Šta će se dešavati sa inflacijom u narednom periodu i kada možemo očekivati normalizaciju?

On kaže da je Srbija pritom prošla bolje nego mnoge druge razvijenije zemlje Evrope i sveta, jer se međugodišnja inflacija u našoj zemlji održava u ciljanim granicama, dok recimo u Nemačkoj ili SAD nadmašuje zacrtane cifre.

- Povećanu potražnju koja je nadmašivala ponudu imali smo pre svega u energetici, zatim hrani, čak i u sektoru proizvodnje metala. To su bila tri ključna izvora rasta cena, ali kako su se narednih meseci stvari normalizovale, tako su dva najjača izvora inflacije tj. rast cena hrane i energenata popuštala, što se vidi i u samom rezultatu inflacije koja se poslednja dva-tri meseca stabilizovala na međugodišnjih oko 3,3% - kaže Nikolić.

Ističe da je to za Srbiju potpuno prihvatljivo i približno centralnom cilju koji je postavila Narodna banka Srbije (NBS).

Prema njegovim rečima, ukoliko se narednih meseci nastave i održe cenovni pritisci, pre svega oni koji dolaze od proizvođačkih cena i kasnije se prenose na potrošačke, moguće je da će međugodišnji indeks do kraja godine biti do 4%, ali da bi i to bilo u okvirima cilja NBS.

Nikolić navodi da je u nekim zemljama, stopa inflacije neočekivano visoka i upozoravajuća što je, kako ocenjuje, izazovno za skorašnju korekciju monetarnih i fiskalnih politika tih zemalja.

- Oporavak nije tako jak kao što se želelo, a opet s druge strane imamo relativno visoku inflaciju koja je prevazišla okvire planirane za ovu godinu. To je u pojedinim zemljama već znatno iznad nekih višegodišnjih, pa i decenijskih proseka, u Nemačkoj 3,9%, a da ne govorimo o SAD gde je veća od pet procenata, dok je cilj bio 2% - kaže Nikolić.

On navodi da ćemo tek videti da li će to izazvati reakciju i mere monetarne politike, kao odgovor na visoke cene, ali ističe da se u ovom trenutku poremećaji još tumače kao privremeni, jednokratni, odnosno kao izazovi u periodu pandemije.

- To se na neki način i označava kao pandemijska inflacija koja će se vrlo brzo iscrpeti, odnosno njen efekat će splasnuti u meri da ćemo se možda već u prvoj polovini naredne godine vratiti u one okvire koji su postojali pre kovid krize - istakao je Nikolić.

On ukazuje, međutim, da su prognoze nezahvalne pre svega zbog toga što se ne zna kako će se kretati brojevi inficiranih i umrlih od kovida, da li će četvrti talas, koji je u toku, ponovo delovati recesiono i uzrokovati novo smanjivanje privredne aktivnosti ili će se ekonomija zadržati u tempu koji trenutno ima.

- Ako se nastave tekuće tendencije može se očekivati da u drugoj polovini godine rast privredne aktivnosti u evrozoni bude veći, ponajpre u sektoru usluga i građevinarstvu, ali novi brojevi zaraženih i umrlih, povećavaju rizik da scenario možda neće biti takav - kaže Nikolić.

Dodaje da je upravo zbog kovida teško preciznije predvideti kako će se privredna aktivnost i inflacija nadalje kretati.