Obaveza i izazov - Uvođenje "Bazel II" standarda u bankarsko poslovanje u Srbiji

(Zgrada Bazelskog komiteta)

Kao posledica burnih godina u svetskom bankarskom sektoru u prethodnim decenijama, Bazelski komitet za superviziju banaka predložio je 1999. godine set pravila, nazvan "Bazel II" standardi, koji su usvojeni 2004. godine. Iako prvobitno ova pravila nisu imala obavezujući karakter, već 2007. godine primena "Bazela II" standarda u zemljama Evropske unije postala je zakonska obaveza. "Bazel II" standardi osmišljeni su kao skup pravila koji će omogućiti bankama bolji uvid u rizik sa kojim se suočavaju, bolje regulisati minimalne zahteve kapitala, ali i odrediti supervizora za bankarske poslove i povećati tržišnu disciplinu.

Proces uvođenja "Bazel II" standarda u poslovne banke u Srbiji počeo je 2006. godine, a obaveza kompletnog korišćenja "Bazel II" procedure kod domaćih banaka stupa na snagu 1. januara 2011. godine.

Portal "eKapija" je istražio kako će ovo uticati na rad naših banaka i dokle se stiglo sa implementacijom ovog standarda kod nas.

Od 2008. godine Narodna banka Srbije (NBS) je pristupila sprovođenju detaljnog plana za uvođenje "Bazel II" standarda kod nas. Prema nacrtu NBS iz oblasti kontrole poslovanja, banka je dužna da upravlja kreditnim rizikom na nivou pojedinačnih plasmana i na nivou celokupnog kreditnog portfolia.

Potencijalna korist pri uspostavljanju novih standarda na našem tržištu može dovesti, pre svega, do jasnije slike o stepenu izloženosti banaka riziku. Dosadašnja kontrola rizika nije omogućavala sofisticirane metode merenja rizika, pa su tako svi plasmani bili gotovo isto rangirani, što nije omogućavalo jasan uvid u nivo rizika kome je banka izložena, i samim tim, i potencijalne gubitke. Pored toga, rizik će biti podeljen na tri nivoa: kreditni, tržišni i operativni, što će omogućiti uvid u jasnu sliku koji od ova tri rizika najviše može da ugrozi plasmane banke. Ovo je izuzetno važno, s obzirom da su banke najvećim delom izložene kreditnom riziku, i to indeksiranom u stranoj valuti, a za to Nacrt NBS nalaže da je banka dužna da, za plasmane ugovorene u stranoj valuti ili u dinarima sa valutnom klauzulom, procenjuje uticaj promene kursa dinara na finansijsko stanje i kreditnu sposobnost dužnika, a naročito da analizira adekvatnost novčanih tokova dužnika u odnosu na promenjeni nivo kreditnih obaveza pod pretpostavkom da će doći do određenih promena kursa dinara na godišnjem i nivou.

"Bazel II" standardi baziraju se na 3 stuba koji služe kao smernice pri uvođenju, ali i daljem pridržavanju pravila evaluiranja rizika. Prvi stub obuhvata i detaljno definiše minimalne zahteve za kreditni, tržišni i operativni rizik. Bankama je data i mogućnost fleksibilnijeg izračunavanja rizika, imajući u vidu da će banke imati interne sisteme za merenje rizika (ARIB – Advanced Internal Rating-Based), koji će biti prilagođeni potrebama i specifičnostima svake banke, odnosno karakteristikama određenih portfolia unutar banke. Mogućnost diferenciranja hartija od vrednosti (HOV) po rizicima, pruža opciju odabira najprofitabilnijih plasmana za zadati nivo rizika, kome je banka spremna da se izloži, kao i ostvarivanje zahtevanog profita uz najmanji rizik. Posledica ovog pristupa je smanjivanje minimalne stope zahtevanog kapitala, pa tako, neka istraživanja pokazuju da se ova stopa, pri punoj primeni "Bazel II" standarda, u proseku smanjuje za 1,2%, što može uticati na smanjenje troškova poslovanja.

(RiskGuard - kliknuti za uvećanje)

Drugi stub "Bazel II" standarda postavlja kvalitativne uslove za upravljanje rizicima i izračunavanje adekvatnosti kapitala. Treći stub podstiče informisanje tržišta i Narodne banke Srbije (NBS), kao regulatora i supervizora, o stepenu rizika kome je banka izložena, što će uticati na porast transparentnosti.

"Bazel II" standard obavezuje na primenu metoda Value at Risk (VaR) koji podrazumeva (pr)ocenu potencijalnog gubitka portfolia u određenom vremenskom periodu sa određenim stepenom poverenja, odnosno verovatnoće. Cilj je doći do modela koji najbliže opisuje realno stanje stvari na tržištu. Jasno je da će ovaj pristup podrazumevati inkluziju statističkih metoda i modela, kao i stohastičnost, što podrazumeva uključenost stručnog kadra i pouzdanu softversku podršku. Pitanje kadra predstavlja značajan problem na našem tržištu. Na Ekonomskom fakultetu u Beogradu se već osam godina organizuje jednogodišnji Master program, International Master in Quantitative Finance (IMQF). Grupa vodećih domaćih i međunarodnih stručnjaka školuje vrhunske eksperte iz oblasti kvantitativnih finansija u upravljanja rizicima. To je za sada jedini program u regionu koji daje znanja potrebna za ovu zahtevn uoblast. Takođe, kratke programe za obuku menadžera rizika nudi Južnoevropski centar za savremene finansije (South European Center for Contemporary Finance - SECCF). Verujemo da će se u budućnosti zahtevati licenca za menadžere rizika, koji će jedini imati ovlašćenje da upravljaju rizicima u banci. Stoga, deficit menadžera rizika, gledano sa makro stanovišta, može predstavljati sistemski problem pri uvođenju "Bazel" standarda.

