Zašto graditi sportske hale i sale od drveta – Aduti koji dolaze iz firme "LKV Centar"

U poslednje vreme smo svedoci dobrih trendova koje pokreću sportski klubovi, lokalna samouprava i predstavnici državne uprave zadužene za omladinu i sport, prosvetu i Nacionalni investicioni plan, a u vezi su sa izgradnjom sportskih sala i hala širom naše zemlje. Klubovi shvataju da je posedovanje sopstvene sale preduslov za prave sportske ambicije i održavanje kvaliteta, a predstavnici države se sve više trude da mlade sa ulice i od prekomernog korišćenja računara uvedu u sportske hale, kako ne bi sve dublje i dublje klizili na gradaciji stanja i zdravlja nacije.

Grade se (ili planiraju) uglavnom objekti gabarita rukometnog igrališta, sa teleskopskim tribinama koje mogu da prime 300-400 gledalaca, uz neophodni prostor za svlačionice, klupske prostorije, mali ugostiteljski objekat, teretanu, manju prostoriju za tzv. male sportove, uz zahteve da visina objekta zadovolji domaće standarde za odbojku i košarku.

To su dobri trendovi, ali ih često "pokvare" neznanje i kriterijum "najniže cene" po kome se obično raspisuju javne nabavke. Držeći se one izreke "Nisam dovoljno bogat da bih kupovao jeftine stvari", urednički tim "eKapije" je inicirao forum sa stručnjacima iz ove oblasti, želeći da budućim investitorima u sportske objekte pomognemo odgovorima na pitanja - o čemu bi sve trebalo da razmišljaju, kako se ne bi zavaravali samo inicijalnom cenom, već i da misle o tome šta ih čeka već narednog dana, kada počnu da stižu računi za energiju, popravke, zamenu materijala koji stari, održavanje, čišćenje i sl.

Poznati i priznati predstavnici firmi koji na tržištu Srbije već više godina nude i realizuju sportske hale primenom drvenih, čeličnih i betonskih konstrukcija govore za "eKapiju".

Ovog puta odgovore dobijamo od prof. Vojislava Kujundžića, poznatog stručnjaka u oblasti drvenih konstrukcija, osnivača kompanije "LKV Centar".

eKapija : Profesore, koja tehnologija dominira u izgradnji sportskih i industrijskih objekata ?

Dvadeseti vek je sa pravom nosio naziv veka betona i čelika .Čelik i posebno beton su se vrlo rado koristili u arhitekturi i građevinarstvu, najviše zahvaljujući odličnim tehničko - tehnoloskim karakteristikama. Tu je i ležala opasnost od zloupotrebe armiranog betona, jer je građevinarstvo bilo orijentisano ka masovnoj izgradnji objekata različite namene. Često se činilo da betona ima previše i da preti opasnost od izolacije korisnika – čoveka od njegove životne sredine.

U takvoj situaciji, kada su, takoreći, iscrpljene inače velike tehnološke, funkcionalne i estetske mogućnosti i vrednosti u izgradnji betonom i čelikom, pojava savremenih drvenih konstrukcija, u drugoj poloovini prošlog veka znači zaokret u otuđivanju arhitekture od prirodne sredine.

Funkcionalne mogućnosti, koje arhitekturi i građevinarstvu pružaju savremene konstrukcije u drvetu, su takve da se može smatrati da je drvo materijal koji najviše obećava u budućnosti.

