Stočarska proizvodnja za sada očuvana - Šta čeka proizvođače naredne godine

Proizvođači i prerađivači mesa, mleka, ribe, živinskog mesa i jaja, veterinarskih lekova, meda, i ostalih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, uspeli su da odole izazovima u godini koju je obeležila pandemija koronavirusa, ali u 2022. ulaze sa neizvesnošću kada je u pitanju nastavak poslovanja, očuvanje i povećanje stočnog fonda u Srbiji, saopšteno je iz Privredne komore Srbije (PKS).

Na sednici Odbora Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije, posvećenoj stanju u stočarstvu u 2021. godini, rečeno je da su farmeri i prerađivačka industrija naše zemlje svojim dodatnim naporima i investicijama u proizvodnju i preradu hrane ublažili posledice pandemije na tržištu, koje je zbog toga dobro snabdeveno osnovnim životnim namirnicama.

- Ova godina je bila puna izazova. Farmeri i prerađivači su amortizovali različite globalne uticaje na domaću proizvodnju hrane i osnovnih životnih namirnica, a kako bi se, pre svega, očuvao, a zatim i razvijao sektor stočarstva u narednoj godini, važno je da se prihvate brojne inicijative privrednika i poljoprivrednika - rekao je Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PKS.

U ukupnoj vrednosti proizvodnje u ovoj godini, prosečno učešće biljne proizvodnje za sva poljoprivredna gazdinstva iznosilo je 60,5%, dok je učešće stočarske proizvodnje bilo na nivou od 29%.

Broj grla goveda kretao se između 880 i 900 hiljada, što pokazuje da su potrebe tržišta za ovim tipom mesa zadovoljene, obzirom na potražnju. Beleži se 2,8 miliona svinja u proizvodnji, što je ocenjeno kao nedovoljno za domaće potrebe pa je primetan rast uvoza svinjskog mesa, ali i mleka i mlečnih proizvoda, posebno sireva. S druge strane, u ovoj godini je primetan blagi rast u proizvodnji živinskog mesa od 0,8%.

Budimović kaže da obzirom na brojne prepreke u plasmanu naše poljoprivredno-prehrambene robe u EU, treba dodatno raditi na jačem prisustvu naših proizvoda u regionu CEFTA i Otvorenog Balkana.

Podaci pokazuju da je prosečna veličina poljoprivrednog gazdinstva u EU oko 34 hektara, dok je u Srbiji nešto iznad 11 hektara, te poljoprivrednici traže lakši pristup državnom zemljištku kako bi širili proizvodnju.