Smanjenje zagađenja vazduha može uštedeti milijarde evra kroz nižu stopu smrtnosti stanovništva

Smanjenje smrtnosti za dve trećine prilikom zagađenja sitnim finim česticama bi moglo da se postigne u razvijenim oblastima i to po ceni koja je mnogo niža od vrednosti društvenih i ekonomskih koristi, pokazali su rezultati nove studije. Studiju je sproveo multidisciplinarni tim sa francuskog nacionalnog centara za naučna istraživanja (CNRS), nacionalnog instituta za zdravlje i medicinska istraživanja (INSERM), nacionalnog istraživačkog institut za poljoprivredu, hranu i životnu sredinu (INRAE), i Univerziteta Grenoble Alpes. Ova studija identifikuje specifične javne politike koje bi mogle da postignu zdravstvene ciljeve koje su postavili lokalni donosioci odluka, kao i njihove očekivane zajedničke koristi. Analize studije su objavljene u časopisu Environment International.

Svake godine u Francuskoj, zagađenje sitnim česticama (čestice prečnika manjeg od 2,5 mikrometara) dovede do prerane smrti oko 40.000 ljudi. Povezani troškovi se procenjuju na 100 mlrd EUR godišnje. Uprkos tome, politika za borbu protiv zagađenja vazduha se generalno sprovodi bez prethodne procene budućeg uticaja na zdravlje i ekonomiju.

Projekat MobilAir pokušava da se pozabavi ovim problemom tako što identifikuje specifične politike koje bi mogle da ispune cilj – smanjenje stope smrtnosti od finih čestica za 67% u periodu od 2016. do 2030. godine. Analiza različitih opcija sprovedena je u saradnji sa Laboratorijom za primenjenu ekonomiju Grenobla (CNRS/INRAE/UGA), Institutom za napredne bionauke (INSERM/CNRS/UGA), Centrom za ekonomiju i sociologiju primenjenu na poljoprivredi i ruralnim područjima. Oblasti Dižon i Rona-Alpi.

Tim istraživača je ciljao na dva lokalna sektora koja emituju najfinije čestice: grejanje na drva i transport. Oni pokazuju da se zdravstveni ciljevi mogu ostvariti kombinovanjem dve mere: zamenom svih peći koja koriste drva prilikom grejanja savremenim pećima na pelet i smanjenjem saobraćaja ličnih motornih vozila unutar razvijenih oblasti za 36%. Konkretno, ove politike bi trebalo da budu praćene finansijskom pomoći domaćinstvima, razvojem infrastrukture (javni prevoz i/ili biciklističke staze, itd.) i pažljivo ciljanim programima podizanja svesti javnosti.

Uspešna primena takvih politika bi rezultirala nizom dodatnih zdravstvenih benefita koji prevazilaze zdravstvene koristi koje su direktno povezane sa finim česticama, jer bi to promovisalo fizičku aktivnost, i smanjilo zagađenje gradskom bukom i emisije gasova staklene bašte. Scenariji koji uključuju najrasprostranjeniji razvoj aktivnih vidova transporta (pešačenje i biciklizam) doveli bi do neto koristi od 8,7 mlrd EUR u periodu 2016-2045, tj. godišnju korist od 629 EUR po glavi stanovnika u razvijenim oblastima. Ovo je prva studija u Francuskoj koja pokazuje da bi društvene koristi povezane sa merama za poboljšanje kvaliteta vazduha bile veće od troškova samih mera. Stoga donosiocima odluka pruža naučno potvrđene pristupe za značajno zdravlja u razvijenim oblastima.