Dobro zvuči, ali koliko je realno - Meso iz Srbije na arapskoj trpezi

Vest da je odobren izvoz našeg mesa i mleka u Ujedinjene Arapske Emirate jedna je od onih koja je bila najmanje očekivana sa Ekspo izložbe iz Dubaija. Dobro zvuči, ali znajući u kakvoj nam je situaciji stočarstvo prvo što se nameće je pitanje koliko smo kadri za takav posao i koliko je realno srpsko meso na arapskoj trpezi.

Savetnik ministra poljoprivrede, Goran Đaković, iz Dubaija sa Ekspo izložbe je poručio da nam je odobren i da bi uskoro mogao da krene izvoz jagnjetine, junetine i mleka i mlečnih proizvoda u Emirate.


Papiri su tu, čeka se meso

- Mi smo uradili fito sanitarni sertifikat da jagnjeće i juneće meso i prerađevine, kao i mleko i mlečni proizvodi mogu da se uvezu u Emirate. Sada je na našim firmama koje su zainteresovae za izvoz da se dogovore - kaže Đaković za Sputnjik.

Od tog dogovora će zavisiti i kada će krenuti roba put Emirata, kaže on, ističući da su potencijalni kupci dolazili na naš štand da se interesuju za proizvode o kojima su već dobro obavešteni. Na pitanje o kakvim količinama je reč i o kom kontinuitetu, sagovornik Sputnjika kaže da to nije specifikovano.

Samo 15 dana ranije, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je izjavio da mu je potvrđeno da Saudijska Arabija otvara svoje tržište za naše goveđe i jagnjeće meso, mleko i mlečne proizvode.

Vest o izvozu u Emirate stigla je takoreći istoga dana kada je Republički zavod za statistiku objavio podatke prema kojima je stočarstvo nastavilo sa posrtanjem i prošle godine i za 3% palo u odnosu na godinu pre.


Spisak lepih želja

Za našeg iskusnog agroekonomistu Milana Prostrana najnovije vesti o izvozu mesa u arapski svet su, kako kaže, samo lepe želje.

On za Sputnjik napominje da je Srbija pre oko 40 godina izvozila jagnjad, ovce i junad u arapski svet, ali da je od tada stočarstvo doživelo pad veći od 50%.

Ovde se, kaže on, postavlja pitanje količina, kontinuiteta, ono što njegove kolege zovu 4K-kvantitet, kvalitet, kontinuitet, konkurentnost. To 4K, kako smatra, mi teško možemo da realizujemo.

- Razumljiva je želja i interes da izvozimo i u Kinu i u Indoneziju i u Tursku i u arapski svet, ali se postavlja pitanje odakle nam tolika količina mesa, toliki broj stoke, kada smo stočarstvo sveli na crvenu, kritičnu liniju u odnosu na godine kada smo imali razvijenije stočarstvo - kaže Prostran.

Kada smo sve prepustili regulaciji tržišta i kada je privatizacija uništila mnoge klanice, mnoge farme, našli smo se, kaže, tu gde jesmo. A o tome najbolje govore podaci.


Konstantan pad stočarstva

Prema poljoprivrednom popisu iz 2012. broj goveda bio je 68% manji nego 1990, broj svinja čak 380% manji, a broj ovaca smanjen je 90%. I posle 2012. pad stočarske proizvodnje je nastavljen, godišnje oko 2%. Prostran smatra da će se ta gora slika pokazati na poljoprivrednom popisu 2023. godine.

Po njegovoj oceni, treba nam bar jedan desetogodišnji period oporavka stočarstva da bismo onda mogli da računamo na neke ozbiljnije izvozne aranžmane. Za godinu, dve ne možemo stočarstvo da rehabilitujemo ni na nivo od pre 30 godina, ističe Prostran.

Posebno je, smatra on, po srpsku poljoprivredu bio poguban Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU zbog koga naš poljoprivrednik nikada ne može da bude konkurentan u odnosu na stočare EU koji mogu da nama izvoze sve što žele. Tako smo i došli u situaciju da je Srbija postala uvoznik, posebno svinjskog mesa. Prošle godine smo uvezli 20.000 tona, a naši stočari zbog neisplativosti proizvodnje zaklali 200.000 krmača.

U ukupnom prihodu poljoprivrede stočarstvo učestvuje tek sa 30%, a sve ispod 60% se smatra slabim rezultatom. A analitičari kažu da se bogatstvo jedne zemlje meri brojem svinja po glavi stanovnika i da je jedna svinja po stanovniku pokazatelj normalnog razvoja. Danska ih ima četiri na jednog stanovnika, a Srbija jednu svinju na tri stanovnika.


Šta može država

- Država mora, pre svega, da poveća subvencije po grlu. Takođe da pomogne proizvođačima povećanjem količina u robnim rezervama, da kupuje bar od malih seljaka. Treba naravno i da traži tržišta gde je to isplativo. Država može da uvodi mere kontrole kvaliteta. Ja ih zovem perfidnim sistemima vancarinske zaštite, pa i mi da tražimo određenu boju mesa, da izmišljamo razne načine, kao što nama rade i u EU i u nekim drugim zemljama - ističe Prostran.

I naravno, na svakom mestu treba da promovišemo domaći kvalitet, da građani shvate da je domaće bolje, uksunije, zdravije, da je od domaćih sirovina proizvedeno, da podržimo naše poljoprivrednike, kaže on i dodaje: Kada su Makrona pitali zašto promoviše francuski baget, francvuske sireve, francuska vina kada je to u suprotnosti sa pripisima EU, on je rekao – ne radim to ni zbog čega drugog nego da podržim svoje poljoprivrednike.

Na pitanje možemo li u spoljnotrgovinskim aranžmanima da ukalkulišemo da stranci investiraju u stočarstvo, ovaj agroekonomista kaže da je ono uvek sadržano u razgovorima o međudržavnim sporazumima. A da li će neko doći, vrlo je upitno. On podseća na iksustvo sa arapskom kompanijom koja je došla na sever Bačke, kupivši Zobnaticu i zatvorila klanicu i velike farme svinja, živine, junadi. Na bačkoj zemlji koja je bogom dana za pšenicu, soju, kukuruz, sada proizvode borovnicu i sokove prodaje u arapskim zemljama.


Prvo oporavak, pa izvoz

Sa stočarstvom na ovom nivou, smatra on, ne može se ići vani u veliki izvoz. U Kinu, kaže, nismo izvezli ništa, a u Tursku smo u oviru kvote od 5.000 tona izvezli nešto dok cena mesa nije pala na nivo koji je neisplativ i posle je sve stalo.

- Treba ispipavati puls u svetu, ali biti krajnje realan, prvo obnoviti domaće stočarstvo, stvoriti količinu i kvalitet i posebno, što nije skupo, raditi na promociji domaćeg kvaliteta i na domaćoj potrošnji - ističe sagovornik Sputnjika.

Na pitanje koliko nam vremena treba za oporavak stočarstva, ovaj agroekonomista kaže ne treba onoliko je ono propadalo, ali treba bar polovina toga. Ako je propadalo 30 godina, trbaće nam sigurno 15 godina, ocena je Prostrana.