Elegancija forme, harmonija oblika i istinska toplina ambijenta su atributi koji s pravom stoje uz moderna ostvarenja u drvetu. Drvo nije ni skup ni luksuzan materijal, ali, posmatrajući ostvarenja koja je čovek izveo u drvetu, ono je svakako zaslužilo naziv plemenitog materijala

Mehaničke karakteristike drveta - osnovni preduslov za uspešnu eksploataciju materijala u konstrukcijama, odavno su poznate po svojim visokim vrednostima. Ako se ovome doda izvanredno mala sopstvena težina drveta i činjenica da ono ne mora da bude deficitaran građevinski materijal, jer se može uzgajati i planirati proizvodnja osnovne sirovine, jasno je da uticaj drveta na naše arhitektonsko stvaralaštvo ne može da bude bez značaja.

eKapija : Predstavite nam neka konstrukciona upoređenja drvenih i betonskih konstrukcija

Drvo je materijal koji može da podnese, paralelno svojim vlaknima, izvanredna naprezanja. Naponi pri kojima dolazi do loma usled pritiska u pravcu vlakana jednaki su naponima loma najviših marki betona koje se danas upotrebljavaju u građevinarstvu. Zapreminska masa ugrađenog drveta je oko 600 kg/m3. Zapreminska masa armiranog betona je 2.500 kg/m3, što jasno pokazuje da je udeo iskorišćenja naprezanja poprečnog preseka usled sopstvene težine najmanje četiri puta manji kod drveta u odnosu na beton u štapovima istih dimenzija. Ovo može biti vrlo značajan podatak kada su u pitanju sistemi velikih raspona i malog pripadajućeg opterećenja, naročito sa ekonomskog aspekta.

Tehnologija je drvnoj industriji ponudila vrlo kvalitetne lepkove, uz čiju se pomoć danas može napraviti lepljena lamelirana greda od drveta dužine i preko pedesetak metara, sa poprečnim presekom čija visina uveliko prelazi meru od jednog metra. Takvo drvo, koje ima odlike dobrog masivnog materijala i sasvim nove dimenzije, se sa mnogo uspeha može upotrebiti pri realizaciji savremeno koncipiranih objekata različite namene. Sa druge strane pojavom specijalnog spojnog sredstva - metalnog konektera, kojim se formiraju čvorne veze štapova rešetkastih statičkih sistema, čiji su štapovi ispune, gornjeg i donjeg pojasa u jednoj ravni, otvaraju se mogućnosti proizvodnje drvenih struktura na veoma ekonomičan i racionalan industrijalizovan način u specijalizovanim radionicama i fabrikama u velikim serijama, na radnim pistama, uz upotrebu savremene opreme odakle se transportuju na gradilište. Na taj način rad sa gradilišta je u najvećoj meri prenet u radionice, što ima izutetnog uticaja na brzinu građenja bez velikih klimatskih ograničenja i na ekonomiju građenja.

Fleksibilnost primene savremenih sistema drvenih konstrukcija omogućava da se veoma ekonomične konstrukcije u drvetu sreću u objektima različite namene:

· javni i industrijski objekti: fabričke hale, skladišta, garaže, supermarketi, montažne sajamske hale, tržnice, aerodromi, železničke stanice, prodajni saloni nameštaja ...

· sportski objekti: sportske dvorane, univerzalne dvorane, teniske dvorane, pokriveni plivački bazeni, tribine na stadionima, i pokrivena klizališta ...

· poljoprivredni objekti: farme za uzgoj krava, farme za uzgoj ovaca, peradske farme, skladišta veštačkog đubriva, hangari za poljoprivredne mašine ...

eKapija : Koliko ćemo dugo eksploatisati sportski objekat izgrađen od drveta ?

Razna impregnaciona sredstva, premazi i lakovi, koji se danas upotrebljavaju kao oplemenjivači drveta, štite ga u isto vreme i od napada insekata i gljivica, a uspešno sprečavaju povećanje vlažnosti drveta u sredinama gde je vlažnost nestalna ili povišena, pa je i ovaj treći uzrok propadanja drveta sveden na minimum. Naravno, treba istaći i činjenicu da, pored hemijskih zaštitnih sredstava, vrlo važnu ulogu igraju pravilno koncipiran konstruktivni sistem, pravilno projektovani detalji, savesno izveden objekat, bez grešaka u materijalu, bez oštećenja u samoj konstrukciji ili pokrivaču i fasadi, bez pojave vlažnih i nedovoljno provetrenih uglovi niti mesta na kojima se može skupljati nečistoća ili prašina. Na ovakav način obezbeđen objakat biće praktično neograničenog veka, uz izvanredno male troskove odrzavanja i u najagresivnijim sredinama.

