"Green deal mnogo košta nemačke firme, još nije vreme za odustajanje od motora sa unutrašnjim sagorevanjem"

Indeks potražnje u Nemačkoj industriji 18 meseci od početka pandemije pokazuje rast, ali zaostaje indeks proizvodnje, rečeno je na vebinaru pod nazivom "Restartovanje evropskog motora: Ekonomski razvoj i poslovne šanse u Nemačkoj, u organizaciji Nemačko-srpske privredne komore (AHK Srbije).

- Procep između tražnje i proizvodnje nastao je zbog prekida u svetskim lancima snabdevanja. U istočnoj hemisferi još nije postignut raniji nivo snadevanja i zato u Nemačkoj imamo zatvaranje delova proizvodnje, naročito u automobilskoj industriji automobila, zbog nedostatka čipova. Kompanije odustaju od kineskih snabdevača, a potraga za novim snabdevačima i njihovo menjanje povećava cene proizvoda – kaže Volker Treier, član IO Udruženja nemačkih privrednih komora (DIHK), dodajući da će rasti i kamatne stope.

- To su glavni globalni izazovi koji utiču na biznis u Nemačkoj, ali pritom treba imati na umu i da, iako nije lako peoblikovati lance snabdevanja, između ostalog i zato što je logistika još uvek izazov, tu ima i poslovnih šansi, recimo prilika za pronalaženje novih tržišta – navodi Treier.

Problem je i što, prema njegovim rečima, nemačka industrija, pogotovo u sektoru proizvodnje, još nije dostigla adekvatan nivo investicija u odnosu na izazove koji slede i koje su potrebne da podrže jačanje ekonomije.

- Smanjenje nesigurnosti investitora očekujem nakon izbora, kada će kompanije imati bolje procene za svoja ulaganja, ali je sada nedostatak investicija osetan, a potpuni oporavak ne oseća se ni na stranji potrošnje – smatra Treier, koji kao problem u domenu investicija vidi i preveliku "nemačku samouverenost da bi dovodili investitore".

Ilja Nothnagel, takođe član IO DIHK, isitče da je pre pandemije Nemačka bila jako uspešna privreda, te da postoji uverenje, koje se nameće u izbornoj kampanji, da će tako biti i posle pandemije.

- Ipak, to možda neće biti tako. Svet se menja zbog korone, i to brzo. Izazovi digitalizacije i inovacija, to je ono što budući kreatori politika moraju da imaju na umu. Industrija u Nemačkoj ima veliki ima jaku udeo u BDP-u, pa je i udar na celu ekonomije veliki. Kompanije pokušavaju da povrate gubitke nastale usled pandemije, ali to se još ne događa, naročito u sektorima trgovine, turizma, usluga – navodi Nothnagel, dodajući da se ljudi još ne vraćaju šopingu u tržnim centrima i i dalje naručuju hranu online.

Po njegovoj oceni, izazov nije samo transport i snabdevanje, već i domaći izazovi – najpre visoka cena struje za industriju, a posle toga i nedostatak kvalifikovane radne snage i digitalizacija.

- Najveći problem za kompanije je cena struje za industrijske potrošače, koja je veća nego u drugim evropskim zemljama. U tom domenu potrebne su investicije u nove tehnologije, međutim, tu je potrebno prilagoditi i poresku politiku, tako da ima tu i nasleđenih problema, od pre korone – kaže Nothnagel.

Dodaje da će problem za privredu biti i nastavak poslovanja bez pomoći države.

- Te ekonomske stimulacije za kompanije više neće biti toliko kao u prethodnom periodu, osim za one koji prelaze na obnovljive izvore – navodi Nothnagel. Kada je reč o obnovljivoj energiji, Treier kaže da je vodonik velika nada za prevazilaženje klimatskih izazova u svetu, ali ocenjuje i da Green Deal puno košta nemačke kompanije.

- Da bi se ti troškovi pretvorili u šanse, potrebne su nam nove tehnologije, a njih još nema. S druge strane, zahtevi da se odustane od uglja su tu, a pitanje odakle vodonik ostaje otvoreno. Jasno je da mi nismo trenutno u mogućnosti da taj vid energije inkorporiramo u proizvodnju automobila. I to je po meni zadatak za sledeću vladu, da otvori mogućnost neodustajanja od unutrašnjeg sagorevanja, nema još tehnologije da zamenimo tu tehnologiju, ali svakako možemo biti otvoreni za to – poručuje Treier.

B. P.

AHK Srbija

Nemačko srpska privredna komora

Udruženje nemačkih privrednih komora

DIHK

Volker Terier

Ilja Nothnagel

nemačka privreda

potražnja

rast

oporavak

koronavirus

pandemija

lanci snabdevanja

prekid

investicije

vodonik

automobilska industrija

unutrašnje sagorevanje

fosilna goriva

obnovljivi izvori energije