Alesandro Bragonci, šef regionalnog predstavništva Evropske investicione banke za Zapadni Balkan - Evropa treba da poveća podršku inovacijama

(Alesandro Bragonci) Inovacije su pokretačka snaga privrednog razvoja. One nam pomažu da nađemo rešenja za najteže probleme današnjice, kao što su klimatske promene, ograničeni resursi, demografske razlike. Neke tehnologije kao što su vozila bez vozača ili industrijska automatizacija podržana veštačkom inteligencijom ne pripadaju dalekoj budućnosti, već sadašnjosti gde se globalni inovacioni ambijent nezaustavljivo menja. Mada je Evropa među vodećima u pogledu tehnologije, trenutno investira manje u istraživanje i razvoj nego u druge privredne grane, za razliku od Amerike i Kine, koja postaje jedan od glavnih igrača. Evropska preduzeća su među vodećim u svetu kada je reč o istraživanju i razvoju u tradicionalnim industrijama, ali su manje zastupljena u brzorastućim digitalnim sektorima, kao što su softver i računarske usluge.

Uprkos tome, Evropa prednjači u nekim segmentima. Sa svega 7% udela u svetskom stanovništvu, učestvuje sa 20% u globalnim investicijama u istraživanje i razvoj, proizvodi trećinu visoko kvalitetnih naučnih publikacija i zauzima vodeći položaj u mnogim industrijskim sektorima. Ipak, da bi mogla da se takmiči na svetskoj sceni, potrebno je da poveća obim investicija u inovacije i prateću infrastrukturu neophodnu za uspešnu digitalnu privredu. Na taj način će moći da iskoristi svoju dobru naučnu osnovu, uvede nove tehnologije, proizvode i usluge na tržište.

Osim što ubrzavaju razvoj privrede, inovacije će biti od ključnog značaja za transformaciju energetskog sistema. Nove napredne tehnologije pomoći će nam da smanjimo emisije štetnih gasova i pređemo na zelenija rešenja u oblasti saobraćaja, energetike, industrije i poljoprivrede. Evropa je globalni lider u ekološkim inovacijama. Prema najnovijim podacima, registrovala je 50% više patenata u oblasti zelenih tehnologija nego SAD, dok Japan i Kina još više zaostaju. Pored toga, Evropa je registrovala 76% više patenata koji kombinuju zelene i digitalne tehnologije nego SAD, a četiri puta više nego Kina. EIB finansira ovakve vrste projekte širom sveta, uključujući razvoj najzelenije baterije na svetu, sa minimalnim ugljeničnim otiskom i najvećim mogućnostima za reciklažu, kao i izgradnju revolucionarnih plutajućih vetroparkova na obalama Portugalije.

Kada je reč o dve najrevolucionarnije tehnologije našeg doba, izveštaj EIB-a pokazuje da u kapitalnim ulaganjima u veštačku inteligenciju i tehnologije lanca blokova EU učestvuje sa samo 7%. S druge strane, učešće SAD i Kine zajedno iznosi 80%. Zaključak ukazuje da Evropa mora da poveća napore kako bi prevazišla investicioni trenutni jaz od čak 10 mlrd EUR koji sprečava dalji razvoj i korišćenje ove dve visokorastuće tehnologije.

Prema istraživanju o ulaganjima preduzeća koje je sprovela EIB, zemlje Zapadnog Balkana pokazuju veću uključenost u globalni lanac vrednosti u poređenju sa drugim sličnim regionima, pre svega zahvaljujući preduzećima iz Srbije i Severne Makedonije. U poređenju sa drugim zemljama višeg srednjeg nivoa dohotka, čini se da su inovacije veće na Zapadnom Balkanu. Međutim, novi proizvodi i usluge se češće nabavljaju od drugih preduzeća ili tržišta, umesto što se razvijaju interno, kroz istraživanje i razvoj. Drugim rečima, preduzeća u regionu radije preuzimaju inovacije nego što vode ili doprinose inovacionom procesu.

Inovaciona aktivnost je izrazito koncentrisana u velikim preduzećima, što je struktura slična onoj u referentnim zemljama. Kada se radi o glavnim pokretačima inovacija, rezultati ukazuju na ključnu ulogu korišćenja tehnologije na osnovu licence koju poseduje preduzeće u stranom vlasništvu, čime se potvrđuje značaj međunarodne tehnologije za inovacioni proces. Pored toga, podaci pokazuju da preduzeća koja se bave inovacijama i trgovinom imaju bolje menadžerske praske i poslovnu strategiju.

Kako bi podržala stvaranje inovacione platforme za industriju, biznis i akademsku zajednicu u Srbiji, EIB je do sada uložila 200 mil EUR. Sredstava su, između ostalog, iskorišćena za izgradnju tri Naučno-tehnološka parka u Nišu, Beogradu i Novom Sadu, koji su postali stecišta inventivnog preduzetništva, kojima se obezbeđuje infrastrukturna podršku za razvoj zajedničkih projekata. Na ovaj način, visoko-tehnološki biznisi i startapovi mogu da dostignu svoje tržišne potencijalne na nacionalnom i globalnom nivou, čime se podstiče i razvoj digitalnog društva, umrežavanje i konkurentnost srpske ekonomije.

Na nivou EU, Grupacija EIB je jedan od najvećih finansijera inovacija, obezbeđujući dugoročni kapital i savetodavnu podršku. Od 2000. godine Grupacija je investirala 210 mlrd EUR u tehnologiju i veštine, kako bi podstakla i povezala milione inovativnih umova širom Evropske unije i van nje. Podržala je gotovo polovinu evropskih "jednoroga"*, uglavnom u ranim fazama razvoja, među njima je i Skype, Skyscanner, WeTransfer, Blablacar, Spotify, Shazam i Rovio. EIB podržava inovativna preduzeća da razviju i komercijalizuju svoje proizvode, procese i usluge, i savetuje ih kako da pripreme i promovišu svoje projekte kako bi privukli investitore.

Finansijski instrumenti koje podržava EU, kao što su Evropski fond za strateške investicije (EFSI) i InnovFin, transformisali su načine finansiranja inovacija u Evropi. Oni omogućuju Grupaciji da razvije nove instrumente za visokoinovativna preduzeća, kao što su rizični preduzetnički krediti kojima se kombinuju prednosti dugoročnog zajma sa modelom naknade na osnovu uspešnosti preduzeća.

Pred Evropom je decenija koja je kritična za uspeh klimatske tranzicije i njenu sposobnost da se takmiči na tehnološkom planu. Pandemija je s jedne strane stvorila finansijska ograničenja i poremećaje, a sa druge hitnu potrebu za digitalizacijom i rešavanjem posledica klimatskih promena. Nove mogućnosti koje je otvorila u svim tim oblastima, uz planski i strateški pristup, mogu doprineti daljem napretku.

O ovoj temi EIB je nedavno govorio i na Samitu privrednih lidera, održanom u Beogradu.