gledati uspostavljanje SPOT tržišta u zemljama regiona. Imajući u vidu da politički aspekti često prevagnu nad ekonomskim, nažalost ovde su se zemlje okrenule lokalnim berzama, što je dovelo do toga da je samo srpsko SPOT tržište već operativno. Mi smo se okrenuli saradnji sa EU i ubrzo ćemo objaviti veliku vest o uspostavljanju regionalne berze električne energije i nadam se će to biti signal zemljama u regionu da probamo da napravimo regionalnu poslovnu infrastrukturu, i da ona bude na regionalnom nivou, da bi bila održiva.

Predviđanja o stanju na tržištu struje su nezahvalna, istakao je Mladen Apostolović iz beogradske kompanije EFT, imajući u vidu veliku volatilnost, osetljivost cena, dostupnost energenata i raspoloživosti energetskih kapaciteta.

- Imamo poremećaje koji imaju veliki uticaj, ali srećom su kratkotrajni na veleprodajnom tržištu. Međutim, sve to unosi nervozu i rizike, i ne može se ni sa malom dozom sigurnosti odrediti pravac daljeg razvoja i ponašanja učesnika na tržištu. Ono što može da se kaže je da smo u periodu poremećaja, imali smo tektonski poremećaj u septembru, pa sada u februaru, ali ipak će doći do neke vrste smirivanja oscilacija i do kakve-takve stabilizacije. Stabilizacija se očekuje na cenovnim nivoima koji su četiri do pet puta veći nego prošle godine u ovo vreme.

Nekada je, kaže Apostolović, porast cene od 40% bio propast, i za učesnike na tržištu i za potrošače, a sada imamo 400% porast i ne treba, kaže on, da se naviknemo na novu realnost.

- Svako iz svog domena trebalo bi da preduzme sve što može kako da se ovo što pre smiri, a onda da se saniraju i posledice koje će biti evidentne, naročito po industrijske potrošače - neki se gase u Evropi - a i po trgovce koji imaju mnogo problema zbog visokih cena i finansiranja. Nije jednostavno obezbediti sredstva da biste uopšte mogli da trgujete.

Ta stabilizacija mora da se sprovede, smatra Apostolović, od zakonodavnih organa, do samih potrošača, svako u svom domenu da uradi najbolje što može.
- Treba ubrzati reforme i sa strane Energetske zajednice, u smislu koordinacije pojedinačnih projekata, sve što je u toku da se što pre završi, da se sve administrativne prepreke za trgovinu i investicije otklone. Nakon toga, trgovci će moći u novim okvirima lakše da rade. Potrebna nam je i kampanja da se osveste građani da više investiraju u OIE, da se okrenu merama štednje energije. Bojim se da bi sledeća zima, ako se sve ovo ne uradi, mogla biti jako problematična, ne samo u smislu cene struje, nego i sigurnosti snabdevanja.

S obzirom na specifičnosti koji prate tržište struje, nije bilo moguće primeniti uobičajene tržišne mehanizme u kretanju cena, rekla je Jelena Bukić, rukovodilac Službe za tarife u EP HZHB.

Ona kaže da u EP HZHB nisu mogli upravljanjem zaliha da anuliraju negativne efekte, odnosno, nisu mogli da zamene ovo dobro nekim drugim. Struja ne može biti kao i svaka druga roba, niti se može tako tretirati, smatra ona.

- Za nas bi dobra mera bila smanjenje PDV-a i upravo je to mera koju je većina EU zemalja preduzela u ovoj krizi. Međutim, zanimljivo je da je sedam zemalja imalo nižu stopu PDV-a i pre ove krize, tu je i Hrvatska, koja je imala problem socijalnih cena, i tamo se u istražvivanju pokazalo da je prenos PDV-a bio potpun. To znači da su cene električne energije pratile smanjene PDV-a, jer su cene na maloprodajnom tržištu bile uglavnom regulisane, a to je upravo slučaju i u BiH.

Smatra da bi BiH trebalo da razmisli o uvođenju ove mere, jer država mora svojom fiskalnom politikom proaktivno da dela i da stvori dobre efkete za privredu.

Energetska zajednica

SEEPEX

EFT Group

Ministarstvo spoljne trgovine BiH

HOPS Zagreb

EP HZ HB

Jelena Bukić

Admir Softić

Antun Andrić

Miloš Mladenović

Jasmina Trhulj

Mladen Apostolović

Samit energetike Trebinje

SET 2022

Samit energetike u Trebinju

cijena struje

regulisana cena struje tržište struje