Ekonomski izbor 2022 - 9. Moramo - Akcija - Ekološki ustanak - Ćuta - Ne davimo Beograd - Nebojša Zelenović

Mi imamo najveća direktna strana ulaganja u regionu, ali nije jasno u kom pravcu ona vode Srbiju. Mi bismo voleli da vidimo više ulaganja u poljoprivredu i energetsku tranziciju koja bi obezbedila nova, zelena radna mesta. Takva ulaganja su dugoročno najisplativija. Neophodna su i javna ulaganja u infrastrukturu, javno zdravlje, obrazovanje, nauku i istraživanja - sve to su pretpostavke održivog rasta.

Javne investicije su važne ali je podjednako važno da budu efikasne i da postoje jasni kriterijumi na osnovu kojih se bira šta se i kako gradi. Potrebno je na osnovu ekonomskih, racionalnih razloga, ali i društveno opravdanih razloga vršiti selekciju projekata u koje se ulaže. To bi podrazumevalo da se za sve važne projekte radi analiza troškova i koristi, a onda da se ona stavi na javnu raspravu. Tih rasprava danas nema. Ono što imamo kao posledicu netransparentnosti i nedemokratskog odlučivanja je da ti projekti traju dugo, da se probijaju rokovi, da se rade aneksi i da na kraju koštaju znatno više nego što bi mogli da koštaju. Vlada o tome mora da položi račune građanima. To što je neko pobedio na izborima ne znači da može da zadužuje zemlju nepovoljnim kreditima za projekte koji traju u nedogled.

2. U aktuelnim uslovima, suštinski izmenjenim sukobom u Ukrajini, ima li alternative Evropskoj uniji i njenom tržištu, kada govorimo o plasmanu robe iz Srbije?

Strateško opredeljenje Srbije je da postane članica Evropske unije, i to opredeljenje je motivisano političkim, ali i ekonomskim razlozima. Nama je veliko evropsko tržište ne samo najbliže nego su evropske države najveći ekonomski partneri, donatori i investitori. Dok smo zemlja kandidat postoji potencijal za rast upravo zbog blizine evropskog tržišta i manjih troškova logistike ali i uvećanja troškova rada u drugim zemljama.

3. Smatrate li da je, s obzirom na sve teškoće, moguće sprovesti "zelenu agendu" bez kašnjenja? Nuklearna energija, da ili ne?

Rokovi koji su države same sebi nametnule u vezi sa zelenom agendom nisu stvar ambicija ili hira, već nužnosti zbog neumitnosti klimatskih promena. Možda će i biti kašnjenja ali moramo krenuti da se time sistematski bavimo i da uradimo ono što zavisi od nas. Moramo da unapredimo energetsku efikasnost i smanjimo gubitke u proizvodnji i distribuciji, uz unapređenje produktivnosti u korišćenju energije u industriji i ulaganje u rast kapaciteta obnovljivih izvora energije pre svega solarne i energije dobijene iz vetra, uz investiranje u izgradnju velikih reverzibilnih hidroelektrana, koje bi služile za stabilizaciju elektroenergetskog sistema i dobijanje električne energije u trenucima kada je struja najskuplja.

U ovom trenutku nuklearna energija nije opcija za Srbiju.

4. Podržavate li dalji razvoj rudarstva u Srbiji i pod kojim uslovima?

Neophodna je zabrana vršenja rudarenja, eksploatacije hidroenergije, i svih drugih sličnih aktivnosti koje bi degradirale životnu sredinu u zaštićenim područjima, bilo koje kategorije zaštite. Rudarska aktivnost je slobodna van zaštićenih područja i može biti ograničena samo strogim poštovanjem najstrožih ekoloških standarda. Potrebno je zaustaviti sve projekte koji ne ispunjavaju ove standarde (eksploatacija litijuma i bora), a eksploataciju u postojećim rudnicima (pre svega Bor i Majdanpek) prilagoditi ekološkim standardima.

5. Smatrate li da naša država, preko poreza i drugih davanja, isuviše novca uzima od privrede i građana? Ako je tako, može li se taj sistem promeniti?

Država uzima od nekih previše (od siromašnih koji u Srbiji dobijaju od socijalnih transfera onoliko koliko daju kroz poreze), od nekih ne uzima uopšte (bogatih koji izbegavaju da plate sve poreze, ne plaćaju porez na nasleđe ili luksuznu robu i tako dalje) - problem je u nepravednoj preraspodeli i to mora da se promeni.

Zalažemo se za jačanje administrativnih kapaciteta Poreske uprave kako bi mogla da odgovori sve složenijim izazovima koje savremeno okruženje pred nju postavlja. Potrebno je reformisati oporezivanje imovine jer je nepravedno da građani plaćaju porez na imovinu na jedinu nepokretnosti koju imaju, a koja im je po pravilu i porodični dom, a da se porez na imovinu uopšte ne plaća na nekretnine koje naši obveznici imaju i inostranstvu.

Potrebno je zakonske stope poreza na nasleđe i poklon značajno povećati kako bi bar dostigle prosek zemalja Centralne i Istočne Evrope. Utvrđivanju i oporezivanju neprijavljenog dohotka trebalo bi pristupiti daleko ozbiljnije, pri čemu bi ovakve mere trebalo prvo sprovesti nad našim političarima i nosiocima javnih funkcija, onima koji su prijavljivali kao svoje jedine prihode skromne poslaničke ili ministarske plate, a istovremeno školovali decu u privatnim školama za čije školarine im njihova prijavljena primanja ni približno nisu bila dovoljna. Na kraju, potreban je progresivan, pravičan sistem oporezivanja dohotka građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, sistem koji bi, za razliku od postojećeg, mogao da prepozna lične okolnosti obveznika.

6. Kada bi najranije Srbija mogla da postane razvijena zemlja?

Kada u njoj dođe do političkih promena koje će omogućiti funkcionalne institucije, vladavinu prava i ulaganje u ljude kao najvažnije za razvoj društva, a početak toga je već 3. aprila.