Da li ste spremni da date kilogram zlata za nekoliko litara nafte?

Bez ikakve sumnje se može reći da nafta predstavlja jedan od osnovnih proizvoda današnjice i kao najbitniji energent, prodire u svaku poru društvenog sistema. Istorijski je neosporivo da su dešavanja na tržištu nafte imala, itekako, i uzroke i posledice na stopu nezaposlenosti, na realni output i životni standard ali i na geopolitičke odnose, na odnose na ratnim frontovima i u diplomatskim pregovorima. Nagle promene cena na tržištu nafte 80-tih i 90-tih godina, kao i u 2008. godini, uzburkale su i naučno-stručnu i laičku stranu javnosti. Kolebanja na tržištu ovog energenta su od velike važnosti za gotovo svakog aktera iz jednostavnog razloga – ni jedan proizvod ne zadire toliko duboko do svakog potrošača i svakog proizvoda kao što je to slučaj sa naftom.

Četvrti naftni šok, najjači do sada, koji je rezultirao istorijski najvišom cenom od 147 dolara za barel nafte u julu 2008. godine, ostavio je trajne posledice na tržište nafte. Po prvi put, do šoka je došlo na strani tražnje, odnosno velikom ekonomskom ekspanzijom gde se Kina svrstava u najočiglednije krivce, a ne na strani ponude, što je bio razlog prethodnih skokova cene sirove nafte 80-tih i 90-tih godina.

Kao što je bio slučaj 2008. godine, tako je i danas, cena nafte će uglavnom zavisiti od kretanja tražnje za naftom, dok će tražnja zavisiti od brzine oporavka svetske ekonomije. Predviđanja rasta svetske ekonomije u 2010. i 2011. godini se menjaju, i moguća su dva scenarija.

Prvi, optimistični, navodi da će rast u narednim godinama prelaziti 3% rasta bruto domaćeg proizvoda godišnje, što je malo verovatno. Drugi, pesimistični, predviđa usporavanje ekonomije, i veoma skromne stope rasta, koje se gotovo mogu izjednačiti sa stagnacijom. U tom slučaju, smanjena ili stagnantna tražnja sirove nafte imaće isti uticaj na cene. Međutim, vrlo je mala verovatnoća da cena sirove nafte na međunarodnom tržištu opadne, iz razloga što bi OPEC (Organization of the Petroleum Exporting Countries) u tom slučaju smanjio ponudu i tako zadržao ili gotovo stopirao pad cena. Takav scenario je već viđen, i odslikava racionalno ponašanje država koje izvoze naftu. Osim toga, plan budžetskih prihoda tih država izrađen je za cenu nafte od oko 80 dolara po barelu. Malo ko bi želeo da ugrozi svoje prihode.

Međutim, u dugom roku priča je malo drugačija. Osobenost ovog, kao i svih drugih fosilnih goriva je da nisu obnovljiva, što dovodi do zaključka da će nafte biti sve manje. Proizvodnja ovog energenta će u jednom trenutku doći do svog maksimuma (peak oil), ako se taj trenutak već nije dogodio, nakon čega će trend proizvodnje nafte biti negativan do konačnog iskorišćenja svih rezervi. Ovome u prilog govori i činjenica da čovečanstvo troši četiri puta više nafte nego što se otkrije novih rezervi. S obzirom na to da je sadašnja potrošnja sirove nafte oko 86 miliona barela dnevno (barel iznosi oko 159 litara), a da su svetske rezerve nafte na nivou od oko 1.300 biliona barela, prostom računicom se može doći do zaključka da će se za oko 40 godina iscrpeti celokupne svetske rezerve nafte. Ovo predviđanje pretpostavlja da dnevna potrošnja ostane na navedenim nivoima, što je malo verovatno imajući u vidu da će broj stanovnika na Zemlji nastaviti rast.

Prirodni gas - alternativa sirovoj nafti

Kao alternativa sirovoj nafti, fosilno gorivo kojeg ima u većim količinama, a svojom energetskom snagom može da parira nafti, je prirodni gas. Razvoj proizvodnje i potrošnje prirodnog gasa u svetu je išao sporije od razvoja proizvodnje i potrošnje nafte sa kojom ima slične procese istraživanja i proizvodnje. Razlog tome je što gas zahteva poznato tržište, poznatog kupca i razvijeni sistem gasovodne mreže za dopremanje gasa do potrošača. U 1950. godini prirodni gas je učestvovao u potrošnji primarne energije u svetu, sa oko 10%, 1960. godine sa 14,8 %, da bi danas učestvovao sa preko 22%.

U narednom periodu sve procene ukazuju da će prirodni gas imati najveće stope rasta od svih konvencionalnih goriva u prvoj polovini 21. veka, tj. da će se kretati od 2,0 do 3,0% godišnje, tako da će porasti sa 2.638 milijardi kubnih metara/god u 2002. godini na 3.200 do 3.400 milijardi kubnih metara/god u 2011. godini, da bi se potrošnja posle 2030. godine ustalila na nivou oko 4.000 milijardni kubnih metara/god gasa. Osim toga što je prirodni gas dosta jeftiniji od nafte, zagađenja izazvana potrošnjom prirodnog gasa su daleko manja nego bilo kog drugog fosilnog goriva. Međutim, prostom računicom, i ovaj energent će biti dostupan čoveku narednih 6 decenija.

Alternativni izvori energije

Nakon ovih podataka, stiče se utisak da alternativni izvori energije, kao ekonomski oslonac, moraju u dugom roku da postanu centralno mesto svih ozbiljnih država. Osim toga, i privatni sektor, kompanije i domaćinstva, bi trebalo potsticati da se sve više okreću alternativnim izvorima. Do tada, naredne četiri decenije obeležiće nemilosrdna borba za stratešku prevlast na tržištu nafte, ali i prirodnog gasa. Dodatne nestabilnosti cene nafte zadavaće glavobolje kreatorima ekonomske politike, kao što je i bio slučaj u prethodne 4 decenije. Cena "crnog zlata" će u jednom trenutku biti veća od žutog zlata.

Da li ste spremni da date jedan kilogram zlata za bure nafte?

(Autor teksta: Slobodan Vasić, ekonomski analitičar)