Ekološka udruženja podnela žalbu EIB-u zbog ulaganja u male hidroelektrane

Ovi projekti malih hidroelektrana krše evropske i nacionalne pravne okvire, kao i Konvenciju Saveta Evrope o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa (tzv. Bernska konvencija), smatraju podnosioci žalbe. Ekološka udruženja upozoravaju da su "reke ponovo ugrožene štetnim projektima pod velom održivih investicija".

Male hidroelektrane Beli kamen i Komalj se nalaze na području parka prirode Zlatibor. Postrojenja su međusobno povezana takozvanim bajpasom i uzimaju vodu iz dve reke. Međutim, izgrađena su bez ijedne studije o proceni uticaja na životnu sredinu, a time je dozvoljeno da unište 9,2 kilometra rečnog toka, ističu ekološka udruženja.

Kako se navodi u saopštenju, primetni su i štetni uticaji sa ozbiljnim posledicama na zaštićene vrste u ovom području. Ekolozi se pozivaju i na dokaze iz hidrobiološkog istraživanja, koje je 2020. sprovela WWF Adria.

- Rezultati sprovedenih terenskih i laboratorijskih istraživanja ukazuju na zabrinjavajuće promene staništa poput drastičnog smanjenja količine vode duž vodotoka, na kom su izgrađeni ovi hidroenergetski objekti, i prevelike produkcije algi, a posebno je primetan drastičan pad biodiverziteta na lokalitetu ispod druge MHE, kao posledica čestih promena nivoa vode na istraživanom delu toka. Takođe je na području između dve mašinske zgrade 2018. godine utvrđeno prisustvo strogo zaštićenog potočnog raka (Austropotamobius torrentium), ali tokom poslednjih istraživanja nijedan primerak te vrste nije pronađen na širem području - ističe Nataša Milivojević iz Ekološkog udruženja Rzav.

Postrojenja je finansirao EIB putem kredita za mala i srednja preduzeća, i prioritetnih projekata finansijskog posrednika, banke Credit Agricole Srbija, precizirano je u saopštenju. Investitor je firma Zlatiborske elektrane, registrovana u Čačku, a kako kaže WWF, investitor je planirao izgradnju i trećeg objekta, MHE Peta, neposredno ispod MHE Komalj.

- Shodno pravilima EIB-a, za projekte koji se finansiraju preko komercijalnih banaka – posrednika, EIB nije nužno uključena u izradi ekoloških i društvenih procena uticaja, pa ostaje nepoznanica da li je EIB uradila bilo kakvu procenu uticaja ova dva projekta - navodi se u saopštenju. WWF pretpostavlja da je u ovom slučaju procena uticaja prepuštena banci Credit Agricole Srbija.

Podnosioci žalbe takođe smatraju da je neophodno da "EIB preuzme odgovornost za investicije koje zahtevaju procenu uticaja na životnu sredinu prema zakonu EU".

WWF ističe da je EIB u drugim oblastima, poput klimatskih promena, dokazao da može da bude lider. Stoga u ovoj organizaciji dodaju da ukoliko EIB želi da zadrži kredibilitet u nastojanjima da postane razvojna banka, to mora da uradi i sa finansijskim posrednicima.

Ekološko udruženje Rzav, CEE Bankwatch Network i WWF Adria sada čekaju da "EIB preispita svoje prakse". Ove ekološke organizacije najavljuju dalja istraživanja za slične projekte i investicije koje ugrožavaju prirodni biodiverzitet, kao i za proceduralne propuste oko izdavanja dozvola za izgradnju malih hidroelektrana.