U Americi ulažu 168 mil USD u univerzitetski sportski centar - Kakva je situacija u Srbiji?

Američki univerziteti se prosto takmiče u tome koji će svojim studentima da pruži bolje uslove kada je sport u pitanju. Mičigen Univerzitet je ovoga puta digao lestvicu jako visoko, investirajuću u novi sportski centar basnoslovnih 168 mil USD (dobro ste pročitali).

Pa koji su to razlozi zbog kojih značajni svetski univerziteti ulažu toliki novac u sport? I kako se sve to isplati?

Prvi podatak na koji sam naišao je da sport na Univerzitetu predstavlja drugi po značaju faktor u odlučivanju. Na prvom mestu je stručnost u oblasti koja je odabrana za studiranje, a odmah na drugom sport i mogućnost bavljenja sportom. Koliko je to važno pokazuje i da u odluci o mestu studiranja sport učestvuje sa 30%.

Dakle, između ostalog, univerziteti privlače studente u značajnoj meri i uslovima za bavljenje sportom tokom studija.

To naravno nije dovoljno da bi sportski centar, u ovom slučaju Mičigen Univerziteta isplatio uloženih 168 mil USD. Međutim, i ovaj, kao i većina ostalih sportskih centara imaju i druge, značajne izvore prihoda. U toku godine, u ovim, izuzetno dobro opremljenim centrima treniraju profesionalni sportisti. Sportski centri ovakvog i sličnog ranga u potpunosti su prilagođeni "high performance" trenizima i pripremama sportista. Sem toga, kao značajan izvor prihoda navode se i letnje pripreme i kampovi. Ne treba zaboraviti da u letnjoj pauzi, kada se studentska godina završi, centri imaju praktično 60 dana slobodne kapacitete za one koji će možda jednoga dana biti studenti.

Ovakav način rada u značajnoj meri doprinosi materijalnoj isplativosti sportskih centara i uopšte sportskih aktivnosti koje univerziteti organizuju, ali da ne ostane samo na tome, najbitniji aspekti ulaganja u sport tek slede.

Američki (i svetski) univerziteti smatraju da je stvar prestiža biti prvi u nekom od sportova. Tako smo i mi, na periferiji događanja, čuli za čuvene trke veslača Oksforda i Kembridža, prestižnu američku košarkašku ligu NCAA koja po broju gledalaca parira NBA ligi i mnoge drudge sportove i događaje.

Međutim, ono što smatram najbitnijim je da univerziteti na ovaj način učestvuju u stvaranju jedne nove generacije sportista (uzrast od 19 do 25 godina) i, što je još bitnije, novu generaciju mladih ljudi koji će upravljati kompanijama i državom.

Svi oni, baveći se sportom, naučiće se fer pleju, naučiće kako da se ponašaju kada pobeđuju, ali i kada izgube. Radiće u timovima i shvatiti koliko je to u stvari bitno. Naučiće da poštuju svoje protivnike, da se rezultati postižu ulaganjem velikog truda, ali da se dešava da ponekada i to nije dovoljno za pobedu. Na kraju, te ljude, sa kojima i protiv kojih su igrali i upoznali se na sportskim borilištima, sretaće i sa njima sarađivati tokom svoje profesionalne karijere.

Svi će, manje ili više imati sportske navike, biti zdraviji i zadovoljniji onoliko koliko nas sport takvima čini.

Kada ovako postavimo stvar, izgleda potpuno adekvatno i prirodno što se univerziteti odlučuju da ulažu u sportske aktivnosti svojih studenata.

A gde smo mi? Sportska nacija, kako sebe doživljavamo. Da li i za nas važe ista pravila? Ili smo već odavno shvatili da postoje mnogo bitnije stvari i da je školski i univerzitetski sport stvar socijalističke prošlosti. Nadam se da ne.

Čedomir Vitorović

PELOTON sport biznis akademija