"Balkan-Geologija" iz Novog Sada - Majstori za bunare

Majstori bunardžije ranije su bunare kopali isključivo ručno, običnim građevinskim alatima kao što su pijuk, motika, budak, ćuskija. Danas se nalaženjem vode bave uglavnom hidrogeolozi dok se izgradnja bunara vrši specijalnim mašinama. U Novom Sadu je u julu 2006. godine osnovana firma "Balkan-Geologija", specijalizovana za inženjersko – geološka, hidrogeološka i ekološka istraživanja, a sudeći po ostvarenim poslovnim rezultatima može se reći da su "izbunarili" dobar posao.

Radovi na izgradnji, opremanju i povezivanju bunara na vodovodni sistem vile "Vojvodina" u Sremskoj Kamenici samo što nisu počeli, a veliki posao u Makedoniji je pred potpisivanjem ugovora.

- Sledeće nedelje počinjemo izradu i opremanje bunara u vili "Vojvodina" u Sremskoj Kamenici koja je reprezentativni objekat za odmor, radne i protokularne potrebe Vlade Vojvodine. Voda iz bunara koristiće se za održavanje kompleksa i zalivanje. Rok za završetak posla je mesec dana - navodi za "eKapiju" Dušan Vučetić, glavni geolog u firmi "Balkan–Geologija" i dodaje da će njihova firma posao završiti i ranije.

Njihova oprema i mašine trebalo bi da se uskoro "presele" u Makedoniju gde će "Balkan–Geologija" najverovatnije dobito još jedan posao.

- U Makedoniji radimo sa firmom "Turboinženjering". Trebalo bi da bušimo tri upojna bunara od po 90 metara, ili 2 bunara od 200 m, kod Bitolja - navodi naš sagovornik.

Iako relativno mlada firma, osposobljeni su za bušenje bunara za vodosnabdevanje stanovništva i privrede do dubine od 500 m, obezbeđivanje vode za tehničke i tehnološke potrebe, protivpožarnu zaštitu i sl. Osim toga bave se bušenjem bušotina i bunara za zagrevanje objekata iskorišćavanjem toplotne energije vode i zemlje pomoću toplotnih pumpi, bušenjem i izradom pijezometara za praćenje režima podzemnih voda i za potrebe ekoloških osmatranja kvaliteta vode oko objekata koji mogu biti potencijalni zagađivači, kao i bušenjem termalnih bušotina do dubine od 500 m.

- Bunare za eksploataciju geotermalne vode izradili smo za grejanje na teniskim terenima "6. maj" u Novom Sadu dubine do 20 m. Izradili smo i 4 bunara za zagrevanje sportsko-rekreacionog centra u Kovačici do dubine od 60 m.

Bunari na igralištu "Proleter" u Novom Sadu, za "Elkon-Impex" u Bačkom Jarku, za firmu "Pan Gas" u Novom Sadu, za vilu "Stanković" u Čortanovcima, su samo neki od realizovanih poslova u našoj zemlji, a za inostranstvo navode izradu bunara na izvorištu vodovoda "Kanjak" za potrebe Bara u Crnoj Gori, geomehaničke bušotine u Tivtu.

"Balkan–Geologija" pruža usluge izrade glavih projekata izgradnje bunara kao i projekata detaljnih hidrogeoloških istraživanja za dobijanje istražnog prava i usluge karotažnih merenja u bušotinama. Zatim, kompresiranje bunara radi čišćenja, revitalizaciju i sanaciju bunara od peskarenja, probna crpenja bunara sa proračunom kapaciteta bunara, likvidacije starih bunara u cilju očuvanja kvaliteta podzemnih voda i sl.

Kako napominje sagovornik "eKapije", kroz realizovane poslove, ali i njegovo dosadašnje iskustvo, sticano u kompaniji "Nis Naftagas", "Balkan-Geologija" neprestano radi na formiranju baze geoloških podataka – automatizovanog, informativno – pretraživačkog sistema, koju će stručnjaci moći da koriste radi obrade i analize informacija, kao i radi prognoze razvoja nepovoljnih procesa i pojava.

Govoreći o ceni bušenja bunara, Vučetić navodi na ona zavisi od količine vode koja se zahteva.

- Veća količina vode zahteva veći prečnik bušenja i veći prečnik bunarske konstrukcije, zatim na cenu utiče vrsta bunarske konstrukcije. Uglavno cene se kreću od 50 do 250 EUR po dužnom metru sa komplet ugradnjom ispitivanjima i završnim izveštajem o proračunu kapaciteta.

Ni pronalaženje vode nije lak posao. Nalaženje vode zahteva poznavanje geologije i hidrogeologije terena, navodi naš sagovornik i da dodaje da od sastava terena zavise i uslovi za formiranje izdani koja može biti eksploatisana.

- Za približne podatke o terenu koriste se osnovne geološke karte 1:100.000 sa kojima je pokrivena cela Srbija, zatim hidrogeološke karte koje su još u fazi izrade za dobar deo naše teritorije, koriste se već postojeće istražne bušotine, bunari i sl.

Koristi se i višegodišnje iskustvo inženjera geologa i hidrogeologa, zaključuje Vučetić.