Na primer, u plivačkim bazenima, gde je povećana vlažnost vazduha, gde je sredina izrazito agresivna drvo se pokazalo kao materijal koji uz najmanje troškove održavanja u eksploataciji ima najduži vek trajanja. Iskustva stečena na tom planu su već vrlo velika i pozitivna. Pored izvedenih pokrivenih plivačkih bazena u Ivanjici, Beogradu, Gornjem i Donjem Milanovcu, sve je veći zahtev projektanata i investitora za izgradnjom u ovoj tehnici, a to je izvanredna potvrda kvaliteta već izvedenih konstruktivnih sistema.

eKapija : Kako „stojimo“ sa termo-izolacijom ?

Budući da drvo poseduje izuzetane termo - izolacione osobine, to je pojava hladnih mostova u elementima konstrukcije od drveta nemoguća, a time i pojava kondenzacije i vlage u objektima.

eKapija : Sigurno se jako često susrećete sa predrasudama investitora vezanim za drvo kao materijal koji lako gori ?

Slobodno se može reći da su u pojedinim slučajevima konstruktivni sistemi u drvetu neuništivi u požaru. Ova na prvi pogled apsurdna tvrdnja dobija svoj puni smisao ako se ponašanje ovog građevinskog materijala u požaru podrobnije sagleda. Protivpožarnu otpornost građevinskih konstrukcija karakterišu dva kriterijuma: zapaljivost materijala i njihovo ponašanje u požaru.

Delovanje ekstremnih požarnih temperatura izazvanih sagorevanjem uskladištenog materijala u jednom industrijskom skladištu, sa tehničkog gledišta, razara sve materijale. Međutim razlika u materijalima postoji samo u njihovom ponašanju u periodu koji prethodi pojavi kritičnih razornih temperatura, pri temperaturama koje ne razaraju materijal.

Tako, na primer, čelik već na temperaturi od 550°C, koja je daleko niža od njegove tačke topljenja, znači pre potpunog razaranja agregatnog stanja, gubi sve svoje mehaničke karakteristike i prestaje da bude građevinski materijal: moduo elastičnosti naglo pada, pojava velikih deformacija je očigledna i usled toga dolazi do urušavanja objekta iako čelik nije zapaljiv materijal i nije došlo ni do njegovog razaranja.

Armirani beton, takodje nesagoriv materijal, pri povišenoj temperaturi počinje da puca, da se kruni usled smanjenja čvrstoće i da se jako deformiše usled gubljenja moći nošenja armature.

Drvo u požaru gori. Međutim, drvo pri gorenju ne menja bitno svoje mehaničke karakteristike i to je kvalitetna razlika u odnosu na beton i čelik. Pri nastajanju kritičnih požarnih temperatura, drvo je stabilan materijal i u tome je njegova prednost nad drugim građevinskim materijalima.Ovaj kvalitet drveta, kao građevinskog materijala, zasniva se na njegovoj osobini da je izvanredan termički izolator. On se još više ističe činjenicom da se pri sagorevanju na površini drveta stvara nagorela skrama koja samo povećava otpornost sprovođenju toplote. Izlaganje središta drvenog elementa visokim temperaturama je usporeno, ako ne čak i sprečeno, pa praktično masa unutar poprečnog preseka drvenog štapa nije uopšte poremećena.

