Najnoviji trendovi u uređenju dvorišta - Pandemija pokrenula talas promena

Zelene površine u gradovima sve su ređe, iako nas promena klime sve češće upozorava da bi takvu praksu trebalo da promenimo. Pandemija je pozitivno uticala na odnos prema dvorištima, terasama i zelenilu upošte i pokrenula talas promena, a naredni period pokazaće kako će se taj trend razvijati. Ipak, iako su ljudi tokom karantina "otkrili" da imaju dvorišta i okrenuli se njihovom uređenju, najčešće zahtevaju, kako navodi Marija Ostojić iz Udruženja pejzažnih arhitekata Srbije, da nemaju puno posla oko održavanja.

Kako objašnjava, ljudi ne žele da orezuju, okopavaju, pleve i slično. Izbegavaju i listopadno drveće da ne bi morali da skupljaju lišće u jesen, iz mode su izašle i tuje, a sada se traži nešto treće.

- Dekorativne trave su vrlo popularne i one su sada dosta tražene. Takođe već neko vreme je popularna biljka Fotinija, zimzeleni žbun koji se formira i kao mini drvo, i drvo sa više debala - multistem (popularna forma i kod drugih vrsta) živa ograda, na špalirima - uzane forme koje se koriste kao zeleni "paravani" - ističe Marija, koja je i vlasnica firme Bašta Biro.

U nedostatku tla, zelenilo je počelo da se penje na AB ploče podzemnih objekata, na ravne krovove kuća, pa su sve češći zeleni krovovi. Zelenilo takođe osvaja i fasade objekata - kao zeleni zidovi.

Prema rečima naše sagovornice kvalitet zemljišta je jako bitan, a često se zanemaruje.

- Potrebno je da se popravi pre zasnivanja zelenog prostora. Potom su važni mikroklimatski uslovi (izloženost vetru, suncu, mrazu...). Svi ovi podaci se ukrštaju sa željama i idejama korisnika prostora - pejzažni arhitekta na osnovu njih može da da funkcionalno i lepo rešenje. S obzirom na promenu klime, zalivanje je neophodno, poželjan je automatski sistem za zalivanje - savetuje.

Izbor biljaka, dodaje, treba da bude takav, da u svakom delu godine imate neku atrakciuju - cvet plod ili slično.

Pandemija je evidentno uticala na odnos ljudi prema dvorištima, terasama i zelenilu.

- Tokom karantina koji nas je zatvorio prošlog proleća dogodila se eksplozija kupovine biljaka i razne opreme za bašte. Ljudi su shvatili vrednost to malo dostupnog zelenila pa su se ozbiljno angažovali oko uređenja svog okuženja, bilo to veliko dvorište ili tek minijatruni balkon. Povećao se broj porodica koje kupuju seoska imanja sa idejom o preseljenju i životu van zagađenog i prenaseljenog grada - kaže naša sagovornica.

Na pitanje šta nedostaje savremenom uređenju dvorišta, pre svega kada je reč o novogradnji, naša sagovornica kratko odgovora da "nedostaju dvorišta".

Objašnjava da za zelenilo posle gradnje preostaje minimalna površina, a vrlo često je veći deo nad podzemnim etažama.

- Prednja dvorišta nemaju mogućnost sadnje zbog gomile priključaka koji tuda dolaze do objekta. Tako ulice bez drvoreda ostaju i bez značajnijeg zelenila po dvorištima - gole i hladne. Izuzetno nedostaje slobodno tlo uz nove zgrade, ne samo zbog zelenila, već i zbog zemljišta, oticanja vode, bujica...

Smanjenje zelenih površina, prema njenim rečima, još više doprinosi zagrevanju i isijavanju, tj. formiranju toplotnih ostrva.

- Menja se i smanjuje raznolikost živog sveta u okviru mikro lokakacije što direktno utiče na sisteme zelenih površina, životnu sredinu, biodiverzitet... Ovo sve proizilazi iz smanjene svesti o dobrobiti zelenih površina, njenim funkcijama i uticaju na okolinu i sistem uopšte - podvlači Marija.

U javnim prostorima u gradovima pohvaljuje praksu ozelenjavanja ravnih krovova, koji, kako dodaje, u svakom smislu ublažavaju klimatske ekstreme.

- Strani investitori su podigli standard uređenja površina oko poslovnih objekata, pa se sad daleko više vodi računa i o tim javnim prostorima.

Dodaje da bi trebalo bi da se pojača zelenilo ulica i trgova, a to je načešće drveće. Ono je posebno ugroženo zagađenjem, velikim čvrsto zastrtim površinama i podzemnim instalacijama.

- Neophodno je da svaki nov objekat poseduje zelene površine. To može da se postigne samo ako planska dokumenta, a posle lokacijski uslovi sadržajnije tretiraju uslove za zelene površine. Nedostaje i doslednost da planirane zelene površine kroz plansku dokumentaciju, urbanizam i na kraju lokacijske uslove, u svakom svom stepenu dobijaju konkretnije uslove. Najčešće je obrnuto i zahtev odnosno uslovljenost za zelenim površinama od plana do lokacijskih uslova slabi, pa često ni ne postoje u lokacijskim uslovima, a planirani kvadrati rastu - navodi.

Problem podizanja svesti o važnosti zelenih površina u okviru urbanih sredina je prepoznalo i Udruženje pejzažnih arhitekata Srbije.

- Nedostaju pravila struke, pravilnici, zakon o zelenilu… Pa u tom smislu se udruženje, a i mi kao pojedinačni predstavnici udruženja i struke, borimo da zelene površine dobiju potreban i neophodan status i značaj - ističe Marija.