Nelegalni trgovci vrebaju na internetu - Kako da ih prepoznate, a kako im inspekcija staje na put

Upadljivi za kupce, nevidljivi za državu, taktika je tzv. nelegalnih trgovaca. Šire se i na internetu. Ko ne odoli primamljivim ponudama, rizikuje da skupo plati iskustvo, pa i da mu stignu patike različitog broja ili umesto originala falsifikati.

- Potrošači su se najčešće žalili da kada im roba ne odgovara, ne mogu da dobiju povrat novca ili pak da ne mogu robu da zamene. Bilo je pritužbi da stiže oštećena roba, neretko se dešava da uopšte ne mogu da stupe u kontakt sa prodavcem koji im je prodao robu, da ukoliko su kupili preko društvenih mreža budu blokirani - kaže Nikica Jovanović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

Sami sebi blokiramo mogućnosti kada kupujemo od neregistrovanih prodavaca da nas štiti Zakon o zaštiti potrošača.

- Potrošač jedino individualno može da tuži onoga ko ga je oštetio, ukoliko uopšte može da ga identifikuje, ko je pošiljac, ko ga je oštetio, često tu imamo lažna imena, lažne firme - ističe Jovanović.

Ko je pošiljalac vrednosnih, otkupnih paketa, trebalo bi da piše u evidenciji pošte ili kurirske službe, jer su njihovi zaposleni u obavezi da upišu ime, prezime, adresu i broj lične isprave, objašnjavaju u Poštanskoj inspekciji. Još kada bi tu sve bilo po propisu.

- Praksa je pokazala da ponekad neregistrovani trgovci koriste falsifikovane lične karte, da zloupotrebljavaju lične karte drugih lica, kao i da postoji saradnja između zaposlenih kod poštanskih operatora sa neregistrovanim trgovcima kada zaposleni kod poštanskih operatora unose lažne brojeve ličnih isprava - navodi Marija Vučinić iz Odeljenja Ministarstva trgovine za poštanski saobraćaj i nadzor.

Dodaje kada ima elemenata krivičnog dela, obraćaju se tužilaštvu, za prekršaje nadležnom sudu. Govori i šta su otkrili u nadzorima sprovedenim od 2018.

- Pribavljeni su podaci da je ostvarena trgovina, odnosno promet robe neregistrovanih trgovaca kroz poštanske pakete u vrednosti od nekoliko milijardi dinara, svi pribavljeni podaci dostavljeni su tržišnoj inspekciji - kaže Vučinićeva.

Tržišna inspekcija ume da bude u ulozi kupca.

- Mi iskoristimo institut prikrivene kupovine, gde se predstavljamo kao kupci i naručujemo robu od tih trgovaca i kad nam se to isporuči, počinjemo inspekcijski nadzor - naglašava Mirjana Damjanović iz Sektora tržišne inspekcije Ministarstva.

Do neregistrovanih trgovaca na internetu tržišna inspekcija dolazi i softverskim rešenjima - tako su, kažu, u prvoj polovini godine uočili oko 9.000 osoba koje nude lekove, duvan, dijetetske suplemente, robu kojom se povređuje pravo intelektualne svojine.

- Obavestili smo nadležne organe u određenim oblastima, za recimo duvan i intelektualnu svojinu mi smo nadležni, tu smo pokrenuli inspekcijski nadzor u mnogim situacijama kada nam je analiza rizika pokazala da to treba uraditi - dodaje Damjanićeva.

Treba još raditi na jačanju inspekcija, ocenjuje Naled.

- Moramo da povećamo broj onih ljudi koji se time bave, to su naravno inspektori, pre svega u tržišnoj inspekciji, kako bi oni imali više kapaciteta da se time bave u smislu vremena i u smislu kadrova, ali naravno i u smislu daljeg unapređenja procedura kojima raspolažu - poručuje Marko Danon iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj.

Potrošači sami mogu da provere trgovca - lampica da nešto nije u redu treba da se upali, kažu stručnjaci, ako nisu objavljeni podaci poput naziva firme, matičnog broja, adrese. Čak i trgovce koji su to uradili nije zgoreg proveriti na sajtu APR-a.

Nacionalna organizacija potrošača Srbije sastavila je crnu listu sumnjivih trgovaca na društvenim mrežama. Bilo bi dobro, zaključuju stručnjaci, i da se neregistrovani trgovci kažnjavaju oštrije od najniže Zakonom propisane kazne kakve se neretko izriču.