Pri temperaturi od 200°C do 250°C iz površinskih slojeva drvenog elementa izdvajaju se lako zapaljivi gasovi, koji se usled delovanja spoljnih uticaja pale. Ako je temperatura spoljnog uticaja konstantna i ne povećava se, ugljenični sloj nagorelog drveta će stvoriti izolacionu skramu, koja će štititi dublje slojeve drveta od povišene temperature. Na taj način prestaje izlučivanje lako zapaljivih gasova iz drveta i plamen se gasi - drvo prestaje da gori.

Pod ovakvim uslovima, pa čak i pri povećanoj temperaturi, drvo je neuništiv materijal, praktično nesagoriv. Pitanje je samo koliko je površinski sloj drveta oštećen. Ukoliko je spoljni uticaj takav da temperatura raste, a tom rastu pripomaže i sagorevanje samih nosača, napadnuti elemenat će izgoreti pri nastajanju kritične požarne temperature, kao i svaki drugi materijal. Za elemenat konstrukcije od drveta je značajno da on ne gubi moć nošenja trenutno, pri izbijanju požara, i da se konstrukcija ne urušava. Pretvaranje površinskog sloja drveta u ugljenični sloj, čime se javlja redukcija dimenzija poprečnog preseka konstruktivnog elementa, teče vrlo lagano: 0,3 do 0,5 mm/min. To znači da se pri velikim požarnim temperaturama, za vreme od jednog časa, drveni presek smanjio za najviše 3.0 cm po obimu.

Kod velikih poprečnih preseka, kakvi su po pravilu preseci elemenata konstruktivnog sklopa većih raspona, ovo smanjenje dimenzija poprečnog preseka za vreme od jednog časa ne predstavlja opasnost od iscrpljenja nosivosti elemenata i njihovog rušenja, čime se omogućuje evakuacija ljudstva i materijalnih dobara iz ugroženog objekta.

Iz ovih razloga se objekat sa konstrukcijom od drveta može smatrati daleko sigurnijim i bezbednijim u eksploataciji od objekata u drugim materijala.

Isto tako, nikakve posebne protivpožarne mere, osim ustaljenih, se ne moraju preduzimati da bi se konstrukcija zaštitila od delovanja vatre. Neophodno je da se izvedu minimalni poprečni preseci, koji garantuju sigurnost u požaru za određeni period do intervenicuje protivpođarnih službi, što je i propisima predvidjeno.

Najzad sanacija drvenih objekata posle gašenja požara je jednostavangrađevinski zahvat, što kod objekata od drugog materijala nije slučaj, a što, takođe ima uticaja na ekonomičnost građenja.

eKapija : Sve vreme Vam postavljamo pitanja i koristimo termin „izgradnje sportskih objekata od drveta“. Da li pričamo o jednoj ili više tehnologija ?

U našoj grđevinskoj praksi, na početku 21. veka, izdvojila su se dva tehnološka postupka u primeni drveta. To su Sistem lakih krovnih i lepljeno lamelirano drvo vezača, sistemi koji veoma dobro dopunjuju, jer gama nosača u sistemu LKV pokriva male i srednje raspone, a nosači u tehnici lepljenog lameliranog drveta veoma konkurentno pokrivaju velike raspone i preko 100,00 metara.

Sa tehnološko - proizvodnog aspekta Laki krovni vezači predstavljaju produkt koji se može proizvoditi na industrijski način u velikim serijama. Uz minimalne troškove izrade i uskladištenja, transporta i montaže, uz pojavu posebnih spojnih čvornih sredstava ovakav sistem konstrukcije krovova se snažno nameće modernom građevinarstvu. Ovaj tip konstruktivnih elemenata vrlo brzo je postao posebno poglavlje u razvoju konstruktivnih sklopova u drvetu. Mogućnosti zadovoljavanja svih potrebnih uslova koji se postavljaju pred krov, pa čak i nekad vrlo teški arhitektonski uslovi, daju puno pravo korišćenja ovog novog tipa konstruktivnog sklopa u drvetu.

