Kvartalni monitor: U Srbiji ove godine veći privredni rast, zaposlenost i zarade, ali i inflacija i dugovi

Razultati privrede Srbije u ovoj godini su relativno dobri jer su snažni fiskalni i monetarni stimulansi, koje je primenila Vlada, podstakli privredni rast, zaposlenost i zarade, ali su porasli i inflacija, javni i spoljni dug, rekao je danas u Beogradu autor publikacije "Kvartalni monitor" Milojko Arsić.

- Na ostvarene rezultate su ključno uticale mere ekonomske politike Srbije, ali i kretanja u svetskoj privredi, a naročito u EU. Oporavak privrede Srbije podstaknut je i rastom svetske privrede koja je povećala tražnju za proizvodima iz Srbije, zatim rastom direktnih stranih investicija i niskim kamatnim stopama - rekao je Arsić na promoci novog broja "Kvartalnog monitora" koji izdaju Ekonomski fakultet u Beogradu i Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN).

Arsić je istakao da su strukturne reforme u drugom planu, što se može pravdati pandemijom korona virusa, ali da bi zato trebalo da budu spremne za primenu kad prođe pandemija.

Dodao je da je rast cena na svetskom tržištu uticao na povećanje inflacije u Srbiji, a da pogoršanje makrekonomskih neravnoteža još uvek nije previše rizično.


Privredna aktivnost u drugom kvartalu u Srbiji je premašila pretkrizni nivo za 2,3 odsto, što je slučaj sa većinom privreda u centralnoj i istočnoj Evropi, dok zapadnoevropske privrede još uvek nisu dostigle pretkrizni nivo.

Iako postoje određeni problemi i rizici, za sada provlađuju faktori koji ukazuju da će rast privrede Srbije biti brži nego što je do skora prognozirano, autori publikacije su raniju prognozu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) od šest odsto povećali na 6,5%.

- Na privredni rast u Srbiji negativno će uticati suša, posebno na sektore poljoprivrede, elektroprivrede i prehrambene industrije - kazao je Arsić.

Dodao je da su javne investicije manje od plana, što je uticalo, zajedno sa većim prihodima, da je i budžetski deficit manji nego što je planirano.

Inflacija u Srbiji je, kako je na predstavljanju publikacije rečeno, nastavila da ubrzava rast od početke drugog kvartala, pa je u avgustu dostigla 4,3% na međugodišnjem nivou, što je njen najviši nivo u prethodnih osam godina.

Iako inflacija, po njihovoj oceni, još nije izašla iz ciljnog koridora Narodne banke Srbije (NBS), nije isključeno da će se to dogoditi u narednim mesecima i da će, kako je rekao Arsić, na kraju godine inflacija biti pet odsto.

Procenjeno je da je rast inflacije u Srbiji, slično kao i u svetu, rezultat nemogućnosti ponude da prati rast agregatne tražnje koji je podstaknut fiskalnom i monetarnom ekspanzijom.

U slučaju da se u narednim mesecima nastavi rast inflacije kao i da se ona proširi na širi skup proizvoda, biće, kako su naveli, neophodno da se poveća restriktvnost monetarne politike.

- Suficit u tekućem platnom bilansu, koji je bio ostvaren u prvom kvartalu, pokazao se kao privremen jer je već u drugom kvartalu došlo je do snažnog zaokreta, ostvaren je deficit od 570 mil EUR, što je 4,4% BDP-a - naveli su autori "Kvartalng monitora".

Porast tekućeg deficita u drugom kvartalu u odnosu na prvi kvartal posledica je, kako su rekli, prvenstveno povećanja deficita u spoljnotrgovinskoj robnoj razmeni od oko 600 mil EUR.

Povećanje trgovinskog deficita delom je, po njihovoj oceni, posledica unutrašnjih činilaca, kao što je visoki rast privatne potrošnje, koji je omogućen fiskalnom i monetarnom ekspanzijom, dok je drugim delom posledica rasta cena proizvoda koje Srbija uvozi, energenata i repromaterijala.

- Mada je deficit u tekućem platnom bilansu znatno povećan, on je i dalje niži nego u pretkriznom periodu i u potpunosti je finansiran stranim direktnim investicijama - ocenili su autori "Kvartalnog monitora".

Ukazali su da je diskalni deficit u prvih sedam meseci iznosio samo šest milijardi dinara što je višestruko manje od plana, a taj rezultat je najvećim delom posledica većih prihoda države, ali i znatno slabije realizacije javnih investicija u odnosu na plan.

Autori "Kvartalnog monitora" su rekli da uz očekivani sezonski rast fiskalnog deficita u preostalom delu godine procenjuju da će fiskalni deficit, uz postojeće politike, biti manji od pet odsto BDP, umesto planiranih sedam odsto.

Fiskalno odgovorna politika bi, kako su ocenili, podrazumevala da se manji fiskalni deficit u ovoj godini iskoristi za povećanje javnih investicija u narednoj, dok bi eventualno odobravanje dodatne neslektivne pomoći građanima i privredi predstavljalo primer fiskalno neodgovorne i ekonomski neefikasne politike.

Dodali su da na tržištu rada u drugom kvartalu preovlađuju pozitivni trendovi, kao što su međugodišnji rast broja formalno i neformalno zaposlenih za 3,8% i rast registrovane zaposlenosti od 3,3%.

Promene u strukturi zaposlenosti su pozitivne jer brže raste zaposlenost u privatnom nego u javnom sektoru, dok je učešće neformalne zaposlenosti u ukupnoj znatno smanjeno.

Međugodišnji realni rast zarada u drugom kvartalu od 6,4%, autori "Kvartalnog monitora" su ocenili kao relativno visok, dok su zarade preračunate u evrima porasle za skoro 10%, kao posledica kombinacije inflacije i fiksnog nominalnog kursa.

Fondacija za razvoj ekonomske nauke Beograd

Ekonomski fakultet Beograd

Kvartalni monitor

Milojko Arsić

inflacija

dugovi

privredni rast

zaposlenost

tekući deficit

oporavak

koronavirus