NavMenu

Kako se menja tržište hrane i da li u svemu učestvuje i Srbija? - Veganski burgeri na nebu i na zemlji

Izvor: eKapija Ponedeljak, 28.03.2022. 15:52
Komentari
Podeli
(Foto: Subbotina Anna/shutterstock.com)
Uvođenje veganskih opcija u restorane brze hrane, inovacije startapa na iznalaženju alternativa za meso, obećanja velikih kompanija, među kojima je čak i Google, da će smanjiti otpad od hrane - obeležili su tržište hrane poslednjih meseci.

Budućnost je, izgleda, zelena - očekuje se nastavak partnerstava velikih kompanija i startapa u cilju smanjenja ekoloških posledica proizvodnje hrane, kao i pritisak na same kompanije da posluju odgovorno prema prirodi.


I Srbija ima udeo u veganskoj revoluciji

Na porast tražnje za alternativama mesu, odgovaraju i restorani brze hrane širom sveta. KFC i McDonalds su uveli veganske medaljone i burgere u odabrane restorane u SAD, kako bi ispitali puls publike.

Burger King je otišao jedan korak dalje u Velikoj Britaniji. U svom najvećem ogranku u Londonu, ovaj lanac će ponuditi 100% veganski meni na mesec dana. Ako test prođe dobro, Burger King će razmisliti da više svojih ogranaka pretvori u veganske.

Biljna hrana stiže i u avione, kompanija Delta je na specijalnim letovima uvela biljne burgere i bezmesnu jagnjetinu.

Trgovci i proizvođači prate isti trend. Amazon Fresh je kao deo privatne robne marke izbacio 15 biljnih proizvoda. Kraft Heinz je ušao u partnerstvo sa čileanskim startapom NotCo u razvoju biljnih proizvoda korišćenjem veštačke inteligencije. PepsiCo se udružio sa Beyond Meat, losanđeleskim proizvođačem "biljnog mesa".

I Srbija ima udeo u veganskoj revoluciji. Nestle je započeo izgradnju fabrike u Surčinu koja će proizvoditi 12.000 tona biljnog mesa godišnje. Investicija je vredna 67 miliona švajcarskih franaka.

Alternativni proteini su, kažu stručnjaci, ozbiljan posao već sada, tako da je krajni trenutak da kompanije uskoče u ovaj voz.


I Google se bavi otpadom od hrane

Otpad od hrane konačno se našao na "meniju" velikih kompanija, čak i onih koje nemaju nikakve veze sa proizvodnjom hrane. Google je obećao da će upola smanjiti otpad od hrane za svakog zaposlenog, a da će do 2025. potpuno eliminisati otpad od hrane na deponijama. I to nije sve, tehnološka kompanija najavila je učešće u projektima koji će im pomoći ispunjenje ovog cilja. Sarađivaće sa kompanijama koje ulažu u apciklirane proizvode, investiraće u praćenje lanca snabdevanja, udvostručiće kompostiranje, promeniće menije u svojim kuhinjama.


Američki ritejl div Walmart i francuski snabdevač hranom Sodexo su potpisali deklaraciju koja kompanije potpisnice obavezuje da smanje otpad od hrane za 50% do 2030. godine u državama Zapadne obale.


Regenerativna poljoprivreda - trend koji se nastavlja

Novi način uzgajanja useva koji održava zdravlje zemljišta i njegov kapacitet da zadržava ugljenik razvijaće se i u budućnosti. Među prvima, Danone je usvojio regenerativnu poljoprivredu. Kompanija je saopštila da je od početka primene test programa na više od 500.000 kvadratnih metara, smanjila emisiju 119.000 tona CO2 i sprečila 337.000 tona zemljišta od erozije.

Kellogg je najavio investiciju od 2 miliona dolara u petogodišnjem programu čiji je cilj da smanji emisije metana od uzgajanja pirinča u regiji reke Misisipi. Proizvođač pića Diageo najavio je trogodišnji pilot program čiji je cilj poboljšanje proizvodnje ječma u Irskoj. Takođe, kompanije razvijaju različite alatke koje će pomoći poljoprivrednicima da ostvare ciljeve uz poštovanje ekoloških načela.


Smanjenje krčenja šuma

Nestle je objavio planove da do 2030. godine utrostruči fond za održivo uzgajanje kakaa, što podrazumeva investicije u uvođenje klimatski otpornih poljoprivrednih praksi, sprečavanje dečjeg rada i promovisanje rodne ravnopravnosti. Fokus će biti na Gani i Obali Slonovače, dva najveća svetska proizvođača kakaa.

Optimistični podaci stižu i iz Indonezije, Malezije i Papua Nove Gvineje. Prošle godine krčenje šuma povezano sa palminim uljem palo je na najniži nivo od 2017. godine. Ipak, čini se da razlog pre leži u restrikcijama povezanim sa kovidom i ekonomski pad, nego akcije samih kompanija.

Ali, analitičari predviđaju da će u budućnosti kompanije morati da rade sa zakonodavcima zemalja kako bi se posledice krčenja šuma držale pod kontrolom.

M. D.



Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.