NavMenu

Predstoji vrlo izazovan period kada su cene mesa u pitanju - Šta prvo uraditi?

Izvor: Biznis.rs Nedelja, 20.03.2022. 14:28
Komentari
Podeli
Ilustracija (Foto: racorn/shutterstock.com)Ilustracija
Cene mesa u Srbiji nastavljaju da rastu, iako ne tako drastično kao što je bio slučaj krajem prošle godine. Ipak, postepeno poskupljenje u relativno kratkom periodu može dovesti do prilične razlike između ranijih i novih cena.

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije (PKS) Nenad Budimović, postoje radnje u kojima je meso poskupelo, ali i one koje još uvek nisu podigle cene, tako da ne može da se izvuče opšti zaključak da je svuda došlo do rasta cena.

Takođe, on podseća i da potrošači u Srbiji najviše kupuju svinjsko i pileće meso, i navodi primer da je u jednom stranom trgovinskom lancu pre nekoliko dana kilogram svinjskog mesa koštao 298 dinara, dok je u drugim radnjama za isto parče bilo potrebno odvojiti i do 500 dinara.

Prema rečima sagovornika portala, Uredba o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica, kojom su cene zamrznute na nivou od 15. novembra, a koja važi do 3. maja ove godine, ograničena je i cena svinjskog mesa, odnosno buta. Ipak, ovakvim definisanjem izostavljene su druge kategorije mesa (na primer, plećke), što znači da je utvrđivanje njihovih cena ostalo u domenu diskrecionih prava prodavaca.

Uprkos tome, Budimović kaže da dopuna ove uredbe nije baš najlakše izvodljiva, jer nije moguće primeniti generalne cene, ali bi možda i moglo doći do eventualnih izmena, imajući u vidu ozbiljnost situacije na globalnom nivou. U svakom slučaju, sagovornik portala Biznis smatra da su i takvom, nedopunjenom uredbom, zaštićena prava potrošača – bar kada se govori o ceni buta.

Kao još jedan od bitnih parametara koji utiče na cenu koju će potrošač platiti na kasi, predstavnik PKS ističe i razliku u ceni po kilogramu žive vage koja se kreće u rasponu od 140 do 170 dinara, zbog čega je i nemoguće usvojiti identične cene.

- Ne treba zaboraviti ni poskupljenje svih energenata, od nafte, preko struje do plina. Pored toga, i cena kukuruza svakodnevno raste, u proseku po dinar ili dinar i po dnevno - naglašava Nenad Budimović.

Sagovornik Biznisa kaže da, kao i u "mirnodopskim" uslovima, najbolje prolaze oni koji prodaju, dok je sa proizvođačima teža stvar, naročito ako se uzme u obzir činjenica da cene variraju shodno delu Srbije u kojem se uzgajaju grla. Ovo je naročito izraženo sada, u uslovima koji nisu redovni.

Iako je cena kukuruza na berzi oko 35-36 dinara, Budimović podseća da naši farmeri ne posluju sa berzom. Umesto toga, oko 200.000 gazdinstava koja se bave uzgojem svinja, a koja nemaju sopstvenu proizvodnju kukuruza, moraju isti da kupuju od drugih proizvođača ili u zadrugama, gde su cene potpuno drugačije.

- To su velike količine i znamo ko se bavi trgovanjem na berzi - kaže on, dodajući da PKS skreće pažnju na problem sa ovom vrstom snabdevanja uzgajivača.

Budimović ističe da je najbitnije da snabdevenost ostane konstantna i da, kao što je slučaj sada, imamo dovoljno za sopstvene potrebe. Takođe, zbog problema sa transportom, ali i rusko-ukrajinskim ratom, izvoz mesa iz Srbije je sada ograničen samo na region, a razmere problema ilustruje primerom da je za transport za koji je doskora trebalo platiti 2.000 EUR, sada cena ide i do 5.000 EUR.

- Uz to, Rusija kao destinacija je svakim danom sve upitnija - ističe on.

Na pitanje da li takvo stanje otvara prostor za stvaranje zaliha, Budimović kaže da to treba da se definiše izradom bilansa osnovnih životnih namirnica i da prilikom toga treba uzeti u obzir da ide setva kukuruza, suncokreta, soje, pa nakon toga dolazi žetva, pa berba, za šta treba uspostaviti računicu o količini potrebnog goriva i ostalih inputa.

- Treba uraditi bilanse osnovnih životnih namirnica - koliko nam treba pilećeg, svinjskog, junećeg mesa i time treba raspolagati ne samo na papiru, nego taksativno. Tek nakon toga bismo videli koliko nam viškova ostaje za izvoz - napominje on.

- Nažalost, ni naša država ne može na sve to da utiče, jer smo u globalnom problemu - kaže on, dodajući da bi možda trebalo razmišljati i o ostalim destinacijama, usput ne zanemarujući da je transport veliki problem.

Na pitanje da li bi Zapad mogao da bude jedna takva nova destinacija, naročito imajući u vidu činjenicu da Srbija nije uvela sankcije Rusiji, Budimović kaže da je sve pod znakom pitanja, kao i da je pre aktuelne situacije glavni problem bila regulativa.

On podseća da je prošle godine bilo najavljeno da će biti moguć izvoz mesa iz Srbije na tržište Evropske unije, kao i da je jedan od razloga odugovlačenja ispunjenja ovog cilja bila svinjska kuga.

- Ipak, to pitanje više nikome nije na pameti zbog situacije - kaže on, dodajući da nakon Rusije sada ne može da se realizuje ni izvoz u Kinu. Zbog svega toga Budimović kaže da je teško prognozirati nešto u realnim brojkama, kao i da je prioritet da se sačuva sopstvena proizvodnja koja je, kako je rekao, na izdisaju, kako po broju grla, tako i po realizaciji.

- Predstoji vrlo neizvestan period. Ono što možemo svi zajedno, i proizvođači i država, jeste da se urade bilansi i da znamo čime raspolažem, šta je potrebno za proizvodnju za sopstvene potrebe. To je prvi korak koji bi trebalo uraditi - zaključuje Budimović.
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.