NavMenu

Australijski i evropski istraživači razvili alat za praćenje potrošnje resursa svake zemlje

Izvor: Energija Balkana Subota, 18.12.2021. 11:51
Komentari
Podeli
Ilustracija (Foto: Moon Light PhotoStudio/shutterstock.com)Ilustracija
Australijski i evropski istraživači koji rade sa Ujedinjenim nacijama razvili su alat koji prati koliko resursa svaka zemlja troši.

Indikator materijalnog otiska prati izveštavanje svake zemlje o međunarodnim lancima snabdevanja materijalom kako bi se pružile verodostojne, naučno zasnovane informacije o materijalnim otiscima zemalja.

Alat koji treba da prati materijalni otisak

Opisano u radu objavljenom u časopisu Nature Sustainability, rešenje definiše materijalni otisak zemalja kao sirovine koje konzumiraju u zemlji, pokazujući odakle ti resursi dolaze na globalnom nivou. Na primer, materijali koji se koriste za proizvodnju automobila u Japanu koji se izvoze u Australiju ulaze u materijalni otisak Australije.

U modulu koji analizira svaku zemlju pojedinačno, podaci o njihovim društvima i sistemima proizvodnje i potrošnje analiziraju se kroz sočivo njihove upotrebe sirovina kao što su biomasa, fosilna goriva i minerali.

Dodatno, informacije o emisijama proizvedenim unutar zemlje su uparene sa podacima o zbiru svih emisija proizvedenih duž lanaca snabdevanja robe i usluga koje se konzumiraju u zemlji. I domaće emisije i ugljenični otisak se, stoga, shvataju kao njihov "potencijal globalnog zagrevanja".

Kombinujući rezultate svake zemlje u ovim oblastima i drugim oblastima kao što su zagađenje vazduha, održivo korišćenje zemljišta i žarišta neodržive potrošnje i proizvodnje, istraživači koji stoje iza ovog alata procenjuju da se globalni materijalni otisak učetvorostručio od 1970. godine i da se ne predviđa da će značajno opasti decenijama.

- Veličina našeg globalnog materijalnog otiska ima posledice na ublažavanje klimatskih promena, biodiverzitet i ishode otpada i zagađenja. Neto nula ugljenika se može postići samo ako se podrži značajnom promenom sastava materijala, čime se smanjuje udeo materijala koji intenzivno koriste ugljenik, na primer, u građevinarstvu i transportu - rekao je u izjavi za medije Hajnc Šandl, jedan od istraživača uključenih u projekat i vođa grupe CSIRO za urbane i industrijske transformacije.

Alat kao dokaz o materijalnom otisku

Dok se alatka oslanja na postojeće podatke svake zemlje, trenutno ne postoji međunarodna institucija za izveštavanje koja pruža globalne, detaljne, kontinuirane i pravovremene informacije o materijalnim otiscima zemalja koje omogućavaju zemljama da preduzmu sopstvenu analizu otiska i uporede je sa drugim zemljama.

Stoga se očekuje da će alat omogućiti vladinim agencijama, statističkim uredima, akademicima, konsultantima i praktičarima da podrže donošenje odluka zasnovano na dokazima kako bi se smanjio materijalni otisak ekonomskog razvoja.

- Indikator materijalnog otiska pruža sveobuhvatan prikaz pritiska na životnu sredinu u vezi sa potražnjom zemlje - rekao je Tomi Vidman, profesor na Univerzitetu Južnog Velsa.

Vidman je istakao da zemlje sa visokim dohotkom poput Kine, Sjedinjenih Država, Ujedinjenog Kraljevstva i Australije obično imaju najveći materijalni otisak. Pojednostavljeno, imaju veće kuće, više infrastrukture i veći su potrošači. Po njegovom mišljenju, kao i po mišljenju njegovih kolega, udaljavanje od materijalno intenzivnog načina života zahteva maksimiziranje životnog veka proizvoda, ponovnu upotrebu, mogućnost popravke i recikliranje.
Komentari
Vaš komentar

Naš izbor

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.