Crna Gora želi da postane deo južnog gasnog koridora - Cilj obezbediti stabilno snabdevanje gasom i izgradnju novih energetsih objekata

Crna Gora je fokusirana na projekat južnog gasnog koridora, TAP-a i IAP-a, čime bi se obezbijedilo stabilno snabdijvanje gasom i izgradili novi energetski objekti, rekao je državni sekretar u Ministarstvu kapitalnih investicija Marko Perunović. Kako je rekao, izgradnja tih objekata biće predviđena gasnom studijom na kojoj radi Elektrošrivreda Crne Gore.

Delegacija Ministarstva kapitalnih investicija učestvovala je na Osmom sastanku vijeća ministara za južni gasni koridor koja se održava u glavnom gradu Azerbejdžana Bakuu.

Perunović je u Bakuu poručio da je Crna Gore jadranska zemlja, sa velikim energetskim potencijalom.

- Posebno se osvrnuo na obnovljive izvore energije i korespondirajuće projekte koji su u toku, kao i na unaprjeđenje hidro potencijala. Takođe je naglasio da je TE Pljevlja predstavlja osnovu energetskog sistema i čini 40-45% ukupne proizvodnje električne energije u Crnoj Gori, te da u skladu sa energetskom tranzicijom, poseban fokus treba staviti na ovu termoelektranu - saopšteno je iz Ministarstva kapitalnih investicija.

Da bi se zelena tranzicija sprovela na pravilan i održiv način, neophodan je stabilan izvor energije kakav je prirodni gas.

- Zbog toga je Crna Gora fokusirana na projekat južnog gasnog koridora, TAP-a i IAP-a, čime bi se obezbijedilo stabilno snabdijvanje gasom i izgradili novi energetski objekti, koji će biti predviđeni gasnom studijom, na kojoj radi EPCG - rekao je Perunović.

Sastanak je otvorio predsjednik Azerbejdžana Ilham Alijev koji je iznio status projekta gasovoda i osvrnuo se na do sada utvrđene rezerve gasa i tekuće projekte koji su fazi razvoja a koji bi obezbijedili nove stotine milijardi kubika prirodnog gasa.

- Alijev je naglaslio da je je Azerbedžan pouzdan partner okolnim zemljama kao i Evropskoj uniji, da je prepoznat kao izvoznik sirove nafte, gasa, naftnih derivata, mineralnih ulja i struje i da pretenduja da budu lider iz ove oblasti u regionu - navodi se u saopštenju.

Evropska komesarka za energetiku Kadri Simson ocijenila je projekat gasovoda kao ključan za snadbijevanje EU prirodnim gasom. Ona je istakla da EU teži ka smanjenju C02 emisije i usmjerava zemlje članice na LNG, prirodni gas i vodonik želeći da 2030. godine 25% proizvodnje energije bude bazirano na gasu.

Važnost Azerbejdžana kao strateškog partnera EU istakao je i evropski komesar Oliver Varhelji, dodajući da je gas kao eneregetski izvor neophodan za zelenu tranziciju.

- Varhelji je rekao da EU pruža finansijsku podršku Azerbejdžanu koji samim tim postaje atraktivna sredina za strane investitore. Napomenuo je i da je EU izdvojila 13 mlrd EUR eura za podršku Zapadnom Balkanu za projekte koji bi pomogli zelenoj tranziciji - navodi se u saopštenju MKI.

Ministar Energetike Azerbejdžana, predstavnici SOCAR-a, British Petroleuma, TANAP-a i Trans Adriatic pipeline-a iznijeli su podatke o količinama upumpanog gasa tokom 2021. godine i planove za 2022. godinu kao i razvoje projekata koji će povećati kapacitete gasa za snadbijevanje.

Ministri ostalih zemalja istakli su vaznost ovog projekta za ekonomski razvoj, proizvodnju električne energije i grijanje koja je od velikog značaja zbog energetske krize.