Sračunati na opterećenja kao klasični vezači, montirani sa lakoćom, a zaštićeni protiv insekata i gljivica, krovovi sa lakim krovnim vezačima pružaju istu sigurnost i trajnost kao i klasičan krov. Ovog puta je reč o jednom proizvodu na visokom tehničkom nivou, koji je uz sve i vrlo rentabilan.

U poslednjih petnaestak godina Sistem LKV doživljava nagli razvoj. Postaje nezamnljiv konstruktivni sistem kod pretvaranja ravnih krovova u stambena potkrovlja. U Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Banja Luci, Brčkom, Bjeljini, Nikšiću i mnogim drugim mestima u Srbiji i Crnoj Gori grade se krovovi različitih objekata, za sve vrste krovnih pokrivača.

Posebno mesto LKV sistem zauzima u izgradnji sportskih objekata za mali fudbal, uključujući i neke male sportove. Dvozglobni rešetkasti lukovi, koji nose pokrivač od plastificirane tkanine primenjeni su na već desetak objekata takve namene. Krovna konstrukcija Sportske dvorane u Medveđi, raspona 29.00 m izvedena je u sistemu rešetkastog LKV nabora, kao prva u familiji naborastih krovova, koje odlikuje izuzetna eknomičnost i puni estetski doprinos arhitekturi sportskih objekata.

LKV krovovi industrijskih, poljoprivrednih i skladišnih objektata sa uspehom konkurišu takvim konstrukcijama u čeliku i betonu i po ceni i po brzini izgradnje. Nosilac razvoja ove tehnologije je, u našoj sredini, preduzeće LKV CENTAR, iz Beograda, koje je projektovalo, proizveli i montiralo krovove širom Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine

Dakle, sistem Lakih krovnih vezača pokazuje sve pozitivne preduslove za primenu drveta u savremenoj arhtekrturi i građevinarstvu. Dokazani kvaliteti iz oblasti građevinske fizike, kakvi su izuzetna akustična i termoizolaciona svojstva, bez pojave kondenzacije i vlage, sa mogućnostima primene u otvorenoj prefabrikovanoj gradnji, koju karakteriše i fazna gradnja, uz izvanredne mogućnosti da odgvori svim funkcionalnim, oblikovnim i estetskim zahtevima drvo kao konstrukcioni i graditeljski materija stavlja u istu ravan sa betonom i čelikom, a u primeni drveta u konstrukcijama sportskih objekata neretko i ispred ovih materijala, ako su odlučujući faktori ekonomišnost i brzina gradnje. Perspektive razvoja konstruktivnih sistema u drvetu su veoma široke i obećavaju visoki plasman u primeni tokom novog, dvadeset prvog veka.

Učesnici foruma

Drvo : Aduti koji dolaze iz firme LKV Centar i Piramida

Čelik : Aduti koji dolaze iz firme : Trimo inženjering i Lindab

Beton : Aduti koji dolaze iz firme : Napred i Deneza M

LKV centar Beograd

Vojislav Kujundžić

sportski klubovi

sportske sale

sportske hale

sportske dvorane

školske sale

drvene konstrukcije

konstrukcije u drvetu

naprezanja

zapreminska masa

lepljena lamelirana greda

čvorne veze štapova rešetkastih statičkih sistema

rešetkasti statički sistemi

fabričke hale

skladišta

garaže

supermarketi

montažne sajamske hale

tržnice

aerodromi

železničke stanice

prodajni saloni nameštaja

univerzalne dvorane

teniske dvorane

pokriveni plivački bazeni

tribine na stadionima

pokrivena klizališta

farme za uzgoj krava

farme za uzgoj ovaca

peradske farme

skladišta veštačkog đubriva

hangari za poljoprivredne mašine

Donji Milanovac

termoizolacija

kondenzacija

vlaga

požar

protivpožarna otpornost

Sistem lakih krovnih konstrukcija

lepljeno lamelirano drvo

krovne konstrukcije

krovovi

Sportska dvorana u Medveđi