Kupanje u češkom pivu, mađarske banje, slovačke ferate ili kanjoning na poljskim jezerima - Kakvi nas doživljaji očekuju u državama Višegradske grupe?

Zamislite da osim uživanja u pivu u češkim gradovima imate i mogućnost da se kupate u njemu, ali da se ipak ne napijete; zamislite da plivate u najvećem termalnom jezeru na svetu čija temperatura nikad ne spadne ispod 22 stepena, ili da na severu Poljske oslobodite adrenalinski duh u sebi i probate neki od vodenih sportova u neverovatnom okruženju kakav samo priroda može da podari. Ne zaboravimo šetnje stazama slovačkih šuma i planina, gde se krije i lepota drvenih crkava, jedinstvenih u svetu.

Sve nas ovo, ali i mnogo toga što nudę države članice Višegradske grupe - Mađarska, Češka, Slovačka i Poljska, mami da izađemo iz okova koje je nametnula pandemija i otisnemo se u nove turističke avanture. Kako smo i čuli na konferenciji koju je protekle sedmice u Budimpešti organizovala Nacionalna turistička organizacija Mađarske, a kojoj je prisustvovala i eKapija, ljudi širom Evrope su spremni i žele u svoje pasoše da unesu nove pečate i da dožive nešto novo. Kako je istaknuto, upravo ono što nude ove države može biti lek za ono što nam sada najviše treba - beg od stresa i loših vesti.

U tom duhu je Žuža Senger, direktorka međunarodnih odnosa u Nacionalnoj turističkog organizaciji Mađarske, istakla da se ta zemlja prepoznaje najpre po kvalitetnoj gastronomiji, banjama i kulturnim događajima.

- Kao zemlja vode, kako sebe nazivamo, želimo da istaknemo važnost bogatstva naših termalnih izvora i banjskih kapaciteta. Mađarska ima više od 1.500 termalnih izvora širom zemlje. Danas, ako neko ide na odmor, ide da bi pobegao od svakodnevne rutine, stresa, ali i zbog toga što želi da otkloni bol. Naše banje su sertifikovane po svim potrebnim standardima, i u svakoj od njih naći ćete ono što može pomoći blagostanju vašeg organizma.

Jezero Heviz, je kako ističe, najveće termalno jezero na svetu. Heviz na mađarskom znači topla voda i njegova temparatura ne ide nikad ispod 22 stepena. Kao bonus navodi i njegovu higijensku ispravnost, jer se dva puta u sedmici obnavlja celokupan vodni kapacitet.

Ponos zbog velikog broja banjskih centara koja imaju, osetio se i u govoru Františeka Rajsmilera, direktora marketinga i inostranih poslovnica u ChezhTourism, agenciji koja deluje u okviru češkog ministarstva regionalngog razvoja. On kaže kako im je cilj da u narednim godinama, u kontekstu turističke ekspanzije, stave fokus na tradiciji, kao nešto što je živo i što se može doživeti. A njima su tradicija upravo banjski centri.

U susjednoj Slovačkoj iznenadićete se ambijentom SPA centara, od onih koji arhitektonski odišu antičkom atmsferom, dok neki drugi pružaju osjećaj kao da ste u Istanbulu. Upravo je ta šarenolikost istinsko bogastvo koje krije Slovačka u svojoj turističkoj ponudi.

I oni se mogu pohvaliti sa više od 1.600 mineralnih izvora i decenijama su prepoznati po onome što pružaju ljudskom telu. To su, kako ih zovu, njihova čuda, poentirala je Mirjam Benčikova, direktorka marketinga u Slovakia Travel.

- Imamo u našoj ponudi 26 termalnih i SPA rizorta, a najpoznatiji je Pještani, čuven po svojim mineralnim lekovitim vodama, ali i po sumpornom blatu koji se koristi za lečenje muskulaturnih bolesti. Mnogo je lepih SPA centara na zapadu Slovačke, a njihov broj se povećava kako idete ka istočnom delu zemlje. Na primer, Rajecke Teplice su posebne po antičkoj atmosferi, koja obično iznenadi turiste, dok se duh Instabula i turskih hamama doživljava u Trenčianskim Teplicama.

Kako kaže, za vikend uživanja i oporavak od svakodnevnog stresa mnogo je lepih SPA objekata u podnožju Visokih Tatri, planinskog venca koji čini granicu Slovačke i Poljske, ili u srcu Slovačke, u Liptovu - navela je Benčikova.

Pošto oporavimo tijelo, slijede aktivnosti i priroda koja zove da joj se prepustimo. Slovačka ima adute i u tom segmentu - mrežu od čak 15.000 kilometara pešačkih staza, a neke prolaze ispod čuvanih planinskih vrhova. Slovačka ima oko 50 planinskih vrhova nadmorske visine iznad 1.000 metara. Ferate su, kako je istakla Benčikova, jedna od njihovih prepoznatljivosti.

