Uskoro otvaranje arheološkog parka Stapark u Užicu - Kuće od blata prirodno klimatizovane

(Prikaz budućeg praistorijskog naselja) Niske zemunice bujadima prekrivene, kuće od blata sa krovovima od slame ili kore drveta prirodno klimatizovane (u njima je leti hladnjikavo, zimi prijatno), drvenim palisadama ograđen ceo taj prostor nalik naselju iz neolita... Sve od prirodnih materijala, kao u praistoriji.

To je prizor iz Staparka u užičkom selu Stapari pored Đetinje, prvog arheološkog parka na otvorenom, čija je gradnja sasvim pri kraju. Uskoro, možda već u avgustu, ova atrakcija bi mogla biti završena.

Ljudi od struke su osmislili, a narodni majstori ovde napravili desetak pradavnih građevina kakve su nekad bile u obližnjem arheološkom nalazištu Staparska gradina (trajalo od neolita do bronzanog doba). Taj neobičan poduhvat finansiran je iz evropskih fondova (prekogranični, zajedno ga ostvaruju Užice, Tuzla i Milići). Pandemijom usporen, ali evo priveden kraju.

Već se vidi izgled budućeg parka, čije zanimljivosti iz davne prošlosti i edukativne radionice treba da privuku posetioce, grupe, ekskurzije. U kome će, s obzirom na to da je na otvorenom, sezona poseta trajati od aprila do oktobra. Atraktivna je i okolina okružena brdima: pored parka je Staparska banja s bazenom lekovite vode i uređenim izletištem, impresivnim kanjonom ovuda teče čista Đetinja (ali poslednjih leta nesvakidašnje hladna i usred vrelih dana), do Užica odavde kroz nekadašnje "ćirine" tunele i okomite litice vodi pešačko-biciklistički put proglašen "evropskom zelenom stazom".

Stapark se, rekoše nam, sastoji iz dva dela: jedan s neolitskim građevinama, kućama od blata, zemunicama i manjom ogradom od pruća, drugi je prezentacioni deo sa edukativnim radionicama i sadržajima za posetioce. U tom drugom ovih dana nastaje fontana, od koje će teći potočić premošćen prelazom, a iznad fontane ozidane su peći za pečenje keramike.

Od infrastrukture, čije dovođenje u ovaj udaljeni prostor predugo traje, stigla je struja, kažu da će uskoro voda i internet, ali još nema mobilnog signala. Pisali smo o problemu s putnim prilazima ovom parku u tekstu "Do Staparka dva putića", koji ni sada nije rešen. Mesto je sklonjeno u brda od glavnih saobraćajnica, dva vrlo uska puta iz dva pravca vode do parka, pa je pitanje kako bi autobusima grupe i ekskurzije ovde dolazile.

Do Užica, šest i po kilometara odavde, šetalište je tek koji metar široko, kroz tesne i mračne tunele bivše uske pruge. Drugi prilazni put prema selu Stapari takođe je uzak, vodi strminom pored seoskih kuća i delimično je asfaltiran. Ravnija je staza prema jezeru Vrutci (pet kilometara odavde), ali je sasvim propala, uprkos obećanjima gradske vlasti da će biti asfaltirana. Možda kakvo-takvo rešenje može biti voz, jer je nadomak Staparka stanica Stapari na barskoj pruzi, s tim što u njoj staju samo lokalni vozovi koji retko saobraćaju.