Banke na našem tržištu su pristupile uvođenju standarda na različite načine. Određena grupa banaka će kupiti gotov softver, dok su neke banke počele izradu i konstrukciju svojih softvera koji će biti korišćeni pri zadovoljavanju "Bazel" standarda. Jedini domaći proizvod koji se nameće kao jedinstveno rešenje pri uvođenju "Bazel" standarda je RiskGuard*, koji je proizvod dugogodišnjeg rada Centra za investicije i finansije (CIF).

Miloš Božović, direktor CIF-a, za "eKapiju" kaže da taj centar nudi, pored softvera, i konsalting bankama pri prelasku na nove standarde.

- Uvođenje "Bazel II" standarda je veoma izazovan i zahtevan poduhvat. Ono što mi nudimo su sveobuhvatan "Bazel II" softver, kao i prateća podrška i konsalting, čime se bankama znatno olakšava prelazak na nove standarde. Naš proizvod garantuje kompletno merenje i upravljanje rizicima po "Bazel II" smernicama, i po tom pitanju svi naši klijenti će biti spremni za januar 2011. godine – objašnjava Božović.

Nesumnjivo je da će banke biti suočene sa troškovima, koji obuhvataju obučavanje kadrova za nove zadatke, kao i prilagođavanje informacionih sistema novim potrebama. Međutim, očekivanja su da će benefiti uvođenja novih standarda daleko prevazilaziti troškove, jer će banke konačno imati izveštaje koji ne ispunjavaju samo formu, već će sadržati krucijalne informacije za donošenje odluka. Sa druge strane, NBS će imati uvid u pravu sliku stanja u bankarskom sektoru, što će dovesti do optimizacije pri donošenju odluka.

Specifičnost našeg tržišta je činjenica da će određeni broj banaka dobiti podršku iz svojih matica u inostranstvu, što čini većinu bankarskog sektora. To može uticati na ubrzavanje procedure, ali se mora uzeti u obzir i potreba prilagođavanja našem tržištu.

- Praktično, na osnovu novih odluka NBS koje se tiču harmonizacije domaće regulative sa "Bazel II" standardima, naše banke su u obavezi da razvijaju sveobuhvatni sistem za upravljanje rizicima koji će biti u potpunosti prilagođen njihovom poslovanju, što je uostalom i jedan od osnovnih zahteva drugog stuba "Bazela II". Drugim rečima, potpuno prepuštanje upravljanja rizicima matičnim bankama bez odgovarajućeg transfera znanja neće biti moguće. Proces uspostavljanja takvog sistema možda jeste zahtevan, ali u mnogome doprinosi izgradnji ljudskih i informacionih kapaciteta, koji su od suštinske važnosti ne samo za buduće upravljanje rizicima, već i za celokupno poslovanje banke – navodi Božović za "eKapiju".

Kao što je slučaj bio u zapadnim ekonomijama, smanjivanje potrebnog kapitala može dovesti do smanjenja troškova poslovanja banaka, i nadalje, smanjivanja kamatnih stopa. Međutim, mora se uzeti u obzir specifičnost našeg bankarskog sektora.

"Bazel III"

Bazelski komitet je 12. septembra ove godine izglasao odluku o uvođenju najnovijih "Bazel III" standarda na razvijenim tržištima. "Bazel III" predstavlja nadgradnju "Bazela II". Novi set pravila će, između ostalog, podrazumevati povećanje oprativnog kapitala, odnosno odvajanje dodatne sume, što bi služilo kao "buffer" u slučaju dodatnih nestabilnosti na tržištu. Pravila podrazumevaju da bankarski sektor prikupi stotine milijardi evra kako bi ispunio zahteve.

Od banaka se zahteva da odnos kapitala i njihove ukupne imovine iznosi 7%, ali je dugi rok za početak primene tih propisa umirio strahovanja da će kreditori morati požuriti da prikupe kapital.

Novi zahtev koji propisuje koeficijent kapitala prema imovini predstavlja značajno povećanje u odnosu na trenutni zahtev od 2%, ali je niži u odnosu na očekivanja banaka sa početka godine. Osim toga, rok za primenu propisa je u nekim slučajevima produžen sve do januara 2019.

Banke u Evropi će u većini slučajeva morati povećati kapital, posebno u Nemačkoj, Španiji i još nekim zemljama.

- Biće potrebno prikupiti stotine milijardi evra - izjavio je član Upravnog veća Evropske centralne banke i čelnik Bazelskog komiteta za nadzor banaka Nout Wellink.

- Banke će morati godinama zadržavati ostvareni profit, koji neće moći podeliti deoničarima ili utrošiti za isplatu bonusa. Nadalje, neke banke će morati nabaviti dodatna sredstva na tržištu kapitala - istakao je Wellink.

Prvobitna očekivanja su bila da će "Bazel III" pri implementaciji imati isti uticaj kao i dolazak krize 2008. godine, što bi ugrozilo rast ekonomija, međutim rok do 2019. godine omogućava postepeno prilagođavanje banaka novim uslovima.

I dok je u bankarskom sektoru bilo protivljenja, sa druge strane, uvođenje "Bazel III" standarda podržali su Evropska komisija, Međunarodni monetarni fond, Komitet evropskih bankarskih supervizora (CEBS) i gotovo sve vlade zapadnih zemalja uključenih u rad Bazelskog komiteta.

Autor teksta: Slobodan Vasić, ekonomski analitičar