Njen kolega iz Poljske, Artur Pielaszek, direktor marketinga u Turističkoj organizaciji Poljske, zemlje hiljadu jezera, akcentovao je upravo aktivni turizam koji nude turistima. Njihovi nacionalni parkovi su, kako je rekao, prepoznati po neverovatnom doživljaju, a vrlo popularno se pokazalo posmatranje ptica u parku Biebrzański.

- Kod nas je i kanjoning vrlo popularan, ali i kajt surfovanje na severu, paraglajding, jahanje konja, pecanje. Uživati u prirodi i biti relaksiran - to je naša poruka - istakao je Pielaszek.
Nakon što izmorimo telo i opustimo se u nekom od SPA centara, šta preostaje - dobra hrana, naravno. Za potpuni hedonizam, gastronimija se ne može zaobići. Oni koji su već posećivali Mađarsku znaju da se tamo dobro jede i da nema kompromisa u kvalitetu. Kvalitet jela i usluga moraju biti na prvom mestu, zato i ne čudi što imaju nekoliko restorana sa Mišlenovim zvezdicama.

- Verujem da je Mađarska dobra destinacija za gastro turizam. Mađari vole da jedu i da pričaju o hrani. To je jedna od glavnih tema kod nas. Imamo finu klimu, kvalitetne sastojke, uzgajamo širok dijapazon povrtarskih kultura na organski način, kreativni smo u osmišljavanju recepata… Ali uvek bih prvo istakla prvo našu ljubaznost i ugošćavanje - kaže Žuža Seger.

Gatronomiju Poljske u velikoj meri oblikovala je činjenica da se ta zemlja nalazi između Istoka i Zapada, pa su se mnogi ukusi izmešali.

- Mnogo je uticaja u našoj kuhinji. Mi smo zemlja pierogija (sličan italijanskim raviolama, prim. eKapije), ali smo ponosni po pravljenju najrazličitijih hlebova, kao i po supama. Imamo ih više od 200 vrsta. Poljska je kao destinacija vrlo bliska vegeterijancima. Ponudu vegetarijanskih jela možete naći u restoranima širom Varšave.


Ne zaboraviti kulturu

Mađarska, Slovačka, Češka i Poljska zajedno imaju 49 lokacija koje su uvrštene na UNESCO listu svetske baštine. U prošloj godini je iz Češke dodata oblast bukove šume površine 27 km2 na Jizera planinama, od Spišaka na zapadu do Tišine na istoku. Takođe, u 2021. na listu je dodat i tzv. banjski trougao, tri banjska grada Karlove Vari, Marijanske Laznje i Františkove Laznje, i to u sklopu sa 11 evropskih gradova.

- Verujem da zemlje Višegradske grupe imaju dobru saradnju u prezentovanju svetske baštine. Ponosni smo što je nešto naše autentično stiglo na listu Uneska. Jako je bitno ovu tradiciju koja nam je zajednička predstaviti udaljenim tržištima. Verujem da je jako važno da se udružimo i jedni druge pratimo i da zajednički nastupimo u turizmu - istakao je Rajsmiler iz organizacije ChezhTourism.
Budimpešta kao grad ima čak tri lokacije na listi Uneska: obale Dunava, dvorac na Budimu i Avenija Andraši.

- Sve te tačke u gradu nisu samo interesantne iz kulturološkog, istorijskog ili arhitektonskog ugla, nego iz ugla svakodnevnice, pa čujemo turiste koji kažu kako su obale Dunava npr. adealne za jutarnje trčanje - kaže Žuža Senger iz NTO Mađarske.

Sokolarstvo je slovački adut na UNESCO listi, ali i planinsko selo Vlkolinec, sa arhitekturom iz 14. veka, kao i istorijski, nekad rudarski, gradić Banska Štiavnica koji je vrlo popularan među turistima. Na listi UNESCO nematerijalne baštine je i slovački instrument fujara.

Nacionalna turistička organizacija Mađarske

Slovakia Travel

CzezhTourism

Turistička organizacija Poljske

Artur Pielaszek

Mirjam Benčikova

František Rajsmiler

Žuža Senger

banjski gradovi

SPA gradovi

banjski centri

SPA centri

banje u Mađarskoj

gastronomija Mađarske

Višegradska grupa

Karlove Vari

jezero Heviz

termalno jezero

najveće termalno jezero

kupanje u pivu

Pještani

SPA Pještani

bukova šuma

Jizera planine

Marianske Laznje

Františkove laznje

obale Dunava Budimpešta

dvorac na Budimu

Avenija Andraši

UNESCO mjesta u Budimpešti

sokolarstvo

Vlkolínec

Banska Štiavnica

fujara

Varšava

Krakov

Zamoš

Spiš