Šta stvaraju srpski naučnici u evropskoj prestonici inovacija

Titula evropske prestonice inovacija pripala je gradu u kome polovinu stanovništva čine studenti. Osim što su oblikovali izgled i duh Luvena, zaslužni su za brojna rešenja savremenih problema.

Univerzitet u Luvenu jedan je od najstarijih univerziteta na svetu. Šest vekova kasnije ponosni su na svoju tradiciju, ali i standarde koje postavljaju u oblasti inovacija. Centar za istraživanje i razvoj KU u Luvenu spada u sam vrh svetske nauke, a godišnji budžet centra premašuje pola milijarde evra.

Doktorske studije na tom univerzitetu posle beogradskog ETF-a završio je Marko Topalović. Decenija u Belgiji, uz akademsku titulu, donela mu je i priliku za revolucionarno otkriće u medicini. Program koji pomaže da se lakše i brže dijagnostikuju plućne bolesti sa preciznošću od 82%. Ista studija pokazuje da lekari pogode dijagnozu u 45% slučajeva.

- Naš softver se bazira na veštačkoj inteligenciji. Nju smo naučili da oponaša znanje i iskustvo iskusnih lekara. To smo pretvorili u softver koji onda uzima podatke koji su izmereni na pacijentima, obrađuje u brzom periodu i pravimo izveštaj koji dajemo doktorima koji sadrži interpretaciju rezultata i sugestiju koju bolest verovatno pacijent ima - navodi Marko Topalović iz kompanije Artik.

A sugestije građana su ono čime se vode čelnici tog belgijskog grada. Tako su na listu prioriteta pre nekoliko godina stavili saobraćaj. Iako bicikl nije inovativan, prilagođavanje pešacima i biciklistima deo je rešenja ekoloških problema.

- Izmestili smo saobraćaj iz centra grada, vazduh učinili čistijim i bezbednijim i zelenijim. Broj biciklista se povećao za 40%. U svim projektima koji se tiču inovacija grad obezbeđuje polovinu novca za finansiranje, druga polovina se finansira iz drugih izvora - ističe Muhamed Riduani, gradonačelnik Luvena.

Katrin Riken iz organizacije "Luven 2030" ukazuje da je saradnja vlade, naučnih institucija, kompanija i građana jedan od razloga što su dobili nagradu u oblasti inovacija.

- Fokusirani smo na klimu. Do 2050. hoćemo da budemo klimatski neutralni kada je reč o emisiji ugljen - dioksida - dodaje Katrin Riken.

Ambiociozni cilj bi Luven godišnje koštao 300 mil EUR. U međuvremenu, 1 mil EUR koje je Luvenu kao prestonici inovacija dodelila Evropska komisija biće uloženo u nove ideje.