Srpsko varanje stranih investitora - Čiji su 13 ha u blizini autoputa Beograd-Novi Sad?

Kineski investitori koji su za zemljište od 13 hektara u blizini auto puta Beograd - Novi Sad, platili 7 mil EUR ostali su i bez zemljišta i bez novca.

Zbog niza spornih odluka suda i nadležnih institucija Beograd je izgubio investiciju vrednu 100 mil EUR.

Podneto je nekoliko tužbi, ali u ovom trenutku nije jasno kome je zemljište koje je prodato zapravo pripadalo i kome pripada? Državi, preduzeću PIK Zemun, firmi "Žito Dunav" koja je zamljište prodala ili kozorcijumu kineskih preduzetnika.

Kineski investitori kupili su pre dve godine od privatne firme "Žito Dunav" zemljište od 13 hektara za oko 7 mil EUR.

Planirali su da izgrade najveći tržni centar na Balkanu. Dokumentacija koja im je prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora ponuđena na uvid bila je validna, ali se ubrzo ispostavilo da to zemljište nije ni moglo da bude prodato jer pripada državi, a ne "Žito Dunavu".

Jin Dongrong, predstavnik konzorcijuma "Feniks" kaže da su kineski investitori preko posrednika i advokata u IV Opštinskom sudu u Zemunu i Katastru proverili dokumentaciju a potom potpisali ugovor.

- Ljudi koji rade u sudu i Katastru pokazali su nam papire i garantovali da je sve u redu. U Kini je sud jako važna institucija koja ima veliku moć i niko ne sumnja u njega. Nakon što smo u aprilu 2008. godine uplatili poslednji iznos sume od sedam miliona evra, trebalo je da u roku od mesec dana dobijemo dozvole za izgradnju. Međutim negde pred istek tog roka od mesec dana, poslednjeg dana, dobili smo obaveštenje od tužilastva ili pravobranilaštva da je doneta odluka suda i da ta zemlja pripada državi - kaže Dongrong.

Problemi sa zemljištem koje je koristilo društveno preduzeće PIK Zemun nastali su još 2003. godine. Naime, po tadašnjem zakonu PIK Zemun ima pravo korišćenja i na državnom zemljištu i na zemljištu koja je društvena svojina, a koje pripada preduzeću.

Nadležne institucije, kako se ispostavilo, godinama nisu vodile računa o tome koliko hektara je državno, a koliko hektara društveno vlasništvo.

Vremenom rukovodstvo PIK Zemuna, uz pomoć zemljišno-knjižnog odeljenja IV Opštinskog suda, praktično državno zemljište pretvara u društveno i upisuje se kao korisnik. Potom to zemljište prodaje.

Jedan od takvih primera je prodaja 13 hektara, danas spornog zemljista 2003. godine privatnoj firmi "Žito Dunav" čiji je vlasnik Perica Barišić. Ugovorena cena je u tom trenutku bila oko 510.000 EUR.

Iako je u međuvremenu urađena revizija kojom je utvrđeno da zemljište pripada državi, Barišić pre dve godine prodaje istu tu parcelu Kinezima, ali za skoro 15 puta veću cenu, odnosno za 7 mil EUR.

Srđan Protić, advokat Perice Barišića kaže da Barišić pri prodaji nije znao da je zemljište na bilo koji način sporno.

- Mi uopšte nismo znali, niti smo po prirodi svog statusa stvari mogli znati da neko vrši reviziju statusa našeg zemljišno – knjižnog položaja. Niko nas nije obavestio o tome - navodi Barišić.

Međutim, u trenutku kada je revizijom utrvđeno da je zemljište državno, sudija zemljišno-knjižnog odeljenja IV Opštinskog suda Vesna Milojević, prihvata zahtev vlasnika "Žito Dunava", Perice Barišića i donosi rešenje kojim Barišić 2008. godine umesto prava korišćenja dobija pravo svojine nad zemljištem koje je kupio od PIK-a Zemun.

Tada "Žito Dunav" žuri da proda zemljište i samo nekoliko dana pre isteka predviđenog žalbenog roka potpisuju ugovor o kupoprodaji sa kineskim investitorima.

Republičko pravobranilaštvo se žalilo, pa u ovom trenutku traju postupci. Istovremeno, kineski investitori izgubili su i novac i zemljište.

Miroslav Čučković, član gradskog veća, rekao je da je u čitavom ovom lancu kupoprodaje oštećena i država.

- Suštinski tu je oštećena i država jer oni koji su tu zemlju prodali Kinezima nisu smeli da steknu pravo da koriste to zemljište jer sve pravne radnje koje se tiču PIK Zemuna od tog datuma su pravno nistavne. I "Žito Dunav" i sami Kinezi su trebali da vode računa šta kupuju. Ukoliko sud donese presudu da je to zemljište državno mi ćemo ga moći opet prodati Kinezima, a ovaj novac koji su već dali "Žito Dunavu" neka naplate od "Žito Dunava". Trebali su da paze šta kupuju - kaže Čučković.