Stalna potražnja za peletom stvorila profitabilan posao - Svaka vrsta biomase i njenog otpada može biti sirovina

Stalna potražnja za peletom od strane domaćinstava i industrije stvorila je od ove proizvodnje profitabilan posao, ali i veoma zahtevan. Ove godine zbog krize energenata, njegove su cene veoma porasle. Veliki broj domaćinstava mora da odvoji skoro duple finansijske iznose za kupovinu tog ogreva, ali dio se odlučio da sami proizvode pelet od vlastitih sirovina.

Komadići imaju cilindrični oblik dužine do tri centimetra i širine do 1,2 centimetra.

Brzina proizvodnje zavisi od vrste biomase, njene tvrdoće i vlage, kao i uređaja koji se koriste.

Za usitnjavanje se koriste drobilice (za usitnjavanje sečke, granja, slame, kukuruzovine) i sečkare (za usitnjavanje grana promjera od pet do 30 centimetara). Optimalna veličina usitnjenih komada je između jedan i pet milimetara.

Vlažnost sirovine treba da je između 10 i 17 posto. U procesu sušenja udeo vode se smanjuje na optimalan nivo. Sirovina za peletiranje može biti presuva što je čest slučaj kada se koristi slama. Tada se vrši dodavanje vode kako bi dobili masu s optimalnim sadržajem vlage.

Posle sušenja potrebno je ohladiti masu, jer pri izlasku iz sušilice ima temperaturu od 60 do 80ºC. Hlađenje se obavlja u posebnim uređajima koji će dodatno smanjiti postotak vlage. Samo peletiranje se obavlja u specijalnim uređajima - peletirkama.

One mogu biti različite izvedbe i kapaciteta, koristiti jednu sirovinu ili kombinaciju. Tako imamo peletirke za slamu, sojinu slamu, granje, razne biomase, prostirke od živine i druge. Prema kapacitetu mogu biti male za domaćinstvo do velikih industrijskih. Najčešće se za manje kapacitete koriste mlinovi za peletiranje gde se pod povišenom temperaturom i pritiskom kroz rešetku istiskuje zbijena masa.

Sama tehnika proizvodnje vodi poreklo iz proizvodnje stočne hrane i zbog toga mlinovi imaju sličan izgled.

Kako bi dobili dobar pelet koji se lomi (ne treba da puca) važan je sadržaj vezivne materije lignina. Njegov se udeo povećava dodavanjem lucerke od 20 do 30 posto, stabla suncokreta oko 30 posto, piljevine od crnogoričnog drveta (najbolji je bor) do 12 posto. Mogu se koristiti i sredstva na bazi ligninskih materija koja se kupuju.

Pre skladištenja treba ga prethodno ohladiti. Hlađenje se vrši specijalnim uređajima koji dodatno smanjuju procenat vlage za 3 do 4 posto.

Kada je ohlađen, a vlaga na optimalnom nivou, pristupa se pakovanju jer se tako čuva od štetnog uticaja spoljašnje vlage.